Neki ljudi se rađaju sa sklonošću ka hladnim rukama i stopalima
Hladne ruke i noge mogu da budu znak periferne arterijske bolesti, hipotireoze, anemije
Hladne ruke i noge mogu da budu urođena osobina, poput kovrdžave kose ili rupica na obrazima. Ali ponekad se iza njih krije više od obične zime u prstima.
Šake i stopala često prvi "pate" kada je napolju hladno: krv se povlači iz ekstremiteta ka vitalnim organima, a rezultat su ledeni prsti, čak i kada ostatak tela deluje sasvim ugrejano.
Međutim, i tokom toplijih dana mnogi ljudi posežu za rukavicama ili debelim čarapama - fenomen koji se često pripisuje "slaboj cirkulaciji".
U većini slučajeva, hladne ruke i noge su bezazlena, individualna osobina, ali mogu da budu znak stanja koje zahteva pažnju i lečenje.
Prirodni odgovor tela: zašto se ruke i stopala "smrzavaju"
Hladni ekstremiteti su obično dokaz da telo efikasno reguliše sopstvenu temperaturu. Kada je hladno, organizam aktivira mehanizam štednje toplote: krvni sudovi u ekstremitetima se sužavaju, a topli krvotok se povlači ka srcu i mozgu.
- Krvni sudovi u rukama i stopalima se sužavaju kao normalan, zdrav odgovor na hladnoću. To znači da manje krvi stiže do ekstremiteta, čime se održava temperatura jezgra i štite organi poput srca - objašnjava dr Džej Bišop, specijalista vaskularne medicine u Klivlend klinic.
Zato su hladni prsti očekivana pojava tokom boravka na niskim temperaturama - bilo da je reč o šetnji po snegu ili kratkom zadržavanju pored zamrzivača ili frižidera.
Međutim, pitanje se nameće kada se stalni osećaj hladnoće javlja i u toplom okruženju - tokom letnjih dana ili u krevetu ušuškani pod ćebetom, dok stopala i dalje ostaju hladna poput leda.
Urođena osobina: stalno hladne ruke i noge
Hladne ruke i stopala često su tek još jedna lična osobina - poput kovrdžave kose ili rupica na obrazima. Kod nekih ljudi, sklonost ka hladnim ekstremitetima jednostavno je deo urođene fiziologije.
- To može biti samo način na koji telo funkcioniše. Jednostavno, neki ljudi se rađaju sa sklonošću ka hladnim rukama i stopalima, bez jasnog medicinskog objašnjenja - ukazuje dr Bišop.
Ipak, da bi se isključili drugi uzroci, važno je sagledati širu sliku. Kada su hladni ekstremiteti izraženi ili uporni, oni mogu biti signal koji zaslužuje dodatnu pažnju. Upravo zato, u kliničkoj praksi se najčešće razmatra nekoliko uobičajenih objašnjenja koja stoje iza ovog osećaja.
Šest stanja iza hladnih šaka i stopala
1. Rejnoov sindrom
Rejnoov sindrom predstavlja pojačan oblik normalne reakcije tela na hladnoću. Kod ovog stanja, arterije u prstima ruku i nogu naglo se sužavaju ili zatvaraju kada su izložene niskim temperaturama, što izaziva intenzivan osećaj hladnoće.
Pored hladnoće, na prstima mogu da se primete privremene promene boje:
- prvo pobele,
- zatim postanu plavi ili ljubičasti,
- a kada se protok krvi vrati, pocrvene.
- Takođe, može da se oseti utrnulost ruku i stopala ili kao da su "zaspali". Kako se protok krvi vraća, možete osetiti toplinu, peckanje ili pulsiranje - objašnjava dr Bišop.
Primarni oblik Rejnoovog sindroma, koji se javlja samostalno, obično nije opasan. Sekundarni oblik, međutim, može da bude povezan sa reumatološkim, vaskularnim ili bolestima vezivnog tkiva, pa čak i nekim vrstama raka.
- Kod sekundarnog oblika mogu da se pojave male jame ili ulceracije na prstima koje sporo zarastaju. U takvim slučajevima neophodno je obavestiti lekara - upozorava dr Bišop.
2. Bolest perifernih arterija
Periferna arterijska bolest nastaje kada se plak nakuplja u arterijama nogu, smanjujući protok krvi. Za razliku od Rejnoovog sindroma, periferna arterijska bolest obično ne izaziva stalno hladna stopala: hladnoća se javlja naglo i zahteva hitan medicinski pregled.
- U kasnijim fazama, protok krvi u stopalu može iznenada značajno da padne. Stopalo tada može da bude hladno na dodir i bleđe nego obično - objašnjava dr Džej Bišop.
Pored toga, mogu da se jave i:
- bol,
- osećaj trnjenja,
- nemogućnost da se stopalo oseti ili pomeri.
