U Srbiji postoji deficit stručnjaka za sajber bezbednost i digitalno poverenje (digital trust), a ISACA programi omogućavaju brzu prekvalifikaciju i povećanje šansi za zapošljavanje
ISACA sertifikovani stručnjaci su veoma plaćeni i traženi u svim industrijama, posebno u finansijskom, zdravstvenom i energetskom sektoru
Kompanija ISACA Belgrade Chapter, lokalni ogranak globalne profesionalne organizacije koja okuplja više od 190.000 stručnjaka iz oblasti IT upravljanja, sajber bezbednosti i digitalnih rizika, nedavno je održala radni doručak za predstavnike medija u Beogradu i tom prilikom podelila podatke koje nismo mogli da zanemarimo, jer pokazuju put transformacije tržišta rada usled razvoja veštačke inteligencije u svetu, ali i u Srbiji. Kakve pogodnosti to može imati za zaposlene i zbog čega je važna kibernetička edukacija za razvoj karijere i poslovanja za "Blic Biznis" objašnjavaju Zoran Zlokolica, predsednik i Branko Subotić, direktor za sertifikaciju i članstvo pomenute kompanije .
Evo kako je tekao naš razgovor:
Možete li nam ukratko objasniti čime se bavi ISACA?
Međunarodno udruženje ISACA (Information Systems Audit and Control Association) je profesionalna organizacija koja je sačinjena od lokalnih ISACA udruženja (ISACA Chapters). Trenutno, ISACA ima svoja lokalna udruženja u preko 180 zemalja sveta, u kojima je učlanjeno blizu 190.000 članova.
ISACA se bazira na volonterskom angažovanju njenih članova i bavi se razvojem i promocijom standarda, najboljih praksi i obrazovanja u oblasti informacionih sistema, sajber bezbednosti, upravljanja Informacionim tehnologijama, revizije informacionih sistema i upravljanja IT rizicima. U stvari, to je jedna velika globalna platforma za razmenu znanja u navedenim oblastima i ona praktično omogućava edukativne događaje, istraživanja i pruža resurse za svoje članove kako bi ostali u toku sa najnovijim trendovima i tehnologijama u oblasti informacionih sistema i bezbednosti.
Prema podacima koje ste izneli, prilično su visoki procenti kada je reč o upotrebi VI u velikim korporacijama. Kako to objašnjavate i kakve su Vaše prognoze za tržište rada u tom kontekstu?
Ono što je postojeća realnost u kontekstu pitanja koje ste naveli je da značajan broj kompanija koristi AI rešenja, s obzirom na to da olakšavaju pripremu ili sprovođenje konsolidacionih ili repetativnih aktivnosti, a značajan deo rešenja je istovremeno postao pristupačan samim krajnjim korisnicima.
Ovo će definitivno imati značajan uticaj na tržište rada, jer će sa jedne strane smanjiti potrebu za poslovima, koji će u određenoj meri biti zamenjeni VI alatima. S druge strane, povećaće se potreba za profesionalcima koji se bave mašinskim učenjem, kao i data science oblastima, upravljanjem AI projektima, a možda najviše i povećanjem potreba za profesionalcima koji imaju suštinska ili domenska znanja za konkretne poslovne procese i koji će moći na pravi način da upotrebe AI alate, u cilju optimizacije poslovanja.
S druge strane, primena ovih rešenja u kompanijama danas je mahom nasumična i nesistematična, a samim tim i nekontrolisana. Ovim pristupom se otvara niz rizika, koji mogu da imaju negativan uticaj na poslovanje kompanija. Na ovaj način, sve bitniji postaju znanje i pozicije koje se odnose na kontrolisanje upotrebe AI tehnologije.
Da konačno zaključimo, moje mišljenje je da neće biti manjka poslova na budućem tržištu rada, samo će praktično da dođe do kreiranja novih potreba za poslovima, koje će da nadomeste smanjenje potražnje za nekim tradicionalnim zanimanjima.
Da li to znači šansu za nove poslove kroz ISACA programe sertifikacije? Kako to funkcioniše?
Upravo tako, mi ovde vidimo važnost uloge ISACA, kao globalnog udruženja, a i lokalnog chapter-a ovde u Srbiji, kao jedne platforme, koja omogućava razmenu iskustava u ovoj oblasti između stručne javnosti, pojedinaca i kompanija, kao i prilagođene programe obuke i sertifikacije za stručnjake u oblasti zaštite i kontrole tradicionalnih i AI informacionih sistema.
