Alarmantna prognoza o zdravlju srca kod žena: Šta devojke mogu sada da urade da se zaštite

Najnovije procene stručnjaka o zdravlju ženskog srca su uznemirujuće: do 2050. više od polovine žena imaće visok krvni pritisak i gojaznost, a četvrtina dijabetes. Ipak, male promene danas mogu da spase srce sutra.

Prema naučnom izveštaju Američkog udruženja za srce, koji je objavljen 25. februara u časopisu "Circulation", do 2050. godine očekuje se da će:

• više od 59 odsto žena u SAD imati visok krvni pritisak, u odnosu na manje od 49 odsto danas,
• preko 25 odsto žena razviti dijabetes, u poređenju sa trenutnih 15 odsto,
• više od 61 odsto žena biti gojazno, dok je danas stopa oko 44 odsto.

Kako ovi faktori rizika postaju sve češći, stručnjaci predviđaju da će ukupna prevalencija kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara kod žena porasti sa 10,7 odsto na 14,4 odsto.

Ipak, neki trendovi su pozitivni: nezdrav nivo holesterola kod žena predviđa se da će pasti sa trenutnih 42 odsto na oko 22 odsto.

- Ovo je projekcija. Ali to znači da, počev od deteta i sebe, moguće je već sada preduzeti korake kako bi se sprečilo ono što bi moglo da se dogodi za 10 do 20 godina - naglašava dr Rina Mauricio, direktorka kardiovaskularnog zdravlja žena u Medicinskom centru Jugozapadni univerzitet u Dalasu, koja je učestvovala u izradi naučnog izveštaja.

Šta stoji iza trendova u kardiovaskularnom zdravlju žena

Kardiovaskularne bolesti ostaju vodeći uzrok smrti žena širom sveta, obuhvatajući stanja kao što su:

• koronarna bolest srca (plak u arterijama koji može da dovede do moždanog ili srčanog udara),
• srčana insuficijencija (srčana slabost),
• i nepravilan rad srca (poremećaj srčanog ritma).

Iako novi izveštaj Američkog udruženja za srce nije računao projekcije za muškarce, on sledi naučni izveštaj iz 2024. godine (časopis "Circulation") koji je predvideo slične trendove kardiovaskularnih bolesti među širom populacijom.

Dva ključna faktora stoje iza ovih projekcija, objašnjava dr Karen E. Džojnt Madoks, profesorka na Medicinskom fakultetu i Školi javnog zdravlja Univerziteta u Vašingtonu u Sent Luisu, koja se nalazi na čelu odbora koji je pisao oba izveštaja.

- Prvi i osnovni faktor je demografija. Stanovništvo stari - bejbi bumeri (osobe rođene između 1946. i 1964.) dostižu 60-te i 70-te godine, doba u kojoj se kardiovaskularne bolesti obično javljaju. Žene posebno imaju tendenciju da žive duže i da kasnije u životu razviju srčane bolesti - kaže dr Džojnt Madoks.

Istovremeno, faktori rizika kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i gojaznost – postaju sve češći, dok se neki faktori, poput nivoa holesterola, pušenja i fizičke aktivnosti - poboljšavaju zahvaljujući boljem skriningu i promenama u ishrani.

Međutim, kako primеćuje dr Džojnt Madoks, nije potpuno jasno zašto će gojaznost nastaviti da raste uprkos ovim pozitivnim promenama.

Faktori rizika koji posebno zabrinjavaju

Posebne zabrinutosti kod zdravlja srca žena i devojčica uključuju porast gojaznosti, dijabetes i visok krvni pritisak, faktore koji znatno povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Do 2050. godine, stručnjaci ocenjuju da će skoro trećina devojčica uzrasta od 2 do 19 godina biti gojazna, što kasnije može da dovede do razvoja srčanih oboljenja.

- To je, prema mom mišljenju, vrlo zabrinjavajuće! Pošto gojaznost može da dovede do visokog krvnog pritiska i dijabetesa, videćemo porast faktora rizika za srčana oboljenja što može dovesti do još većih stopa kardiovaskularnih bolesti u budućnosti - naglašava dr Mauricio.

Dijabetes je posebno snažan faktor rizika za žene, jer povećava verovatnoću razvoja srčane insuficijencije, moždanog udara i koronarne bolesti srca.

- Osim toga, žene su sklonije određenim vrstama srčanih problema nego muškarci, uključujući atrijalnu fibrilaciju i srčanu insuficijenciju povezanu sa takozvanom ukočenošću srca umesto blokada u koronarnim arterijama - napominje dr Džojnt Medoks.

Naučni izveštaji takođe ukazuju na rasne, etničke i geografske razlike: žene iz manjinskih grupa i ruralnih područja suočavaju se sa većim izazovima u pristupu zdravstvenoj zaštiti, što dodatno pogoršava rizik.