Ako je pacijentu dijagnostikovana periferna arterijska bolest i stopalo iznenada postane veoma hladno, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć. Ako dijagnoza još nije postavljena, preporučuje se što brži kontakt sa lekarom ili odlazak u hitnu pomoć.
3. Smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza)
Hipotireoza nastaje kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona T3 i T4, što utiče na metabolizam i sposobnost tela da reguliše toplotu. Kao posledica, ruke i stopala mogu da budu posebno osetljivi na hladnoću.
- Oko polovine ljudi sa smanjenom funkcijom štitne žlezde ima intoleranciju na hladnoću. To znači da su osetljiviji na niske temperature nego većina drugih ljudi, čak i kada su adekvatno obučeni - primećuje dr Bišop.
Čak i dodatni slojevi čarapa ponekad nisu dovoljni da zagreju stopala. Iako ekstremiteti obično šalju najjače SOS signale, hladnoća može da se oseća i na drugim delovima tela, jer sporiji metabolizam otežava proizvodnju i raspodelu toplote.
4. Anemija
Anemija nastaje kada telo nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca za efikasan prenos kiseonika. Kao rezultat, ruke i stopala mogu biti hladni, ali obično se javljaju i drugi simptomi:
- umor,
- vrtoglavica,
- glavobolje.
- Ako su ekstremiteti stalno hladni, ali se osoba inače oseća dobro, anemija verovatno nije uzrok. Ipak, konsultacija sa lekarom može pomoći da se stanje potvrdi ili isključi putem jednostavnih analiza krvi - napominje dr Bišop.
5. Stres i anksioznost
Stres i anksioznost često dovode do toga da ruke istovremeno budu hladne na dodir i vlažne od znoja, što stvara osećaj "lepljivih" ruku. To nije slučajnost, budući da stres i anksioznost pokreću reakciju "bori se ili beži". Tokom ove reakcije, telo sužava krvne sudove u ekstremitetima kako bi više krvi otišlo ka vitalnim organima.
Ovaj efekat je privremen i nestaje kada prestane percipirana pretnja, bilo da je u pitanju napet razgovor ili važna prezentacija.
Pored trenutnog hladnog osećaja, stres može da bude okidač i za Rejnoov sindrom kod osoba koje su sklone ovom stanju.
6. Lekovi i druge supstance
Lekovi i određene supstance mogu da uzrokuju hladne ruke i stopala. Neki primeri uključuju:
- beta-blokatore,
- dekongestive,
- amfetamine,
- određene lekove za rak.
- Nikada ne prestajte sa lekovima bez konsultacije sa lekarom. Ako se jave hladni ekstremiteti ili drugi neželjeni efekti, lekar će prilagoditi dozu ili predložiti alternativu - napominje dr Bišop.
Pored lekova, i supstance poput kofeina, nikotina i marihuane mogu da pojačaju osećaj hladnoće u rukama i stopalima. Posebno su problematične za osobe koje imaju Rejnoov sindrom, kod kojih simptomi mogu da budu izraženiji.
Tretmani i kućni lekovi
Za hladne ruke i stopala, u nekim slučajevima je potreban medicinski tretman kako bi se lečio osnovni uzrok - to mogu biti lekovi, procedure ili prilagođavanje trenutne terapije. Lekar pravi individualni plan lečenja i odlučuje kada je neophodno menjati lekove ili prestati sa određenim supstancama.
Kod osoba koje su od rođenja sklone hladnim rukama i stopalima, dr Džej Bišop deli praktične načini da se osećaj hladnoće ublaži u svakodnevnom životu:
- Ušuškati se: Tople rukavice i čarape od vune ili alpake pomažu da ruke i stopala ostanu topla. Grejane rukavice i čarape sa punjivim baterijama dodatno povećavaju udobnost.
- Osušiti odmah stopala: Mokra stopala prirodno gube toplotu dok se suše, pa ih treba obrisati peškirom odmah nakon tuširanja ili plivanja.
- Podstavlja obuća: Čak i tople čizme dobijaju dodatnu izolaciju uz uloške za čizme, čime stopala i listovi ostaju topli i suvi.
- Tople kupke: Tople, ali ne vruće, kupke postepeno zagrevaju ekstremitete. Posebno, držanje nogu u lavoru sa toplom vodom pruža i trenutak opuštanja i smirenja.
Kada se obratiti lekaru
Važno je potražiti savet lekara ako hladne ekstremitete prati bilo koji od sledećih simptoma:
- koža koja je zadebljana ili zategnuta,
- rane ili pukotine na koži,
- umor,
- neobjašnjivo povećanje težine ili gubitak težine,
- groznica,
- bol u zglobovima,
- osip.
- Ponekad situacija zahteva hitnu reakciju. Odmah potražite medicinsku pomoć ako imate hladne ruke ili stopala zajedno sa promenama boje kože koje se ne poboljšavaju zagrevanjem - poručuje dr Bišop.