ISACA sertifikacije omogućavaju neophodna znanja za upravljanje rizicima koji proizilaze iz upotrebe tradicionalnih IT sistema, a u poslednje vreme i AI tehnologija.
Koja su najtraženija "AI zanimanja", da tako kažemo?
Ako govorimo o veštinama koje će biti neophodne (i najtraženije) u cilju uspostavljanja kontrole nad AI tehnologijama, one se mogu podeliti u tri osnovne grupe: menadžerske/strateške, etičke/pravne i tehničke.
Menadžerske su prvenstveno orijentisane na upravljanje strateškim rizicima koji proizilaze iz upotrebe AI alata, razvijanje politika i procedura i projektni menadžment u AI inicijativama. Etičke veštine se odnose na poznavanje zakonskih regulativa, prepoznavanje etičkih izazova, kao i konstantnu komunikaciju i edukaciju.
Tehnička znanja uključuju široku paletu znanja i veština neophodnih za upravljanje upotrebom AI tehnologija i upravo je ovde uloga ISACA kao edukativne platforme i najizraženija. U smislu tehničkih znanja neophodni su stručnjaci koji se bave upravljanjem podacima, kojima se hrane AI alati.
Pored ovih, potrebni su stručnjaci za upravljanje tehničkim rizicima AI alata. Za ove potrebe ISACA ima spreman program i sertifikaciju koja se zove AAIR (Advanced in AI Risk).
Takođe, neophodni su stručnjaci iz oblasti sajber bezbednosti, a za ove potrebe je ISACA uspostavila sertifikaciju pod nazivom AAISM (Advanced in AI Security Management). Pored navedenih, evidentna je potreba za stručnjacima koji se bave monitoringom, evaluacijom i revizijom performansi AI alata. Pandan ISACA sertifikacije u ovoj oblasti je AAIA (Advanced in AI Audit).
Prema podacima ISACA udruženja, globalno trenutno nedostaje između 3,5 i 4 miliona sajber stručnjaka, dok je u EMEA regionu manjak procenjen na 600 do 700 hiljada. Kakva je situacija u Srbiji? Da li planirate neke programe i u našoj zemlji?
Nažalost, za Srbiju nemamo sprovedeno reprezentativno istraživanje, ali prema indirektnim procenama, koje možemo da dobijemo na osnovu broja preduzeća u Srbiji, kao i potreba usaglašavanja sa relevantnim zakonskim okvirom, potreba za ovom vrstom stručnjaka u Srbiji je između 3 i 4 hiljade, što je trenutno bar 3 ili 4 puta manje od trenutnog broja raspoloživih stručnjaka u Srbiji.
Svi ISACA programi sertifikacije koji se globalno sprovode su dostupni i u Srbiji, i svakako se planiraju i kod nas.
Naša preporuka je da kompanije koliko god to mogu, promovišu i primenjuju sistem kontinuiranog obrazovanja i obaveznih sertifikacija u oblasti Digitalnog poverenja. Mi već imamo više primera kompanija u Srbiji koji primenjuju ovakav pristup i znatno lakše prevazilaze navedeni jaz i dolaze do sertifikovanih stručnjaka.
Udruženje ISACA je najreprezentativnija i najkompetentnija platforma za sertifikacije u oblasti Digitalnog poverenja (engl. digital trust) na globalnom nivou, i ovo je informacija koja je potvrđena od strane više nezavisnih izvora, u smislu broja sertifikacija, kvaliteta stečenog znanja, kao i prepoznatljivosti na tržištu rada.
Koliko košta ISACA sertifikat u svetu, a koliko kod nas? Objasnite nam taj deo.
U smislu dobijanja ISACA sertifikata, bitno je da se razdvoje troškovi pripreme i troškovi polaganja sertifikata.
Troškovi polaganja ISACA sertifikata su isti na globalnom nivou i za 4 najpopularnija sertifikata (CISA, CISM, CGEIT i CRISC) iznose 575 dolara za članove ISACA udruženja, odnosno 760 dolara za sve ostale pojedince.
S druge strane, troškovi pripreme mogu da značajno variraju od zemlje do zemlje, a u Srbiji iznose oko 450 evra za članove i 600 evra za one koji nisu članovi ISACA udruženja. U nekim razvijenim zemljama EU, cena ovakvih priprema se kreću u rasponu od 1.000 do 3.000 evra.
