Naučnici veruju da meteorit potiče iz asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera i da je na Zemlji između 100 i 1.000 godina.
Ovo otkriće je za nauku mnogo vrednije od zlata, jer daje uvid u proces nastanka svemira, a u Viktoriji je nađeno samo 17 meteorita, dok se zlato pronalazilo znatno češće.
Kada je Australijanac Dejvid Houl krenuo u potragu za zlatom u regionalnom parku Meriboro nedaleko od Melburna, bio je ubeđen da je ubrao džekpot života. Naoružan detektorom metala, u žutoj glini je uočio neobično težak, crvenkasti kamen. Budući da se ovaj park nalazi u čuvenom regionu Goldfilds, gde je australijska zlatna groznica u 19. veku doživela svoj apsolutni vrhunac, Dejvid je bio stopostotno siguran da se u unutrašnjosti ove stene krije džinovski grumen čistog zlata. Međutim, ono što je usledilo pretvorilo se u višegodišnju opsesiju i pravu naučnu senzaciju.
Ponesen željom da otvori svoj pronalazak i dođe do navodnog blaga, Dejvid je kod kuće primenio sve moguće i nemoguće teške građevinske metode. Ali, misteriozna stena je odbijala da pukne.
Da bi je prepolovio, Houl je redom koristio:
- Testeru za kamen
- Ugaonu brusilicu
- Električnu bušilicu
- Snažnu kiselinu
- Težak građevinski malj
Međutim, čak ni udarci masivnim maljem nisu uspeli da naprave ni najmanju pukotinu. Razlog za ovu neverovatnu otpornost bio je jednostavan – ono što je godinama uporno pokušavao da otvori uopšte nije bilo zlato.
Jedan u nekoliko hiljada
Pošto ga je tajna ovog kamena kopkala godinama, Dejvid je na kraju odustao od alata i odneo stenu u Muzej u Melburnu na stručnu identifikaciju. Tamo je saznao šokantnu istinu – u rukama je sve vreme držao izuzetno redak i vredan meteorit!
- Imao je taj specifičan, skulpturalni, rupičasti izgled. Taj oblik nastaje isključivo kada objekat prolazi kroz našu atmosferu. Usled ekstremnog trenja, površina meteorita se topi, a strujanje vazduha ga bukvalno vaja u letu - izjavio je kustos i geolog muzeja Dermot Henri za The Sydney Morning Herald.
Henri je priznao da tokom svojih 37 godina rada u muzeju svakodnevno pregleda na stotine komada kamenja koje ljudi donose ubeđeni da su pali sa neba. U celoj njegovoj karijeri, pre ovog slučaja, samo dva uzorka su se zapravo ispostavila kao pravi meteoriti. Dejvidov kamen je bio treći.
- Kada biste na Zemlji videli običan kamen ove veličine i podigli ga, on jednostavno ne bi smeo da bude ovoliko težak - objasnio je drugi geolog muzeja, Bil Birč.
Najjeftiniji način za istraživanje svemira
Naučnici su odmah pokrenuli detaljnu analizu i objavili rad o ovom kosmičkom telu. Meteorit je nazvan Meriboro, po gradu blizu mesta gde je pronađen, a njegova težina iznosi neverovatnih 17 kilograma.
Nakon što su istraživači upotrebili specijalnu dijamantsku testeru kako bi odsekli jedan mali fragment, otkrili su da kamen sadrži izuzetno visok procenat gvožđa, zbog čega je klasifikovan kao obični hondrit tipa H5. Unutar njega su uočene takozvane hondrule – sitne, kristalizovane kapljice metalnih minerala koje svedoče o rađanju kosmosa.
Ovaj meteorit je star čak 4,6 milijardi godina, što znači da je nastao u isto vreme kada i naš Sunčev sistem.
Naučnici ističu da neki od ovih meteorita sadrže materiju stariju i od samog Sunca, pružajući nam uvid u to kako su se zvezde formirale i razvijale stvarajući elemente iz periodnog sistema.
Pojedini retki primerci u sebi kriju i organske molekule poput aminokiselina, koje su osnovni gradivni blokovi života.
Kosmički putnik iz pojasa između Marsa i Jupitera
Iako naučnici ne mogu sa stopostotnom sigurnošću da kažu tačan trenutak kada je ovaj meteorit pao na Zemlju, njegova istorijska ruta je prilično jasna.
Naš Sunčev sistem je nekada bio samo rotirajući oblak prašine i hondrita. Vremenom je gravitacija spojila većinu tog materijala u planete, dok je ostatak završio u ogromnom asteroidnom pojasu.
- Ovaj meteorit najverovatnije potiče iz velikog asteroidnog pojasa koji se nalazi između Marsa i Jupitera. Tamo je došlo do stravičnog sudara dva asteroida, usled čega je ovaj komad izbačen iz svoje orbite. Putovao je kroz svemir milionima godina, dok se jednog dana nije ukrstio sa putanjom Zemlje i pao na nju - objasnio je Henri.
Metoda datiranja pomoću radioaktivnog ugljenika pokazala je da se meteorit nalazi na Zemlji između 100 i 1.000 godina. Zanimljivo je da je u periodu između 1889. i 1951. godine u ovom delu Australije zabeležen čitav niz svedočanstava o padu meteora, što bi moglo da se poklopi sa njegovim dolaskom.
Mnogo vredniji i ređi od zlata
Istraživači napominju da je ovaj pronalazak za nauku daleko vredniji od bilo kakvog grumena zlata. Ovo je tek 17. meteorit ikada pronađen u čitavoj australijskoj saveznoj državi Viktoriji, dok su sa druge strane na tom prostoru iskopane tone i tone zlata. Ujedno, ovo je drugi najveći primerak hondrita pronađen u ovoj regiji.
- Kada se sagleda čitav niz kosmičkih i istorijskih događaja, astronomska je verovatnoća da je ovaj kamen uopšte preživeo, a potom i da je pronađen u divljini - zaključio je Henri. Zato, sledeći put kada u svom dvorištu ili prirodi uočite neki čudnovat, crvenkast i neprirodno težak kamen – nemojte ga odmah tući čekićem. Možda u rukama držite neprocenjivi deo svemirske istorije.
(Proceedings of the Royal Society of Victoria)
