(MAPA) IRAN - DIV, ALI NA KOLENIMA! Ova tvrđava je sad u ratu sa Amerikom i Izraelom, ali ima KECA U RUKAVU: Sve što treba da znate o državi u koju gleda ceo svet

Izrael je sa SAD pokrenuo veliki napad na Iran, nakon čega je Teheran uzvratio raketiranjem severnog Izraela, kao i baza američke vojske na Bliskom istoku. Od direktnog rata sa Izraelom u junu 2025. do masovnih protesta koji su izbili krajem prošle godine, Islamska Republika Iran sada prolazi kroz jedan od najturbulentnijih perioda u svojoj modernoj istoriji. Ovo je sve što treba da znate o Iranu.

Iran mapa: Geostrateški div na raskršću svetova

Iran je 17. najveća zemlja na svetu po površini, koja pokriva 1.648.195 kvadratnih kilometara. Njegova pozicija je od ključnog strateškog značaja jer se nalazi na raskršću Zapadne i Južne Azije, kontrolišući vitalne puteve.

• Granice: Iran deli kopnene granice sa čak sedam država. Na zapadu se graniči sa Irakom (najduža granica) i Turskom. Na severu su bivše sovjetske republike Jermenija, Azerbejdžan i Turkmenistan, uz izlaz na Kaspijsko more. Na istoku i jugoistoku su Avganistan i Pakistan
• Morski izlaz: Južna granica je celom dužinom morska obala (1.770 km) koja izlazi na Persijski zaliv i Omanski zaliv. Ovo Iranu daje kontrolu nad Ormuskim moreuzom, kroz koji prolazi 20% svetske nafte
• Reljef: Zemlja je izrazito planinska. Visoki venci Zagrosa i Alborza okružuju centralnu visoravan, otežavajući pristup morima i stvarajući prirodnu tvrđavu. Glavni grad Teheran, sa populacijom od oko 8,7 do 9,6 miliona ljudi, dominira severnim delom zemlje

Broj stanovnika: Mlada nacija pred demografskim izazovima

Prema procenama za 2025. godinu, populacija Irana iznosi oko 92,4 miliona stanovnika. Ovo Iran čini 17. najmnogoljudnijom zemljom na svetu.

• Struktura: Stanovništvo je pretežno urbano, sa oko 77% ljudi koji žive u gradovima. Demografska slika je mlada, skoro 60% stanovništva je mlađe od 39 godina, dok je prosečna starost oko 33-34 godine
• Etnička slika: Iran je mozaik naroda. Persijanci čine većinu (oko 61-65%), dok značajne manjine uključuju Azerbejdžance (16%), Kurde (7-10%), Lure (6%), Arape (2%), Baludže (2%) i Turkmene. U zemlji živi i jedna od najvećih izbegličkih populacija na svetu, uključujući milione Avganistanaca, od kojih je vlada 2025. godine naredila deportaciju miliona ljudi bez dokumenata

Religija: Teokratija i verske manjine

Iran je teokratska islamska republika gde je religija neodvojiva od države.

• Dominacija šiita: Zvanična državna religija je šiitski islam (Dvanaestoimamizam), kojem pripada između 90% i 95% stanovništva,. Iran je duhovni i politički centar šiitskog sveta
• Suniti i manjine: Oko 5-10% stanovništva su sunitski muslimani. Ustav priznaje samo tri neislamske verske manjine: hrišćane, Jevreje i zoroastrijance, koji imaju rezervisana mesta u parlamentu

Iako se Iran rangira visoko po religioznosti (3. mesto u svetu 2024. godine), postoje indikacije o rastućem sekularizmu među mladima.

Ekonomija: Energetski gigant na kolenima

Iran je energetska supersila sa 10% svetskih rezervi nafte i 15% rezervi gasa. Međutim, ekonomija je u dubokoj krizi usled sankcija, korupcije i posledica rata.

• Pad i inflacija: MMF je za 2025. godinu projektovao rast BDP-a od samo 0,3%, uz inflaciju koja prelazi 40%,. Valuta, iranski rijal, doživela je kolaps, dostigavši psihološku granicu od milion rijala za jedan dolar početkom 2025
• Ratna šteta: Dvanaestodnevni rat sa Izraelom u junu 2025. naneo je udarac ekonomiji. Izvoz nafte je tokom sukoba pao za 94%, što je dovelo do gubitka od oko 1,4 milijarde dolara prihoda za manje od dve nedelje. Uništena su ključna postrojenja, a obnova će koštati milijarde
• Siromaštvo: Procenjuje se da značajan deo stanovništva živi u siromaštvu, dok se zemlja suočava sa nestašicama vode i struje koje izazivaju socijalne nemire

Vojska: Asimetrična sila i raketni arsenal

Iranska vojna doktrina se oslanja na odvraćanje i asimetrično ratovanje, svesna da ne može parirati zapadnim silama u konvencionalnom sukobu.

• Dve vojske: Iran ima jedinstven sistem sa dve paralelne vojne strukture: regularna Vojska (Arteš) i ideološka Islamska revolucionarna garda (IRGC). Ukupno imaju preko 610.000 aktivnih pripadnika i ogromnu rezervu, što čini jednu od najvećih oružanih sila u regionu
• Raketna moć: Iran poseduje najveći i najraznovrsniji arsenal balističkih raketa na Bliskom istoku. Razvili su hipersonične rakete, postavši tek peta zemlja na svetu sa tom tehnologijom
• Dronovi: Postali su "supersila" u proizvodnji dronova, koje masovno izvoze (uključujući Rusiju) i koriste za izviđanje i napade
• Budžet: Vojni budžet je povećan na 24,6 milijardi dolara u 2021. godini, pri čemu IRGC dobija značajan deo sredstava. U 2025. godini, budžetom je predviđeno da oružane snage dobiju čak 51% prihoda od izvoza nafte

Lideri: Ko zapravo vlada Iranom

Vlast u Iranu je složena mešavina teokratije i republike, ali vrhovna moć leži u rukama jedne osobe.

