Ukrajina je pokrenula intenzivnu kampanju napada dronovima na ruski pomorski saobraćaj u Azovskom moru, ciljajući vojne i trgovačke brodove.
Cilj operacije je paralizovanje ruske logistike i izvoza nafte kroz napade na male i srednje tankere, teretne brodove, trajekte i tegljače.
Tokom proteklih devet dana, Ukrajina je pokrenula kontinuiranu kampanju napada dronovima na ruski pomorski saobraćaj u Azovskom moru, otvarajući novi front u nastojanju da "izoluje Krim“ i poremeti vojne logističke i izvozne rute Moskve.
Operaciju, koju predvode Ukrajinske snage za bespilotne sisteme, njihov komandant Robert „Mađar“ Brovdi nazvao je "Moločka". Meta su ruski vojni i trgovački brodovi. Napadnuti su naftni tankeri povezani sa takozvanom ruskom „flotom iz senke“, brodovi za prevoz rasutog tereta, trajekti i tegljači koji saobraćaju jednom od ključnih ruskih pomorskih ruta. Brovdi je saopštio da su ukrajinski dronovi do 14. jula napali ukupno 116 plovila.
Prvi pokazatelji ukazuju da kampanja već utiče na ruski pomorski saobraćaj, prema podacima o kretanju brodova i analizama stručnjaka koji prate situaciju u regionu.
Koje su mete?
Za razliku od ranije ukrajinske kampanje protiv ruske Crnomorske flote, koja je bila usmerena pre svega na ratne brodove, nova operacija fokusirana je na trgovačke brodove koji održavaju rusku pomorsku logistiku.
Prema Brovdiju, jedan od glavnih ciljeva operacije jeste ruska flota malih i srednjih tankera za dopremanje nafte. Reč je o brodovima plitkog gaza, dugim oko 140 metara i nosivosti približno 7.000 tona, koja prevoze naftu iz ruskih terminala preko Volško-donskog kanala i Azovskog mora do velikih tankera koji čekaju na otvorenom moru u Crnom moru.
"Paralisanje ruske flote ovih tankera praktično onemogućava izvoz 'crnog zlata' iz ruskih naftnih terminala preko Volško-donskog kanala i Azovskog mora“, rekao je Brovdi.
Pošto su mnoge ruske luke previše plitke da bi primile velike tankere, nafta se najpre pretovara na manje brodove, a zatim na velike tankere namenjene izvozu. Brovdi tvrdi da bi onesposobljavanje tih manjih plovila moglo praktično da zaustavi izvoz nafte ovom rutom, ističući da se jedan veliki tanker obično puni teretom sa 12 do 15 manjih tankera.
Operacija je usmerena i na teretne brodove, trajekte i tegljače koji podržavaju širu rusku pomorsku transportnu mrežu. Tegljači imaju ključnu ulogu u lukama jer manevrišu velikim brodovima i pomažu oštećenim plovilima, dok trajekti i dalje prevoze vozila, robu i zalihe između okupiranog Krima i Rusije.
Zašto Azovsko more?
Azovsko more predstavlja ključni pomorski koridor koji povezuje jug Rusije sa Crnim morem preko Kerčkog moreuza. Ono povezuje ruske luke sa Volško-donskim kanalom, koji dalje spaja Kaspijski basen sa svetskim pomorskim rutama.
Ovaj plovni put koristi se za transport nafte, žita, čelika i druge robe na međunarodna tržišta, ali i kao važna ruta snabdevanja ruskih vojnih snaga u okupiranom delu južne Ukrajine, uključujući Krim.
Kampanja je već poremetila pomorski saobraćaj. Agencija Rojters objavila je 10. jula da je Rusija privremeno obustavila plovidbu kroz Donsko-azovski kanal nakon napada, čime je prekinut saobraćaj na jednoj od ključnih izvoznih ruta zemlje. Analitičari procenjuju da se oko četvrtine ruskog izvoza pšenice uobičajeno odvija preko Azovskog mora pre ulaska u Crno more.
