Kapilari su najmanji krvni sudovi u vaskularnom sistemu, veličine vrha olovke
Dok arterije i vene prenose gasove i hranljive materije kroz telo, kapilari su ti koji ih dovode do njihovih odredišta
Kada se razmišlja o krvnim sudovima koji prenose krv kroz telo, često se zaboravi na najmanje među njima - kapilare, a zapravo su oni ti koji dovode stvari tamo gde treba da budu, ali kao i drugi delovi tela, i oni mogu razviti probleme.
Kapilari su nežni krvni sudovi po celom telu, gde god se arterije i vene spajaju, i oni dostavljaju hranljive materije i kiseonik ćelijama širom tela. Osim toga, uklanjaju i ugljen-dioksid i druge otpadne materije iz ćelija.
To su najmanji krvni sudovi u vaskularnom sistemu, veličine vrha olovke. Prečnik im je oko 5 mikrometara i toliko su sićušna da crvena krvna zrnca moraju da prođu kroz njih samo kada se poređaju jedan iza drugog.
Imaju tanke zidove koji im omogućavaju ulazak i izlazak hranljivih materija, tečnosti i gasova, i sadrže dva sloja ćelija:
- endotelne - unutar kapilara i one kontrolišu protok tečnosti, hranljivih materija i gasova.
- epitelne - formiraju zaštitni sloj oko endotelnih ćelija.
Vrste kapilara
Kapilari imaju tri različita oblika koji im pomažu da obavljaju različite funkcije.
Vrste kapilara su:
- Kontinuirani fenestrirani kapilari - imaju male otvore (fenestre) koji im omogućavaju brzu razmenu supstanci. Nalaze se u bubrezima, tankom crevu i endokrinim žlezdama.
- Kontinuirani nefenestirani kapilari - imaju oblogu kroz koju mogu da prođu samo mali molekuli. Ova vrsta kapilara postoji u nervnom sistemu, kao i u masnom i mišićnom tkivu.
- Sinusoidni kapilari - imaju male otvore koji omogućavaju prolazak određenih supstanci. Ova vrsta kapilara nalazi se u jetri i slezini.
Funkcija kapilara
Kapilari upotpunjuju cirkulatorni sistem povezujući arterije sa venama. Arterije nose krv bogatu kiseonikom od srca do organa, vene pomažu telu da ukloni krv sa niskim sadržajem kiseonika i otpadne materije iz organa a uloga kapilara je da funkcionišu kao mesto za razmenu onoga što arterije i vene nose.
Dok arterije i vene prenose gasove i hranljive materije kroz telo, kapilari su ti koji ih dovode do njihovih odredišta.
Kapilari služe raznim organima i sistemima. Oni podržavaju:
- Koštanu srž - omogućavajući novim krvnim ćelijama da uđu u krvotok
- Mozgu - formiranjem krvno-moždane barijere. Ova struktura dostavlja hranljive materije mozgu, istovremeno sprečavajući prolazak toksina.
- Endokrinom sistemu - isporukom hormona određenim organima
- Bubrezima - gde peritubularni kapilari filtriraju krv, proizvode urin i apsorbuju vodu i natrijum
- Jetri - uklanjanjem oštećenih crvenih krvnih zrnaca i bakterija.
- Plućima - oslobađanjem ugljen-dioksida i unosom kiseonika.
- Limfnom sistemu - sakupljanjem tečnosti iz tkiva i njenim usmeravanjem u limfne čvorove.
- Tankom crevu - transportujući svarene hranljive materije kako bi mogle da hrane ćelije.
Uobičajena stanja i poremećaji koji utiču na kapilare
Popucali kapilari su česti, i njih čak može da izazove i jak kašalj, ili povraćanje.
Krvarenje iz popucalih kapilara stvara male tačkice na koži - petehije, koje često same zarastaju.
Druga stanja koja utiču na kapilare su:
- Arteriovenska malformacija - splet arterija i vena u mozgu ili kičmenoj moždini koji može zaobići kapilare. Mogu se javiti u udovima, trupu i organima.
- Kapilarni angiosarkom - redak rak endotelnih ćelija koji može uticati na kapilare.
- Sindrom kapilarnog curenja - stanje koje izaziva nagli pad krvnog pritiska. Ponekad zahteva hitnu pomoć.
- Nasledna hemoragijska telangiektazija - nasledni poremećaj krvnih sudova koji uzrokuje abnormalne izrasline (telangiektazije) koje mogu pući. Naziva se Osler-Veber-Renduov sindrom.
- Makularna degeneracija - oštećenje unutrašnjeg dela oka usled kapilarnog curenja.
- Mikrocefalija - sindrom kapilarne malformacije. Stanje koje uzrokuje široke kapilare kod ljudi sa glavama manjim od prosečne.
- Mrlja od portskog vina - rodni znak koji nastaje zbog kapilara koji se ne formiraju pravilno.
- Paukoobrazni angiom - mali krvni sudovi koji se granaju iz centralnog mesta, obično na licu, vratu ili grudima. Takođe se naziva paukoobrazni nevus ili paukoobrazna telangiektazija.
- Rodni beleg u obliku jagode - jarko crveni skup krvnih sudova na površini kože.
- Vaskulitis - upala krvnih sudova koja može uticati na kapilare. Može dovesti do komplikacija koje uključuju rupturu i blokade.
Uobičajeni znaci ili simptomi stanja koja utiču na kapilare
- Mučnina,
- Vrtoglavica,
- Glavobolja,
- Otok,
- Napadi,
- Umor,
- Osip na koži,
- Gubitak težine,
- Krvarenje iz nosa,
- Promena boje kože,
- Anemija,
- Problemi sa vidom.
Simptomi zbog kojih se odmah treba obratiti lekaru
- popucali kapilari,
- uvećani krvni sudovi u nogama,
- utrnulost ili peckanje na jednoj strani tela,
- bol u nogama nakon lagane vežbe,
- iznenadne promene vida.
Kako se proverava zdravlje kapilara
Lekar može da otkrije bolest kapilara i pre nego što se osete simptomi.
Stanje kapilara se proverava pomoću nekoliko testova a među njima su:
- analize krvi,
- magnetna rezonanca,
- angiogram,
- PET skeniranje,
- pregled očiju,
- OCT test očiju.
Lečenje i nega kapilara
Stanja koja utiču na kapilare leče se lekovima, hirurškim intervencijama, radioterapijom, hemoterapijom, transfuzijom krvi...
Prema pisanju Klinike u Klivlendu, kapilari zahtevaju istu brigu kao i drugi krvni sudovi, a to znači:
- fizička aktivnost 30 minuta pet puta nedeljno - ukupno 150 minuta,
- ograničen unos alkohola i kofeina,
- održavanje zdrave težine,
- izbegavanje pušenja ili drugih duvanskih proizvoda,
- redovno posećivanje oftalmologa radi pregleda očiju.
Obavezno je lečenje stanja koja i te kako mogu da utiču na zdravlje krvnih sudova, kao što su:
Paukoliki angiom (spider angiom, spider nevus): kako izgleda i na šta ukazuje
Popucali kapilari na licu: Kako nastaju, prirodna i medicinska rešenja
Kapilari i crvenilo na licu: Zašto nastaju i kako se uklanjaju