Šta ove projekcije znače za devojke i žene

Ove projekcije naglašavaju koliko je važno prepoznavanje i praćenje faktora rizika od najranijih godina, jer preventivne mere i promene životnog stila sada mogu značajno da utiču na zdravlje srca u budućnosti.

- Možda ne znate da imate visok krvni pritisak, jer ne izaziva nikakve simptome. Ali vaši krvni sudovi znaju. I, kako starite, ako je vaš krvni pritisak nekontrolisan, onda je šteta već prisutna - poručuje dr dr Džojnt Medoks.

Dakle, delovanje sada može višestruko da se isplati kasnije. Slede preporuke koje doktorke Rina Maurisio i Karen E. Džojnt Madoks daju ženama i devojkama.

Šta devojke i žene mogu da urade da zaštite srce

1. Ključne brojke o zdravlju

Prvi korak je poznavanje sopstvenih vrednosti:

• krvnog pritiska,
• šećera u krvi,
• holesterola u krvi,
• kao i telesne težine.

- Ovo je najvažnija stvar koju žena može da uradi da zaštiti svoje srce - naglašava dr Madoks i dodaje:

- Visok krvni pritisak je najveći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, a posebno povećava rizik od srčanog i moždanog udara, ali je i najveći faktor rizika koji može da se promeni.

2. Kontrola rizika i osnove zdravog života

- Imajte na umu da se faktori rizika za kardiovaskularne bolesti razvijaju rano, ali su u potpunosti u rukama naših pacijenata da nešto preduzmu - ističe dr Rina Mauricio.

Osnove zaštite srca sažete su u "Osam osnovnih životnih navika" Američkog udruženja za srce, koje uključuju:

• uravnoteženu ishranu,
• redovnu fizičku aktivnost,
• prestanak pušenja,
• dovoljno sna.

Pridržavanje ovih navika pomaže u dugoročnom smanjenju rizika i jačanju zdravlja srca.

3. Sitne, ali moćne promene

Za početak, nije potrebno menjati sve odjednom.

- Ako se osećate preopterećeno i ne znate odakle da počnete, izaberete samo jednu stvar i fokusirajte se na nju. Ako želite da napravite održivu promenu, ne možete to učiniti odjednom jer ćete se iscrpeti - savetuje Mauricio i predlaže sledeće:

• Fokus na jednu naviku: odluka da se više krećete ili da promenite jedan obrok dnevno – ne pokušavati oba odjednom.
• Praktikujte zajedno: ako se odlučite za fizičku aktivnost, šetajte sa detetom 30 minuta, nekoliko puta nedeljno, postepeno povećavajući učestalost.
• Planiranje ishrane: uključite decu u planiranje doručka ili obroka i zajedno birajte zdravije opcije.

- Ne očekujem da će bilo koji od mojih pacijenata napraviti održivu promenu dok ponovo ne dođe na kontrolu za tri meseca. Ipak, poboljšanja dolaze jedna promena po jedna – sitnim koracima ka dugoročnom zdravlju srca - uverava dr Mauricio.

O čemu žene treba da razgovaraju sa lekarom

Redovni pregledi srca su ključni, ali jednako je važno aktivno razgovarati sa lekarom o specifičnim faktorima rizika.

Pored standardnih testova (krvni pritisak, holesterol i nivo šećera u krvi), dr Rina Mauricio ohrabruje žene da na pregledu pokrenu pitanja koja često nisu deo rutinske prakse:

• rana menopauza, uključujući slučajeve histerektomije (uklanjanje materice),
• visok krvni pritisak u trudnoći (preeklampsija i eklampsija) ili dijabetes tokom trudnoće (gestacijski dijabetes).

- Znamo da postoje neki faktori rizika za srčana oboljenja specifični za pol, pa je tokom pregleda vredno pomenuti: "Uzgred, rano sam ušla u menopauzu jer sam imala histerektomiju". To je važno. Ili: "Hej, imala sam visok krvni pritisak i dijabetes tokom trudnoće" - navodi dr Mauricio.

Ona dodaje da lekari moraju da imaju na umu da srčana oboljenja kod žena mogu da se pojave ranije nego kod muškaraca.

- To znači da kod mlađih žena ne treba čekati 50. godina za skrining – proveru krvnog pritiska, holesterola i drugih faktora treba obaviti već oko 30. godine života - poručuje dr Rina Mauricio.

Nespecifični predznaci infarkta kod žena, specifični su kod muškaraca

Kod većine mlađih žena srčani udar se ne dešava zbog začepljenih arterija, već zbog mnogo češćih problema

Skriveno oštećenje srca češće pogađa žene