Koji sertifikati su najtraženiji i zašto? Koliki je potencijal prekvalifikacije u neko od ovih AI revizorskih zanimanja?
Tradicionalno su najtraženiji sledeći sertifikati: CISA – Sertifikovani Revizor Informacionih Sistema, CISM – Sertifikovani Mendžer Informacione Bezbednosti, CGEIT – Sertifikovani Stručnjak za Upravljanje Informacionim Tehnologijama u Organizacijama, CRISC – Sertifikovani Stručnjak za Rizike i Kontrole Informacionih Sistema. U poslednje dve godine, primećujemo značajan rast sledećih sertifikacija, koje su i relevantne za upravljanje rizicima nastalih upotrebom AI tehnologija: AAIR (Advanced in AI Risk), AAISM (Advanced in AI Security Management) i AAIA (Advanced in AI Audit).
Potencijal prekvalifikacije je izuzetan i to je trend koji je već dosta značajan u razvijenijim zemljama, a i kod nas se dešava. U okviru ISACA udruženja u Srbiji imamo više koleginica i kolega koji su se između ostalog uz pomoć ISACA sertifikacija prekvalifikovali za oblasti IT revizije, Cyber Security-ja i upravljanja IT sistemima.
Kolike zarade mogu imati ISACA sertifikovani stručnjaci?
ISACA stručnjaci su veoma cenjeni u razvijenim zemljama, i prema podacima koji su raspoloživi za Sjedinjene Američke Države iz 2023. godine, stručnjaci koji su imali CISA sertifikaciju su u proseku imali godišnju bruto platu od 145.000 dolara, CISM sertifikaciju 148.000 dolara, a CRISC sertifikaciju 156.000 dolara.
Mi, nažalost, nemamo ovakva istraživanja urađena za tržište rada u Srbiji, ali vam iz ličnog iskustva, kao i iskustva drugih članova lokalnog ISACA udruženja, mogu potvrditi da stručnjaci sa ISACA sertifikatima kod nas imaju platu značajnu veću od zvaničnog proseka u Republici Srbiji.
U kojim industrijama oni mogu raditi?
Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan. Stručnjaci sa ISACA sertifikatima imaju mogućnost da rade bukvalno u svim sektorima, odnosno industrijama u Republici Srbiji, uključujući i državne i privatne radne organizacije. Potrebno je naglasiti da su ipak potrebe za zapošljavanjem nešto veće u sektorima koji su više regulisani, kao što su finansijski sektor, zdravstveni i farmaceutski sektor, sektor energetike, državne institucije itd.
Imate li neki karijerni savet za mlade i one koji traže nov posao?
Savet za mlade osobe, koji imaju ambiciju da se bave ovim izazovnim oblastima, odnosno upravljanjem IT (i AI) rizicima, cyber bezbednošću i IT revizijom, je da pokušaju da još tokom studija steknu što više praktičnih iskustava u ovoj oblasti i to kroz projektno orjentisane zadatke, radne prakse u kompanijama, kao i volonterskim angažovanjem u udruženjima kao što je ISACA i ranom pripremom za ISACA sertifikacije.
O čemu će biti reči na konferenciji koja se održava 28. maja u Beogradu?
27. i 28. maja 2026. godine će se u hotelu Mona Plaza u Beogradu održati dvodnevni ISACA Belgrade Chapter Day 2026 događaj, koji obuhvata: Stručnu radionicu: „The Future of NOW: Different Dimensions for a Different Epoch” i jednodnevnu konferenciju: „AI Governance Imperative: From Risk to Competitive Advantage”.
Radionicu će voditi Ramzes Galjego, međunarodno priznati stručnjak za sajber bezbednost, upravljanje rizicima i digitalnu transformaciju, sa više od 25 godina iskustva i predavač koji je prošle godine dobio izuzetne ocene učesnika naše konferencije.
Za razliku od klasičnih radionica koje su fokusirane na jednu temu, ova radionica donosi multidimenzionalni pristup, kombinujući više ključnih oblasti koje savremeni profesionalci moraju razumeti kako bi uspešno odgovorili na izazove današnjeg digitalnog okruženja.
Što se tiče konferencija, ona će biti posvećena temi: „AI Governance Imperative: From Risk to Competitive Advantage”, uz učešće vodećih domaćih i međunarodnih stručnjaka.
