Ovo otkriće ima i potencijalni značaj za istraživanje klimatskih promena jer kitovi skladište značajnu količinu ugljenika, što može uticati na dugoročne okeanske procese
Očuvanje kostiju omogući li su spori procesi sedimentacije i prekrivanje mineralnim korama, a na mnogim ostacima registrovane su jedinstvene zajednice mikroorganizama i životinja
U zoni Dijamantina nalazi se ogromno groblje kitova koje se prostire na oko 1.200 kilometara morskog dna i doseže dubinu od gotovo 7,4 kilometra, što ga čini najdubljom i najvećom nekropolom kitova do sada dokumentovanom, navodi se u časopisu Nature.
Ovo otkriće pruža istraživačima redak uvid u to kako kitovi, fosili, mikrobi i dubokomorski organizmi međusobno deluju tokom miliona godina. Istovremeno otvara pitanje kako jedan udaljeni okeanski rov može sadržati toliko ostataka kitova iz različitih perioda istorije Zemlje.
Groblje skriveno u dubinama
Lokalitet je otkriven tokom ekspedicije 2023. godine uz pomoć podmornice Fendouzhe sa ljudskom posadom, koja je istraživače odvela u jedan od najmanje istraženih delova okeana. Tokom 32 zarona naučnici su zabeležili pet savremenih prirodnih zajednica na ostacima kitova i 476 fosilnih primeraka, raspoređenih na ukupno 485 nalazišta fosila i aktivnih "kitovih padova".
To znači da nije reč samo o fosilnom nalazištu iz prošlosti, već o živom dubokomorskom ekosistemu u kojem tela nedavno uginulih kitova i dalje hrane neobične zajednice životinja.
Fenomen poznat kao kitov pad nastaje kada uginuli kit potone na dno okeana. U dubokom moru, gde hrane ima vrlo malo, jedno telo može godinama da predstavlja izvor hrane za mikrobe, crve, rakove, mekušce i druge organizme.
Zašto je otkriće iznenadilo naučnike
Razmere otkrića smatraju se izuzetnim. Prema podacima Kineske akademije nauka, gustina ostataka kitova u pojedinim delovima dostizala je čak 1.970 jedinki po kvadratnoj milji, a procene ukazuju da bi šira oblast mogla sadržati više od 10 miliona leševa kitova.
Ipak, naučnici naglašavaju da je reč o proceni zasnovanoj na gustini nalaza i da će biti potrebna dodatna istraživanja kako bi se taj broj preciznije odredio. Bez obzira na to, zona Dijamantina sada se smatra jednim od najznačajnijih dubokomorskih fosilnih nalazišta ikada otkrivenih.
Datiranje pomoću izotopa stroncijuma pokazalo je da su najstariji fosili stari najmanje 5,3 miliona godina i potiču iz ranog pliocena. To znači da je ovo podvodno groblje počelo da se formira mnogo pre pojave savremenih ljudi.
Kljunasti kitovi u središtu istraživanja
Većina pronađenih ostataka pripada kljunastim kitovima, misterioznoj grupi dubokoronećih kitova koji najveći deo života provode daleko od ljudskog pogleda.
Paleontolog Đovani Bjanuči sa Univerziteta u Pizi, jedan od autora studije, rekao je da "većina skeletnih ostataka pripada upravo ovim dubokoronećim životinjama".
To nije iznenađujuće, jer kljunasti kitovi love na velikim dubinama, često roneći u tamne vode u potrazi za lignjama i ribom, pa je moguće da je zona Dijamantina istovremeno predstavljala područje za ishranu i smrtonosnu zamku.
Među identifikovanim živim vrstama nalaze se Endruzov kljunasti kit i trakastozubi kit, dok je među izumrlim vrstama opisan i novi kit Pterocetus diamantinae, nazvan po rovu u kojem je pronađen.
Prirodni levak za kitove
Naučnici smatraju da je za nagomilavanje ostataka zaslužna kombinacija geografije, biologije i protoka vremena.
Zona Dijamantina ima neravno morsko dno u obliku slova V koje usmerava tela uginulih kitova ka rovu. Istovremeno, područje je verovatno služilo kao hranilište za dubokoroneće kitove.
Očuvanju kostiju doprinelo je i veoma sporo taloženje sedimenata. Umesto da budu brzo zatrpani, skeletni ostaci ostajali su izloženi veoma dugo, često prekriveni tamnim mineralnim korama koje su ih dodatno sačuvale.
Mesto puno života
Iako se naziva grobljem, ovo područje vrvi od života. Aktivni ostaci kitova prekriveni su mikrobnim naslagama i organizmima poput zmijača, crva Osedax, koji buše kosti, i hemosimbiotskih školjki koje energiju dobijaju iz hemijskih procesa, a ne iz Sunčeve svetlosti.
Jedan od aktivnih kitovih padova, sastavljen od tri pršljena kljunastog kita, pronađen je na dubini od oko 6,7 kilometara i predstavlja najdublji do sada zabeleženi aktivni ekosistem ove vrste.
Najveće savremeno telo pripadalo je antarktičkom malom kitu dugom 4,8 metara. Naučnici procenjuju da čak i jedno takvo telo može godinama, pa i decenijama, da hrani dubokomorski život, postepeno oslobađajući hranljive materije u sredini gde je svaki izvor energije dragocen.
Mogući rezervoar ugljenika
Otkriće bi moglo imati značaj i za proučavanje klimatskih promena, iako istraživači upozoravaju da zaključke ne treba donositi preuranjeno.
Kineska akademija nauka procenjuje da bi ovo područje moglo sadržati oko 7,4 miliona tona vezanog ugljenika, na osnovu pretpostavke o prosečnoj težini kljunastog kita od 2,2 tone i sadržaju lipida od 25 odsto.
To, međutim, ne znači da su uginuća kitova rešenje za klimatske promene. Ciklus ugljenika u okeanima veoma je složen, ali nalazi ukazuju da tela kitova možda imaju mnogo značajniju ulogu u dugoročnom skladištenju ugljenika u dubokim okeanima nego što se ranije pretpostavljalo.
Na taj način kitovi oblikuju morsko dno ne samo tokom života, već i milionima godina nakon smrti.
(N1 Sarajevo)
