Kako pomoću prsta otkriti dehidraciju ili toplotni udar: Vreme kapilarnog punjenja pokazatelj i drugih stanja koji dovode do šoka

Dugotrajna visoka živa u termometru odražava se na zdravlje ljudi na više načina, od kojih su najučestaliji dehidratacija, toplotna iscrpljenost i toplotni udar a da li je neko u riziku od ovih, kao i drugih stanja može da se proveri jednostavnom metodom pritiskanja nokta, tačnije merenjem vremena kapilarnog punjenja odnosno koliko je potrebno da nokat ponovo prokvari.

Odloženi kapilarni povratak, kada je on duži od 2 sekunde kod dece, odnosno 3 kod odraslih, može da ukaže na dehidrataciju, kao i na hipertermiju - pregrevanje organizma, ali i na anafilaksu, tešku alergisku reakciju, kao i na hipotemiju - nisku telesnu temperaturu.

Merenje vremena kapilarnog punjenja je brza i pouzdana metoda za otkrivanje promena u protoku krvi koje mogu dovesti do šoka. Zdravstveni radnici pritiskaju prst da bi ispraznili krvne sudove. Nakon otpuštanja pritiska, mere koliko im je potrebno da se ponovo napune krvlju bogatom kiseonikom, odnosno da prst povrati boju.

Kapilari su sićušni krvni sudovi, koji povezuju arterije sa venama, podržavajući protok kiseonika kroz telo.

Vreme kapilarnog punjenja procenjuje cirkulaciju krvi u rukama i nogama - periferna perfuzija, i omogućava otkrivanje šoka kod ljudi sa životno ugrožavajućim bolestima ili povredama.

Šok je opasno stanje koje nastaje kada dođe do naglog smanjenja protoka krvi. Usled njega, organi ne dobijaju kiseonik koji im je potreban za funkcionisanje, neophodna je hitna medicinska pomoć da bi se preživelo.

Kada se radi test kapilarnog punjenja

Ovaj test je potreban kod osoba u šoku zbog, stanja kao što su:

• anafilaksa,
• dehidracija,
• krvarenje,
• hipertermija - visoka telesna temperatura,
• hipotermija - niska telesna temperatura,
• teške opekotine.

Zdravstveni radnici sprovode test kapilarnog punjenja kada osoba postane medicinski nestabilna:

• promenjeno mentalno stanje - može uključivati konfuziju ili neobično ponašanje,
• hladne ruke, noge ili stopala,
• opasno niski ili visoki vitalni znaci - krvni pritisak, puls, brzina disanja i temperatura,
• gubitak svesti.

Vreme kapilarnog punjenja je i metoda za procenu da li terapije za sprečavanje ili lečenje šoka deluju.

Kako se izvodi test kapilarnog punjenja

Zdravstveni radnici procenjuju perifernu perfuziju tako što se:

• podignu jednu ruku ili nogu iznad nivoa srca,
• pritisnu jedan prst na ruci ili nozi do 10 sekundi. Pritisak čini da prst na ruci ili nozi izgleda bledo
• otpusti se pritisak i izmeri koliko je potrebno da se koža vrati u istu boju kao obližnje tkivo.

Ova promena boje je posledica toga što krv bogata kiseonikom puni prazne kapilare.

Test kapilarnog punjenja na grudina

U retkim slučajevima, prst na ruci ili nozi možda nije najbolje mesto za izvođenje testa kapilarnog punjenja. Kada se to desi, zdravstveni radnici koriste kožu blizu grudne kosti (sternuma).

Test kapilarnog punjenja pomoću grudne kosti može biti neophodan za ljude:

• čija je telesna temperatura ispod proseka zbog hipotermije,
• koji stižu u bolnicu zbog smrzavanja.

Normalni rezultati kapilarnog punjenja

Kod zdrave osobe, normalno kapilarno punjenje trebalo bi da traje samo nekoliko sekundi:

• kod novorođenčadi je potrebno samo dve sekunde,
• kod odraslih se kapilari pune za oko tri sekunde,
• starijim odraslima je često potrebno više od tri sekunde.

Međutim, ukoliko je neko u šoku ili medicinski nestabilan, normalno vreme kapilarnog punjenja ne znači da nije bolestan. To govori lekarima da problem nema veze sa cirkulatornim sistemom, već da moraju da nastave tragaju za uzrokom.

Ako su rezultati van normalnog opsega, zdravstveni radnici mogu koristiti druge brze metode testiranja kako bi potvrdili uzrok. Ovi testov pomažu i u utvrđivanju koliko je problem ozbiljan.

Druge metode testiranja periferne perfuzije su:

• pulsna oksimetrija - meri nivo kiseonika u krvi
• laserska doplerova fluometrija - kombinuje laserske zrake sa zvučnim talasima za merenje sile krvi kroz vene i arterije.
• bliska infracrvena spektroskopija - koristi svetlosne zrake za procenu nivoa kiseonika u tkivu.

Ako se utvrdi da su simptomi šoka posledica problema sa cirkulatornim sistemom, uglavnom se odmah započinje sa lečenjem, a ono može da zahteva:

• transfuziju krvi,
• intubaciju,
• intravenske tečnosti,
• lekovi, kao što su steroidi ili antibiotici,
• brzo hlađenje tela,
• dodatni kiseonik.

Hipertermija, pregrevanje organizma: simptomi bolesti koje izaziva toplota

Šta uraditi kad neko padne u nesvest

Opasnosti vrućine: Simptome bolesti povezani sa toplotom i kako reagovati

Sunčanica, toplotna iscrpljenost, toplotni udar - simptomi