Ukrajina i dalje ima cilj da povrati Krim od Rusije
Putin, s druge strane, ne može da ga se odrekne jer ima previše simboličan značaj
Od dragulja u "carskoj" kruni ruskog predsednika Vladimira Putina do trna u oku, osvajanje Krima 2014. godine vraća se da ga proganja dok ruske snage gube konce u ratu u Ukrajini. Ruske vlasti su 26. juna na okupiranom Krimu proglasile vanrednu situaciju, nakon što su ukrajinski napadi doveli do nestašice goriva i nestanka struje širom okupiranog crnomorskog poluostrva.
Kriza sa gorivom se prelila i na Rusiju, što je i sam Putin na kraju priznao uz obećanje da će Krimu poslati više pomoći.
Ukrajina i dalje ima cilj da povrati Krim od Rusije, koji mnogi zapadni analitičari smatraju nedostižnim. Ali, Krim postaje Putinova zamka: previše je simboličan da bi ga se odrekao, previše izložen napadima dronova da bi ga koristio kao nekada, a previše skup da bi se vratio "u normalu", piše "Njuzvik".
Ovo je pet scenarija kako bi kriza na Krimu mogla da se razvija u budućnosti.
1. Putin jača odbranu Krima, a ceh plaćaju Rusi
Ruski lider je rekao da će Rusija da poveća uvoz goriva, ubrza popravke u naftnim postrojenjima i da poveća isporuke Krimu kopnenim i morskim putem.
Prema pisanju "Njuzvika", ovo je najverovatniji neposredni scenario jer se poklapa sa njegovim stilom vladavine: apsorbovati troškove, centralizovati kontrolu i poricati da pritisak sa bojnog polja menja političku sliku.
Može da obezbedi snabdevanje poluostrva tako što će dati prioritet vojsci, policiji i službama Hitne pomoći, ali time se neće vratiti normalan život - već je obustavljena prodaja goriva "običnim" ljudima, a uvedena su ograničenja u javnom prevozu, prodavnicama, kafićima, uličnoj rasveti. Krim je trebalo da predstavlja laki trijumf iz 2014. i pokretač ekonomskog motora, a postao je finansijski teret za Kremlj koji će ruske poreske obveznike baciti u dužničko ropstvo.
2. Ukrajina od Krima pravi ostrvo bez kopnene ofanzive
Ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo je početkom juna da je ruta R-280, koja povezuje Rostov na Donu sa okupiranim Krimom, pod ukrajinskom kontrolom. Reč je o glavnom kopnenom koridoru kojim se doprema gorivo, municija i oprema za ruske snage.
Prema ovom scenariju, Ukrajina ne planira juriš na poluostrvo, već je cilj da Krim načini nepouzdanim logističkim čvorištem, tako što će ga izolovati - pretvoriti u ostrvo.
Paradoksalan ishod bio bi da Rusija i dalje okupira Krim, ali da on više ne bude sigurno vojno uporište za njene operacije. Za Putinovu ratnu strategiju, to bi bilo štetno, ali za Putina kao lidera, bilo bi još gore: on je izgradio legitimitet na kontroli, a tada bi morao da objasni zašto se Krimom vanredno upravlja iz Moskve.
3. Moskva zaoštrava sukobe kako bi pokazala da Krim nije moguće ugroziti
Putin je ranije rekao da su udari ukrajinskih snaga imali za cilj da podele rusko društvo i primoraju Moskvu na mirovne pregovore pod uslovima koje Kijev diktira. Prema ovom scenariju, Putin bi zaoštrio borbe na drugim frontovima, ali opet vojni efekat napada na ukrajinske gradove ne bi rešilo problem goriva i logistike Krima.
Politički efekat bi, međutim, bio drugačiji. Omogućio bi Putinu da se ponaša kao nezaustavljiva sila koja nanosi bol, čak i dok se otkrivaju granice ruske moći da zaštite Krim.
4. Krim postaje nepremostiva prepreka u svakom dogovoru
Ovaj scenario predstavlja diplomatsko zamrzavanje, prema kojem bi Krim ostao pod ruskom kontrolom, a da pritom nije rešeno pitanje suvereniteta. Rusija je pripojila Krim, ali joj nedostaje međunarodno priznanje njene kontrole, što Putin želi da promeni. NATO je rusku aneksiju Krima 2014. opisao kao nezakonitu i nelegitimnu aneksiju ukrajinske teritorije.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je rekao da ne dozvoljava Rusiji da "koristi zemlju kao sredstvo za produžavanje rata ili pretvaranje okupacije u nešto beskrajno".
Za Putina je problem u tome što je Krim teritorija oko koje mu je najteže da otvoreno pregovara: ne može tek tako da ga se odrekne, a ne može ni da ga predstavi kao bezbedno mesto dok Ukrajinci primoravaju vlasti da uvode vanredne mere. Zato bi ishod mogao da bude sporazum koji pitanje Krima samo odlaže umesto da ga reši.
5. Krim slabi Putina, ali ga ne ruši
Najjači argument protiv teze o krimskoj zamci je jednostavan: Putin je ranije preživeo veće šokove. Međutim, Putinovo javno priznanje da je situacija u Rusiji teška zbog krize sa gorivom može da dovede do postepenog gubitka kredibiliteta. On čak ne mora da izgubi Krim da bi bio oslabljen - samo treba da nastavi tvrdi da ima punu kontorlu, dok Ukrajinci dokazuju koliko je to skupo, delimično i, najvažnije od svega, privremeno, piše "Njuzvik".
Putin je pred važnim testom - da li će zaista uspeti da obezbedi dovoljno kapaciteta da Krim ponovo bude njihov na način na koji je bio pre ukrajinskih napada. Ali zamka je u sledećem: ko to uspe, poluostrvo može formalno da ostane pod ruskom kontrolom, ali će u praksi postati sredstvo kojim će Ukrajina da vrši pritisak na svaku važniju odluku Moskve.
Dakle, na mapi je Krim i dalje pod ruskom kontrolom, ali sve više postaje jedan od glavnih ukrajinskih aduta u ratu.
(Newsweek)