• Vrhovni vođa Ali Hamnei: On je neprikosnoveni lider, šef države i vrhovni komandant. Ima poslednju reč u svim ključnim pitanjima, od spoljne politike i nuklearnog programa do kontrole nad medijima i vojskom. Njegova moć je iznad predsednika
• Predsednik Masud Pezeškijan: Nakon smrti Ebrahima Raisija u helikopterskoj nesreći u maju 2024, na izborima je pobedio reformista Masud Pezeškijan. Iako je šef vlade, njegova ovlašćenja su ograničena voljom Vrhovnog vođe i neizabranim telima poput Saveta čuvara
• Čuvari revolucije: Savet čuvara (koji vetuje kandidate za izbore) i Revolucionarna garda (IRGC) predstavljaju "duboku državu" koja osigurava opstanak režima i sprovodi volju Vrhovnog vođe

Saveznici: "Osovina otpora" u krizi

Iran je decenijama gradio mrežu saveznika i posrednika kako bi projektovao moć širom Bliskog istoka, poznatu kao "Osovina otpora". Međutim, ova mreža je pretrpela teške udarce.

• Glavni igrači: Ključni saveznici uključuju Hezbolah u Libanu, Hute u Jemenu, razne šiitske milicije u Iraku i militantne grupe u Gazi poput Hamasa
• Sirija: Sirija pod Bašarom al-Asadom bila je najvažniji državni saveznik i logistički most ka Hezbolahu. Međutim, pad Asadovog režima u decembru 2024. predstavljao je katastrofalan strateški gubitak za Iran, ostavljajući ga izolovanijim nego ikada
• Globalni partneri: Iran održava bliske, pre svega ekonomske i vojne veze sa Rusijom (izvoz dronova) i Kinom (25-godišnji sporazum o saradnji), pokušavajući da ublaži zapadne sankcije

Neprijatelji: Otvoreni sukob sa Amerikom i Izraelom

Spoljna politika Irana definisana je neprijateljstvom prema Americi i Izraelu, kao i rivalstvom sa Saudijskom Arabijom.

• Izrael: Dugogodišnji "rat u senci" eskalirao je u direktan sukob 2025. godine. Izrael je u junu te godine izveo masivne vazdušne udare na iranska nuklearna postrojenja i vojno rukovodstvo, na šta je Iran odgovorio raketnim napadima. Obe strane su na kraju pristale na prekid vatre pod pritiskom SAD
• Sjedinjene Američke Države: Od revolucije 1979. i talačke krize, odnosi su neprijateljski. SAD su uvele teške sankcije i označile IRGC kao terorističku organizaciju. Tokom rata 2025, SAD su takođe izvršile udare na iranske nuklearne ciljeve
• Saudijska Arabija: Iako su diplomatski odnosi obnovljeni, duboko ideološko i geopolitičko rivalstvo između šiitskog Irana i sunitske Saudijske Arabije ostaje ključni faktor nestabilnosti u regionu

Nuklearni program Irana

Iranski nuklearni program je decenijama predmet spora sa međunarodnom zajednicom. Iran tvrdi da je program mirnodopski, ali Zapad sumnja u pokušaj razvoja nuklearnog oružja.

• Nuklearni prag: Nakon povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma (JCPOA) 2018. godine, Iran je ubrzao obogaćivanje uranijuma. Do kraja 2023. godine, Iran je obogatio uranijum do 60%, što je blizu nivoa potrebnog za oružje, postajući de facto država na nuklearnom pragu
• Eskalacija i uništenje: U junu 2025, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) proglasila je Iran neusklađenim sa obavezama. Ubrzo nakon toga, tokom 12-dnevnog rata, izraelski i američki napadi uništili su ili teško oštetili ključna postrojenja, uključujući ona u Natanzu, Fordou i Isfahanu. Ovi napadi su, prema procenama, praktično uništili iranski program gasnih centrifuga i sposobnost za brzo pravljenje oružja, vraćajući njihove ambicije godinama unazad

Sve najnovija dešavanja o napadu SAD i Izraela na Iran čitajte u našem blogu.

Prve snimke napada Izraela na Iran, pogledajte u odvojenoj vesti.

Izrael i Amerika raketirali centar Teherana, gust dim iznad kompleksa Alija Hamneija.

Tramp potvrdio napad na Iran: Sravnićemo ih sa zemljom.

Traje napad na američke baze na Bliskom istoku: Iran poslao rakete ka Kataru, Bahreinu i Abu Dabiju.

(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.

"Počela je rika lava": Netanjahu potvrdio zajednički udar sa SAD i pozvao Irance na pobunu.

Prve žrtve velikog rata Irana, Izraela i SAD: Isplivali snimci udara na američke baze.

Rusija niže hitna saopštenja zbog Irana: Približavamo se radiološkoj katastrofi!

Dubai i Abu Dabi na meti Irana: Ljudi uživaju na bazenu, onda je udarila raketa (Video)