Unutrašnje podele i skepticizam u EU otežavaju izbor izaslanika, jer deo država članica strahuje da bi imenovanje oslabilo zajednički pritisak na Rusiju i dovelo do nepoželjnih kompromisa
Ukrajina insistira na tome da evropski pregovarač bude jaka, međunarodno priznata ličnost poput Dragija, dok sa ruske strane Putin predlaže svog starog saveznika Šredera
Raste podrška ideji da Evropa imenuje sopstvenog predstavnika za pregovore sa Rusijom, dok razgovori o Ukrajini pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) tapkaju u mestu. Imena o kojima se najviše govori su bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, nekadašnji italijanski premijer i bivši predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi, a ruski predsednik Vladimir Putin predložio je bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera.
Ministri spoljnih poslova razgovaraće u sredu i četvrtak na sastanku EU na Kipru o mogućim kandidatima za ulogu pregovarača i njihovim prednostima, nakon što su Vašington i Kijev podržali ideju da Evropa stupi u kontakt sa Putinom u vezi sa ratom u Ukrajini, rekli su izvori "Fajnenšel tajmsa" upoznati sa razgovorima.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa, trenutno zaokupljena sopstvenim ratom u Iranu, obavestila je evropske partnere da nema ništa protiv da Evropa paralelno razgovara sa Putinom, dok traju mirovni pregovori pod vođstvom SAD, navela su tri izvora.
- Shvataju da ovo ne funkcioniše - rekao je jedan od njih, misleći na dosadašnje pokušaje okončanja sukoba.
Međutim, EU sada strahuje da je izostanak napretka u pregovorima koje vode SAD - pre svega zbog tvrdih teritorijalnih zahteva Putina, koje je Kijev odbio - ostavio Evropu po strani i izloženu mogućnosti da bude postignut sporazum pod nepovoljnim uslovima. To je podstaklo sve intenzivnije razgovore o imenovanju zajedničkog izaslanika, uprkos dubokim podelama među državama članicama oko toga koliko je takva misija uopšte izvodljiva i kakav bi njen obim bio, kao i skepticizmu da bi Putin bio spreman na takav pristup.
Ko su potencijalni pregovarači
Prema pisanju "Politika", potencijalni pregovarači su sa Putinom su:
- Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel
- Bivši italijanski premijer Mario Dragi
- Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder
- Finski predsednik Aleksander Stub
- Bivši finski predsednik Suli Ninisto
- Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas
- Norveški premijer Espen Bart Eide
- Šef indijske diplomatije Subrahmanjam Džaišankar
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji predstavlja 27 lidera država članica EU, izjavio je ovog meseca da se unija priprema za "moguće" razgovore sa Putinom. Prema rečima jednog izvora upoznatog sa pregovorima, razgovori među evropskim prestonicama vode se na različitim nivoima, a postoji mogućnost da lideri EU o tome formalno razgovaraju na samitu u junu.
Zelenski hoće Dragija, a Putin Šredera
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je, posle telefonskog razgovora sa Koštom da je saglasan da Evropa mora da bude uključena u pregovore. Jedan visoki ukrajinski zvaničnik rekao je da bi Zelenski želeo "nekoga poput Dragija" ili "jakog aktuelnog državnog lidera" da predvodi evropsku stranu u pregovorima sa Rusijom.
Izvori navode da se Dragi smatra pouzdanim i poštovanim širom EU, kao i da bi njegova tehnokratska pozadina mogla da odgovara trenutnoj situaciji.
Portparol Dragija odbio je da komentariše ove navode, dok je Merkel na pitanje da li bi ona mogla da preuzme ulogu pregovarača odgovorila da su verovatno drugi pogodniji, uz napomenu da bi Putin ozbiljno shvatio samo aktuelne lidere. Upitan o Merkelovoj, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da partneri u EU "detaljno razgovaraju o ovom pitanju" i odbio da komentariše pojedinačna imena.
- Važnije od pitanja ko bi to bio jeste šta želimo da tražimo od Rusije - rekla je portparolka Evropske komisije Paula Pinjo, odgovarajući na pitanje o Dragiju kao mogućem pregovaraču.
Stub je već izrazio spremnost da zastupa Evropljane u potencijalnim mirovnim pregovorima sa Rusijom, piše ukrajinska "Pravda", ali je dodao da je u ovom trenutku "nemoguće reći kada će se to dogoditi".
Kada je reč o bivšem finskom lideru, jedan evropski zvaničnik je rekao da je Ninisto "jedan od retkih Evropljana koji imaju funkcionalan odnos sa Putinom", ali je dodao da su "Rusi trenutno veoma ljuti na Finsku" zbog pristupanja NATO-u.
- Mislim da bi to morao da bude neko iz zemlje poput Holandije ili Portugala, koja nema teret koji nose istočnoevropske države - dodao je zvaničnik.
S druge strane, Putin je rekao da je spreman za razgovore sa evropskim predstavnikom pod uslovom da taj izaslanik "nije govorio svakakve gadosti" o Rusiji. Kao mogućeg sagovornika pomenuo je svog starog prijatelja Gerharda Šredera, kojeg su i Evropljani i Kijev odlučno odbacili.
Evropski strahovi i Putinova pobeda
Pojedine vlade nezadovoljne su samom ovom raspravom i strahuju da bi ona mogla dodatno da razotkrije podele unutar EU oko Ukrajine i Rusije.
- O ovakvim stvarima se ne govori javno pre nego što se sprovedu - rekao je jedan evropski diplomata za "Fajnenšel tajms".
Prema rečima visokog evropskog zvaničnika, Ukrajina želi da Evropa izvrši pritisak na Putina da pristane na hitan prekid vatre kojim bi sadašnje linije fronta bile zamrznute. Ali, Rusija je u februaru otvoreno odbacila pokušaj francuskih zvaničnika da pokrenu takvu inicijativu.
- Bili su poniženi - dodao je zvaničnik.
Drugi evropski strah je da bi izbor pregovarača mogao da potkopa napore usmerene na vršenje pritiska na Moskvu sankcijama, piše "Politiko" pozivajući se na izvor blizak Briselu.
Prema rečima estonskog ministra spoljnih poslova Margusa Cahkne, Putin sada aktivno pokušava da uključi Evropu u pregovore kako bi kupio još vremena. Kako dodaje, diskusija o sledećem paketu sankcija Rusiji, koji se trenutno priprema, verovatno bi prestala.
