Sprečite da KRASTAVCI u julu postanu GORKI: Iskusni baštovan otkrio uzrok PROBLEMA i kako ga REŠITI

Mnogi gorak ukus krastavaca u ovo doba godine odmah pripisuju visokim temperaturama, ali pravi uzrok najčešće je kombinacija nekoliko faktora koji biljku izlažu stresu.

Tokom jula vremenske prilike mogu biti veoma promenljive. Smenjuju se tropski dani, sveže noći i obilne kiše, a upravo takvi uslovi mogu da utiču na kvalitet plodova i njihov ukus. Dobra vest je da se problem u većini slučajeva može sprečiti ili rešiti ako na vreme prepoznate njegov uzrok.

Neredovno zalivanje je najčešći uzrok gorčine

Krastavci veoma loše podnose velike oscilacije u vlažnosti zemljišta, pa je pravilno zalivanje jedan od ključnih faktora za kvalitet plodova. Ako biljku nekoliko dana ne zalivate, a zatim je odjednom obilno zalijete hladnom vodom, koren doživljava stres, što se vrlo brzo odražava na ukus krastavaca.

Posebno je važno da zemlja tokom letnjih vrućina nikada ne bude potpuno suva.

Da biste sprečili da krastavci postanu gorki, pridržavajte se nekoliko jednostavnih pravila:

• Zalivajte ih redovno, manjim količinama vode.
• Koristite mlaku vodu.
• Zalivajte rano ujutru ili uveče.
• Redovno proveravajte vlažnost zemljišta na dubini od oko pet centimetara.

Hladna voda može da pokvari ukus plodova

Zalivanje krastavaca hladnom vodom iz bunara ili vodovoda može da bude jedan od razloga zbog kojih plodovi postaju gorki. Tokom leta voda je često znatno hladnija od zagrejane zemlje, pa nagla promena temperature izaziva stres za koren.

Zbog toga biljka slabije usvaja hranljive materije, rast se usporava, listovi mogu da požute, a kvalitet i ukus plodova se pogoršavaju.

Stručnjaci savetuju da vodu pre zalivanja ostavite da odstoji nekoliko sati ili da je zagrejete u buretu na suncu. Ako bure prekrijete crnom folijom, voda će se brže zagrejati i duže zadržati odgovarajuću temperaturu.

Usred leta krastavcima je potrebno više hranljivih materija

Jul je period intenzivnog plodonošenja, pa krastavci troše mnogo energije. Kada zemljištu nedostaju hranljive materije, opada kvalitet plodova, a gorčina postaje izraženija.

Biljkama u ovom periodu najčešće nedostaju kalijum i magnezijum, što se može prepoznati po bledim listovima i suvim ivicama.

Jedan od jednostavnih načina da ih prihranite jeste upotreba drvenog pepela. Pomešajte čašu pepela sa kantom vode, ostavite da odstoji oko 12 sati, a zatim sipajte oko litar rastvora ispod svake biljke.

Vodite računa da ne preterate sa azotnim đubrivima. Ona podstiču bujan rast lišća, dok su kalijum i magnezijum mnogo važniji za kvalitet, ukus i hrskavost plodova.

Pregrejano zemljište opterećuje koren

Čak i uz redovno zalivanje, koren krastavaca može da trpi zbog pregrejanog zemljišta, posebno ako je zemlja tamna i nije zaštićena malčem.

Sloj malča od pokošene trave bez semena, slame ili sena, debljine pet do sedam centimetara, štiti koren od pregrevanja, smanjuje isparavanje vode i pomaže zemljištu da duže zadrži vlagu.

Iskusni baštovani ističu da krastavci često već nekoliko dana nakon postavljanja malča ponovo dobijaju prijatniji ukus i gube karakterističnu gorčinu.

Velike temperaturne oscilacije dodatno opterećuju biljku

Nagle promene temperature predstavljaju veliki stres za krastavce. Kada dnevna temperatura prelazi 30 stepeni, a noću naglo opadne, biljka teže raste i razvija plodove. Sličan efekat imaju hladne letnje kiše, vetrovito vreme i dugotrajnija zahlađenja.

Ako krastavce gajite u plasteniku, problem može da bude i previsoka temperatura, naročito kada pređe 35 stepeni.

Da biste zaštitili biljke i smanjili stres, pridržavajte se sledećih saveta:

• Zatvarajte plastenik ranije uveče kako biste sačuvali toplotu.
• Tokom velikih vrućina obezbedite senčenje.
• Redovno provetravajte plastenik.
• Održavajte temperaturu što stabilnijom.

Kada se uslovi gajenja stabilizuju, novi plodovi najčešće ponovo postaju ukusni, slatki i hrskavi, bez izražene gorčine.