Njegov dolazak na biciklu dočekan je sa puno emocija i ponosa od strane komšija, a on je poručio da sreća nije u luksuzu već u korenima i slobodi
Leonid se sa porodicom vraća zauvek, planira da obnovi staru kuću, bavi se stočarstvom i izgradi autentično etno-selo na svom imanju
Kada se naši ljudi vraćaju sa višedecenijskog rada u inostranstvu, nepisano je balkansko pravilo da se u rodni kraj stiže u najnovijim, besnim automobilima, kako bi rodbina i komšiluk videli uspeh "preko grane". Međutim, Leonid Stojak je rešio da sruši sve uspostavljene stereotipe i napravi povratak o kome bruji region. Nakon punih 35 godina provedenih u švajcarskom gradu Lucernu, on je spakovao kofere i doneo radikalnu odluku – da se u svoje rodno selo Čukale kod Travnika vrati na biciklu!
Dokazujući da "nema raja bez rodnoga kraja", Leonid je umesto luksuznog Mercedesa izabrao dva točka, čist vazduh i veru. Za samo sedam dana prešao je neverovatnih 1.200 kilometara, premošćujući kilometre između švajcarskog uređenja i bosanskih brda. Ovaj nesvakidašnji i hrabar životni preokret zabeležio je poznati jutjuber Srećko Stipović, koji redovno donosi priče o vrednim ljudima iz ruralnih delova Bosne i Hercegovine, a Leonidova ispovest momentalno je dotakla hiljade ljudi.
Sedam dana i 1.200 kilometara čiste slobode
Put iz Švajcarske do rodne grude Leonid je prošao bez ikakvih problema, a kako sam kaže, imao je veliku sreću jer mu verni dvotočkaš tokom celog puta nije zatajio ni u jednom jedinom trenutku.
Za razliku od drugih koji u rodni kraj svraćaju samo tokom godišnjih odmora, Leonid se sa suprugom i četvoro dece u selo Čukale vraća – zauvek.
- Neopisiv je osećaj, hvala Bogu nisam imao nikakvih problema na putu. Nakon osmog razreda tata nas je odveo u Švajcarsku. Zato je moja prva stanica po dolasku bila očev grob, gde sam otišao da se pomolim i da mu zahvalim na svemu što nam je pružio - ispričao je Leonid sa suzama u očima.
Snaga vere i zov rodne grude
Odluka da napusti bogatu Švajcarsku i stabilan život nije došla preko noći. Iako je u Lucernu proveo decenije, nakon smrti oca nostalgija i želja za korenima postale su nepodnošljivo jake.
Leonid probija led, ali porodica ide njegovim stopama. Jedan sin se već pre njega vratio i skrasio u Splitu, a plan je da se i ostala deca ubrzo trajno vrate na Balkan.
- Kada je tata umro, jednostavno je počelo snažno da me vuče da se vratim. Vera me je držala u životu i dala mi snagu za ovaj potez. Izmolio sam bezbroj krunica na ovom dugom putu na biciklu - iskren je Leonid.
Tokom dugog života u inostranstvu, Leonid ističe da je naučio da poštuje sve ljude i da mu nikada nije predstavljao problem život u multikulturalnoj sredini. „Živim sa različitim verama i nemam nikakav problem sa tim. Najbolji prijatelj mog sina u Švajcarskoj je Turčin“, objašnjava on.
Od švajcarskog luksuza do stočarstva i etno-sela
Iako u mladosti nije mogao ni da zamisli da će se ikada vratiti u Bosnu, njegova želja da se vrati kući pre nego što napuni 50 godina na kraju je pobedila. U svom rodnom selu ne planira da odmara, već da ozbiljno i vredno radi:
Kupio je staru kuću od ženinog ujaka koju planira potpuno da renovira Planira da registruje poljoprivredno gazdinstvo, nabavi bager za građevinske radove i kupi goveda kako bi se ozbiljno bavio stočarstvom.
Velika želja mu je izgradnja autentičnog etno-sela, a prijatelji iz Švajcarske su mu već obećali da će dolaziti kod njega na kampovanje.
- Znam da radim dosta poslova i cilj mi je da na svojoj zemlji živim od svog rada. Ovde ima mnogo zapuštene zemlje koju će mi meštani rado dati na korišćenje. Uvek mi je trebala sloboda koju imam ovde, jer je tako nešto u Švajcarskoj apsolutno nemoguće - objašnjava Leonid.
Doček uz pesmu
Njegov nesvakidašnji dolazak na dva točka podigao je celo selo na noge. Komšije i meštani su mu priredili emotivan i veseo doček, a Leonid je sve vreme zahvaljivao Bogu na uspešnom putu. Na kraju druženja, u duhu tradicije, ponosno je i zapevao pred kamerama.
- Nema raja bez rodnoga kraja! Ljudi ovde obično dolaze sa besnim Mercedesima da se pokažu, a ja sam stigao na biciklu – i srce mi je puno - zaključio je kroz smeh ovaj neobični povratnik.
(Dnevno.hr)
