Zemlje koje podržavaju zabranusmatraju da to pitanje treba posmatrati isključivo kao trgovinsku meru, za čije usvajanje je dovoljna kvalifikovana većina
Međutim, EK navodi da bi svih 27 članica trebale da se saglase sa svakom budućom merom, jer je reč pre svega o spoljnopolitičkom pitanju
Dugotrajna svađa u Evropskoj uniji izbila je na otvoreno u Briselu u ponedeljak, gde ministri spoljnih poslova razmatraju niz spornih opcija za zabranu trgovine sa ilegalnim izraelskim naseljima.
Kako piše Euractiv.com, mesecima je Evropska komisija na čelu sa Ursulom fon der Lajen u sukobu sa Evropskom službom za spoljne poslove (EEAS), diplomatskim telom koje vodi Kaja Kalas, oko toga ko će kontrolisati spoljnu politiku.
Zemlje – među kojima Francuska, Španija, Belgija, Švedska, Irska i Holandija zagovarale su zabranu trgovine sa ilegalnim naseljima na nivou čitave EU, tvrdeći da je imperativ da se blok uskladi blok sa međunarodnim zakonom.
Kalasova, sama pod pritiskom 11 ministara spoljne politike, zauzvrat je pritisnula svoje kolege u EK, koje je ranije ove godine optužila da ometaju rad na pravnoj proceni koju je zatražila u aprilu, piše “Euraktiv” navodeći da je, čak i kad je EK prošle nedelje prosledio dugo očekivano pravno mišljenje članicama EU, bilo očigledno da izvršni organ bloka nimalo nije oduševljen ovim potezom.
- Ne mislim da smo imali srdačnu saradnju sa Komisijom po ovom pitanju - rekao je “Euraktivu” visoki diplomata EU čija se zemlja zalaže za zabranu.
Predlozi Evropske komisije
Kako navodi portal, u dokumentu EK nije iznet zvaničan predlog, već su predstavljeni različiti pravni načini za ograničavanje ili sprečavanje protoka robe iz naselja. Tri opcije su uvođenje:
- strožeg sistema izdavanja dozvola,
- izuzetno visokih carina ili
- potpuna zabrana.
Šta je razlog sukoba
Zemlje koje podržavaju zabranu trgovine sa naseljima smatraju da to pitanje treba posmatrati isključivo kao trgovinsku meru, za čije usvajanje je dovoljna kvalifikovana većina, a ne jednoglasnost država članica.
Međutim, EK je u svom dokumentu navela da bi svih 27 država trebalo da se saglase sa svakom budućom merom, jer je reč pre svega o političkom, odnosno spoljnopolitičkom pitanju, a ne o tehničkoj trgovinskoj meri.
- Dokument je sastavio uži krug zvaničnika oko Fon der Lajenove - rekao je izvor “Euraktiva”.
Šta to znači?
Zahtev da svaka mera bude jednoglasno odobrena omogućio bi bilo kojoj pojedinačnoj zemlji da je blokira, bilo da je reč o Nemačkoj ili Češkoj, da je blokira. Berlin snažno zastupa stav da ovaj potez treba posmatrati kao spoljnopolitičku sankciju, za koju je potrebna saglasnost svih 27 država. Oko desetak zemalja odbacuje takvo tumačenje. Italija, zemlja koja bi mogla da prevagne u korist kvalifikovane većine za predlog zasnovan na trgovinskim pravilima, signalizirala je spremnost da razmotri takvu mogućnost. Očekuje se da će grupa ministara spoljnih poslova istaći da je apsurdno očekivati da međunarodna trgovinska politika ne sadrži snažnu spoljnopolitičku komponentu, kao i da će optužiti EK za taktiku odugovlačenja.
Sama Kalas je ranije ove godine priznala da nije postojala ni jednoglasnost, niti kvalifikovana većina – od najmanje 15 država koje predstavljaju dve trećine stanovništva EU – za bilo kakav potez.
Komisija je prošlog septembra zvanično predložila sveobuhvatne sankcije protiv Izraela, uključujući suspenziju trgovinskih povlastica koje Izrael uživa na osnovu Sporazuma o pridruživanju sa EU. Mnogi bi rekli da je to bio toliko velik politički izazov da od samog početka nije imao realne izglede da dobije podršku nacionalnih vlada, koje se do danas o tome nisu usaglasile, piše “Euraktiv”.
Šta dalje?
Nakon sastanka u ponedeljak, ministri spoljnih poslova EU neće se ponovo formalno sastati pre 12. oktobra, kada će Izrael verovatno biti usred predizborne kampanje.
Opšti izbori u Izraelu biće održani 27. oktobra, saopštila je u nedelju koaliciona vlada te zemlje. “Gardijan” ukazuje da su ovo prvi izbori u zemlji od napada Hamasa koji je pokrenuo rat u Gazi. Izrael će 27. oktobra održati parlamentarne izbore, čime će njegovi građani prvi put od napada Hamasa 7. oktobra 2023. imati priliku da daju svoj sud o premijeru Benjaminu Netanjahuu i njegovoj koaliciji, navodi list.
Prema “Euraktivu”, evropske institucije će verovatno biti oprezne kada je reč o preduzimanju bilo kakvih mera usred žestoke izborne kampanje, posebno zato što bi to moglo ići naruku ekstremističkim ministrima poput Itamara Ben Gvira, dok kandidati nastoje da poraze Netanjahua i njegove koalicione partnere. To znači da je Izrael, dobrim delom zahvaljujući EK, za sada izbegao posledice, navodi portal.