Šta Ukrajina pokušava da postigne
Napadi su deo šire ukrajinske strategije izolacije okupiranog Krima narušavanjem vojne i komercijalne infrastrukture koja omogućava funkcionisanje poluostrva.
Anton Zemljani, viši analitičar Ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju, ocenjuje da su napadi u Azovskom moru deo šire kampanje koja je već pogodila logističku mrežu Krima. Ranije su oštećeni železnički i drumski trajekti koji povezuju poluostrvo, pogođena su skladišta goriva, a sve češće su na meti i trgovački brodovi dok se nalaze usidreni ispred krimskih luka ili pre prolaska kroz Kerčki moreuz.
"Kao rezultat toga, snabdevanje gorivom na poluostrvu postalo je znatno otežano, što utiče ne samo na ekonomsku aktivnost već i na vojne operacije“, rekao je Zemljani za Kyiv Independent.
Međutim, Krim nije jedini cilj. Zemljani navodi da napadi na trgovačke brodove u Azovskom moru imaju za cilj i nanošenje šire ekonomske štete Rusiji ometanjem jednog od njenih ključnih izvoznih koridora.
"Praktično napadamo ruske brodove u Azovskom moru, koje je Rusija smatrala svojim unutrašnjim morem nakon okupacije juga Ukrajine. To utiče i na obim ruskog izvoza, izazivajući dodatne ekonomske gubitke“, rekao je on.
Ipak, upozorio je da je još prerano za procenu dugoročne efikasnosti operacije. Ukoliko se sadašnji tempo napada nastavi, smatra da bi oni mogli postepeno da smanje ruske transportne kapacitete tako što će primorati oštećene brodove na dugotrajne popravke i ograničiti broj i veličinu plovila koja saobraćaju Azovskim morem.
Da li kampanja daje rezultate
Nezavisna potvrda i dalje je otežana, ali dostupni podaci o pomorskom saobraćaju ukazuju da kampanja već menja obrasce kretanja ruskih brodova.
Džordž Baros, šef tima za Rusiju i Ukrajinu pri Institutu za proučavanje rata (ISW), izjavio je da analiza podataka Automatskog identifikacionog sistema (AIS), koji se zasniva na signalima transpondera koje trgovački brodovi uglavnom moraju da emituju, pokazuje nagli pad saobraćaja u Azovskom moru.
Upoređujući podatke od 30. juna i 11. jula, Baros je uočio približno 55 odsto manje plovila koja emituju svoju poziciju. Brodovi koji su ostali u saobraćaju takođe su promenili način plovidbe, krećući se bliže lukama i obali, umesto preko otvorenog mora.
„Nije reč samo o tome da manji broj brodova emituje AIS signal. Oni koji su ostali plove bliže obali i lukama, umesto preko otvorenog dela Azovskog mora“, rekao je Baros za Kyiv Independent.
On je naglasio da AIS podaci imaju određena ograničenja. Signali mogu biti ometani elektronskim ratovanjem ili falsifikovani, dok posade ponekad namerno isključuju transpondere kako bi izbegle otkrivanje radarom, uprkos međunarodnim propisima koji zahtevaju da budu uključeni.
Ipak, smatra da to samo po sebi ne može objasniti tako veliki pad saobraćaja. Isključivanje AIS uređaja pruža ograničenu zaštitu, jer brodovi i dalje mogu biti otkriveni pomoću satelitskih snimaka sa sintetičkom aperturom (SAR), uključujući i komercijalne sisteme za koje je poznato da ih koristi Ukrajina.
„Lično još nisam primetio nijednu efikasnu protivmeru osim smanjenja obima pomorskog saobraćaja. Očekivao bih da brodovi plove bliže obali umesto preko otvorenog dela Azovskog mora, ali osim toga nisam video dokaze o efikasnijem odgovoru“, zaključio je Baros.
