Skrivena opasnost policističnih jajnika: Hormonski disbalans pokreće skok lošeg holesterola

Iako se sindrom policističnih jajnika najčešće povezuje sa reproduktivnim problemima, ovaj hormonski poremećaj krije i ozbiljne metaboličke rizike koji ugrožavaju zdravlje srca i krvnih sudova.

Kada se govori o sindromu policističnih jajnika - odnedavno nazvanom poliendokrini metabolički sindrom jajnika (PMOS), prve asocijacije obično su neredovne menstruacije, akne, pojačana maljavost i problemi sa plodnošću. Međutim, skrivena opasnost ovog stanja krije se u njegovoj sposobnosti da tiho i radikalno promeni nivo holesterola u krvi.

- Poremećaj nivoa lipida je dobro poznata metabolička posledica sindroma policističnih jajnika - potvrđuje dr Felis Gerš, ginekolog i doktorka integrativne medicine iz Kalifornije.

Kada PMOS postaje dijagnoza

Ovaj hormonski poremećaj, koji pogađa jednu od deset žena u reproduktivnom dobu, pokreće niz lančanih reakcija u organizmu koje na kraju dovode do abnormalnih nivoa lipida.

Prema zvaničnim medicinskim standardima, dijagnoza PMOS-a postavlja se ako postoje najmanje dva od tri takozvana Roterdamska kriterijuma:

• abnormalne menstruacije (hronični izostanak ovulacije),
• povišen nivo androgena (muških hormona),
• veliki broj folikula na jajnicima, što se u javnosti često, ali tehnički neispravno, naziva cistama.

Upravo ta kombinacija hormonskih odstupanja pokreće lančanu reakciju u jetri i krvotoku.

Kako policistični jajnici menjaju lipidni profil

Prema rečima dr Rikarda Aziza, istraživača i osnivača Društva za višak androgena i PMOS iz Birmingema u Alabami, ovaj sindrom je direktno povezan sa skokom tri ključna parametra u krvi:

• Triglicerida - masti koje služe kao izvor energije, ali u višku oštećuju arterije.
• LDL holesterola - takozvanog "lošeg" holesterola koji stvara plakove.
• Ukupnog holesterola - zbirne vrednosti svih lipida u krvotoku (LDL, HDL i petina triglicerida).

Istovremeno, podaci pokazuju da PMOS može da dovede do pada HDL (dobrog) holesterola. Pošto je zadatak HDL-a da vezuje loš holesterol i transportuje ga nazad u jetru radi eliminacije, njegov nedostatak otvara vrata nekontrolisanom nakupljanju masti u organizmu.

Sa hiperlipidemijom (previsokim nivoom lipida) se suočava čak 50 do 70 odsto žena koje imaju ovaj sindrom, pokazuje studija objavljena 2021. godine u časopisu "Frontiers".

Tri glavna mehanizma iza visokog holesterola kod PMOS

Stručnjaci izdvajaju nekoliko bioloških puteva kojima policistični jajnici menjaju metabolizam masti.

1. Insulinska rezistencija

Žene sa PMOS često imaju insulinsku rezistenciju, ali uzročnost ove veze (ili da li jedno direktno uzrokuje drugo) nije do kraja poznata naučnicima. Ono što se zna jeste da, kada telo počne da proizvodi višak insulina kako bi kompenzovalo ovaj problem, taj hormon direktno stimuliše jetru da pojača sintezu VLDL holesterola, koji se u krvotoku brzo transformiše u loš LDL holesterol.

- Insulinska rezistencija takođe smanjuje broj receptora na jetri zaduženih za čišćenje holesterola iz krvi, zbog čega on duže ostaje u opticaju - dodaje dr Gerš.

2. Povećanje telesne težine

Neravnoteža reproduktivnih hormona i visok nivo androgena menjaju metabolizam i podstiču nakupljanje masnih naslaga u predelu stomaka. Insulinska rezistencija je takođe faktor koji doprinosi ovoj pojavi i povezana je sa višim nivoima androgena.

