Stanovnici Krima suočavaju se sa nestašicama struje, vode i goriva, proglašenjem vanrednog stanja i otežanom mogućnošću napuštanja poluostrva
Krim ima ogroman lični značaj za Vladimira Putina - njegov gubitak mogao bi da ugrozi reputaciju predsednika i izazove unutrašnje nezadovoljstvo u Rusiji
Krim je trebalo da bude najveći uspeh ruskog predsednika Vladimira Putina - tvrđava u ratu protiv Ukrajine, polazna tačka za širenje ruskog vojnog uticaja preko Crnog mora i domaći simbol njegovih imperijalnih ambicija. Sada je sve to ugroženo, jer Ukrajina uspostavlja kontrolu nad vazdušnim pravcima ka poluostrvu, napada logističke lance snabdevanja i pokušava da izoluje i oslabi ruske snage na jugu.
- Moja majka je bila uverena da ni Rusija ni Ukrajina nikada neće učiniti ništa što bi ugrozilo Krim. Čak i dok su projektili lansirani sa Krima pogađali Kijev, ona je govorila: "Ali Krim je poseban" - prisetila se Oleksandra, koja nije želela da otkrije prezime zbog straha za bezbednost svoje porodice.
U 12 godina otkako je Rusija anektirala poluostrvo, Moskva je stvorila utisak da je Krim nedodirljiv zahvaljujući masovnoj militarizaciji i ekonomskom povezivanju sa Rusijom. Međutim, ono što je nekada bilo strateška prednost za Putina sada se pretvara u ozbiljnu slabost - i na vojnom planu i za samog ruskog lidera.
Život bez struje, vode, goriva...
Danas, život za 2,5 miliona stanovnika Krima, među kojima su i Oleksandrini roditelji - dok ukrajinski dronovi napadaju energetska postrojenja i vojne objekte - izgleda ovako:
- restrikcije struje i vode su česte
- nema redovnih isporuka vode
- nema goriva, a prodaja kompanijama i privatnim licima je zabranjena
- mobilna mreža neretko nestaje
- javni prevoz je praktično prestao da funkcioniše
- cene su porasle
- turistička sezona, od koje mnogi zavise na poluostrvu, praktično je propala
Vlasti su krajem juna proglasile vanredno stanje.
Za mnoge je odlazak sa Krima postao gotovo nemoguć. Ukrajinski dronovi su uništili mostove, a sada nadziru kopneni pravac kroz okupirani jug Ukrajine ka Rusiji. Većina vozova više ne saobraća. Početkom juna više od 3.000 vozila čekalo je u koloni da pređe preko Krimskog mosta, za koji Kijev tvrdi da je izgrađen bez njegove saglasnosti i samim tim nezakonito, piše briselski "Politiko".
- Plašila sam se da će moja majka za sve ovo kriviti Ukrajinu - rekla je Oleksandra, koja od 2014. živi u Kijevu zbog pritiska ruskih bezbednosnih službi.
Rusija je na Krimu procesuirala hiljade ljudi zbog navodne podrške Ukrajini ili povezanosti sa njom.
Međutim, dok ukrajinska kampanja izolovanja Krima menja odnos snaga na jugu zemlje, Oleksandrina majka sada veruje - kao i mnogi Ukrajinci - da će se rat završiti upravo na tom poluostrvu.
"Krim je zlatni ključ"
Krim zaista jeste poseban. Rat u Ukrajini počeo je njegovom aneksijom 2014. godine, pretvarajući poluostrvo u gotovo sveti simbol ruske imperijalne moći. I dok su Ujedinjene nacije (UN) i zapadne zemlje uvele sankcije Moskvi zbog očiglednog kršenja međunarodnog prava, vremenom su uglavnom prihvatile situaciju kao nešto što je već postalo činjenica.
