U vodi za kupanje može biti oko 100.000 fekalnih bakterija po šolji vode, koje potiču sa ljudskog tela
Redovno čišćenje kade i korišćenje dezinfekcionih sredstava smanjuje rizik od bakterijskih infekcija, pogotovo kod češće upotrebe kade
Vlada mišljenje da je toalet najprljavije mesto u kupatilu, ali prostori za kupanje, uključujući kadu, pod tuš-kabine i zavesu, zapravo imaju oko šezdeset puta više bakterija nego daska za WC šolju. Ova činjenica deluje iznenađujuće, ali vlažno i toplo okruženje predstavlja savršenu podlogu za brz razvoj i širenje različitih mikroorganizama.
Neke od ovih bakterija su bezopasne. Ali takozvane gram-negativne bakterije, tip koji se najčešće nalazi na površinama za kupanje, imaju potencijal da razbole čoveka. Neke od njih mogu da izazovu infekcije kože, upalu pluća ili druge ozbiljne bolesti, iako se to najčešće dešava usled izloženosti u bolnicama, prema američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Koliko je čista voda u kadi nakon duge kupke ili tuširanja
Ispuštanje vode u toaletu sa podignutom daskom može da pošalje klice u kadu.
- Većina ljudi takođe ima fekalne materije na svom telu koje dospevaju u vodu svaki put kada se kupaju u kadi. U vodi za kupanje pronašli smo oko 100.000 fekalnih bakterija po šolji vode - kaže Čarls Gerba, doktor nauka, profesor ekološke biologije na Univerzitetu Arizona u Tusonu koji je ekstenzivno proučavao ovu temu.
Da li čišćenje kade održava vodu za kupanje čistom
Redovno čišćenje kade može da pomogne, posebno kada je u pitanju fekalni materijal. Dobra je ideja da se koristi dezinfekcioni sprej nakon svakog kupanja, posebno ako deca koriste kadu.
- Većina fekalnih bakterija će uginuti za dan ili dva, tako da je rizik nizak ako se kada koristi retko - kaže Gerba.
Trik je u tome da postoji dosledna rutina čišćenja umesto da se čeka dok kada očigledno ne počne da izgleda prljavo.
Dobro pravilo je da se svakodnevno dezinfikuju površine koje se često dodiruju, što uključuje i kadu ako je kupanje svakodnevni ritual. Čak i ako se kada koristi samo povremeno, trebalo bi da se ribaju kada, toalet i druge površine koje se dodiruju najmanje jednom nedeljno.
Prilikom čišćenja kade preporučuje se da se ona pokvasi toplom vodom, a zatim na nju nanese pasta koja se sastoji od mešavine sode bikarbone i kapi tečnosti za pranje sudova. Ostavi se tako da odstoji 10 do 15 minuta, a zatim izriba kako bi kada zablistala.
Da li su tuševi išta čistiji?
- Voda od tuširanja ima isto toliko fekalnih bakterija nakon upotrebe kao i kada, ali ona ide pravo niz odvod. Veća briga kod tuševa je to što će klice ostati na pločicama i fugama, posebno ako ne dezinfikujete nakon svake upotrebe - kaže Gerba za Everyday Health.
Postoji jedna vrsta bakterije koja savršeno ilustruje ovu poentu. Zove se Serratia marcescens, i može da formira ružičastu ili crvenkastu sluzavu supstancu u WC šolji, kadi ili tuš-kabini.
Ova vrsta bakterije raste u vlažnim područjima sa ostacima fekalija ili sapuna, kao što su kada, tuš ili lavabo. Redovno čišćenje može da spreči ovu bakteriju da napreduje u kadi, a sredstvo za čišćenje koje sadrži hlorno belilo je dobar način za borbu protiv nje.