- Oko 40 odsto žena sa sindromom policističnih jajnika je gojazno. Prekomerna težina može da pogorša abnormalnosti u nivoima LDL holesterola i triglicerida koji cirkulišu u krvotoku - kaže dr Aziz.

3. Genetski faktori

Iako tačan uzrok PMOS-a nije poznat, sindrom ima tendenciju da se javlja u porodicama, što sugeriše da može da ima genetsku osnovu.

- Sklonost ka policističnim jajnicima i visokom holesterolu često je nasledna - kaže za "Health Central" dr Aziz.

Studija objavljena u časopisu "The Application of Clinical Genetics" ukazuje na to da gen CYP11A, blisko povezan sa razvojem PMOS-a, istovremeno igra važnu ulogu u načinu na koji ljudski organizam prerađuje i sintetiše holesterol.

Koje zdravstvene rizike donosi ova veza

Dugotrajno povišeni nivoi lipida, udruženi sa hormonskim disbalansom, nose ozbiljne sekundarne zdravstvene komplikacije. Dr Gerš i dr Aziz upozoravaju na povećan rizik od sledećih stanja:

• Ateroskleroza: Nakupljanje masnih naslaga stvara plak koji sužava i ukrućuje arterije, ograničavajući protok krvi.
• Visok krvni pritisak (hipertenzija): Zbog smanjene elastičnosti krvnih sudova, srce mora da radi pod većim pritiskom, što vodi u hroničnu hipertenziju.
• Kardiovaskularni rizik: Iako su srčani udari ređi kod žena u premenopauzi, zakrčenje arterija usled visokog holesterola značajno podiže taj rizik u kasnijim godinama.
• Žučni kamenci: Kada jetra luči previše holesterola koji žuč ne može da rastvori, dolazi do formiranja tvrdih naslaga u žučnoj kesi.
• Nealkoholna masna bolest jetre: Višak triglicerida i gojaznost dovode do skladištenja masti unutar samih ćelija jetre, što vremenom može da izazove trajna oštećenja ovog organa.

Kako sniziti holesterol kod žena sa PMOS-om

Zbog povišenog kardiovaskularnog rizika, smernice nalažu da žene kojima je dijagnostikovan sindrom policističnih jajnika treba da proveravaju svoj lipidni profil na svake tri godine, umesto na uobičajenih pet godina koliko važi za opštu populaciju.

Kontrola ovog stanja zahteva kombinovani pristup koji uključuje promenu životnog stila i, ukoliko je potrebno, lekove.

• Fizička aktivnost: Preporučuje se najmanje 150 minuta umerenog treninga nedeljno (brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla) ili 75 minuta intenzivnijeg kardio-programa, što direktno podiže nivo dobrog (HDL) holesterola.
• Antiinflamatorna ishrana: Fokus treba da bude na namirnicama biljnog porekla bogatim vlaknima, antioksidansima, polifenolima i omega-3 masnim kiselinama. Savetuje se maksimalno ograničavanje unosa rafinisanih šećera, belog brašna, pržene hrane i crvenog mesa.
• Povremeni post (autofagija): Klinički pregled studija objavljen 2024. godine u "PubMed" sugeriše da restrikcija unosa hrane na bazi osam sati (metoda 16:8) može pozitivno uticati na insulinsku rezistenciju, smanjenje telesne težine i pad testosterona, mada se pre uvođenja ovog režima obavezno treba konsultovati sa lekarom.
• Farmakoterapija: U slučajevima gde promena ishrane ne daje dovoljne rezultate, dr Aziz ističe opravdanost uvođenja statina radi zaštite krvnih sudova. Takođe, dr Gerš napominje da kratkotrajna, kontrolisana suplementacija estradiolom (oblikom estrogena) može biti od velike koristi kod pacijentkinja koje uz visok holesterol imaju dokumentovan deficit ovog hormona.