U deceniji koja je usledila, Rusija je nekadašnje turističko odredište pretvorila u vojnu bazu koja je njenim snagama omogućila da tokom velike invazije 2022. brzo zauzmu velike delove juga Ukrajine. Krim je postao bezbedna pozadina ruskih operacija - mesto odakle se snabdevao južni front i projektovala vojna moć, dok su stanovnici poluostrva uglavnom bili pošteđeni direktnih posledica rata. To se ovog leta dramatično promenilo.
Zahvaljujući prednosti koju Ukrajina trenutno ima u dronovima srednjeg dometa, Kijev je u mogućnosti da oslabi, pa čak i uništi deo ruskih vojnih kapaciteta na jugu zemlje, čime bi Ukrajina mogla da primora Rusiju da preusmeri snage sa drugih delova fronta.
Slabljenje ruske kontrole nad Krimom imalo bi posledice koje prevazilaze samu Ukrajinu, jer bi poremetilo ruske operacije iz crnomorskih luka. Ali Krim ima i ogroman lični značaj za Putina, čija je popularnost u Rusiji naglo porasla nakon što je poluostrvo, koje je Rusko carstvo kolonizovalo pre 300 godina, tako lako vraćeno pod kontrolu Moskve. Njegov gubitak bio bi direktan udarac Putinovom ugledu i mogao bi da podstakne nezadovoljstvo njegovom vlašću i ratom u samoj Rusiji.
- Krim je zlatni ključ ruskih imperijalnih ambicija - rekao je Ilja Pavlenko, bivši zamenik šefa Glavne obaveštajne uprave Ukrajine.
Neki ukrajinski partneri - među njima najviše američki predsednik Donald Tramp - ranije su nagoveštavali da bi ustupanje Krima Rusiji moglo biti deo mirovnog dogovora.
"Nabavite zalihe hrane i lekova"
Dok je ukrajinska kampanja usmerena na slabljenje ruske vojne moći i ugleda, ona je neminovno pogodila i civilno stanovništvo Krima. Pored hiljada Rusa koje je Moskva podstakla da se presele na poluostrvo, tamo i dalje živi veliki broj ukrajinskih građana, uključujući i starosedelačke Krimske Tatare, koji su poslednjih godina trpeli nesrazmerno veliku represiju.
Prema rečima Refata Čubarova, predsednika Medžlisa Krimskih Tatara - predstavničkog tela koje su ruske vlasti zabranile, a koje sada deluje iz Kijeva - starosedelačko stanovništvo mora biti spremno na još teži period.
On je rekao da ne zna "kako će se ovo završiti" i savetovao ljudima:
- da naprave zalihe hrane i lekova
- da se drže podalje od ruskih vojnih objekata
- da obezbede mesto gde mogu da se sklone tokom napada
Hoće li Ukrajina uspeti da povrati Krim?
Ali da li bi se to moglo završiti vraćanjem Krima Ukrajini? Poslednji put kada je takav scenario delovao moguć bilo je tokom dugo najavljivane ukrajinske kontraofanzive 2023, ali su očekivanja kasnije splasnula nakon što Ukrajina tada nije uspela da promeni liniju fronta.
- Uvek smo govorili da je Krim Ukrajina i Ukrajina će koristiti sve metode da ga vrati. Krim se ne može vratiti samo vojnim putem... Vojni pritisak sada koristimo kako bismo diplomatama dali priliku da sednu za pregovarački sto i kažu: "Nećemo izostaviti Krim" - rekao je Ilja Pavlenko, bivši zamenik šefa Glavne obaveštajne uprave Ukrajine.
Andrij Zagorodnjuk, predsednik istraživačkog centra Centra za odbrambene strategije i bivši ukrajinski ministar odbrane, smatra da Ukrajina možda ima oko godinu dana da iskoristi tehnološku prednost koja joj sada omogućava da izvrši pritisak na Rusiju. Ovo bi zaista mogao biti period prilike za Ukrajinu da povrati deo teritorija na jugu koje Rusija drži od 2022.
- Verujem da je oslobođenje Krima moguće. Ali ne u neposrednoj budućnosti - rekao je Zagorodnjuk.
(Politico.eu)
