Najpouzdanije studije za sada ne nalaze jasan uticaj GLP-1 lekova na ukupni rizik od raka, niti ga povećavaju niti jasno smanjuju
Zaključak stručnjaka je da su neophodna dugoročna ispitivanja za potvrdu efekta ovih lekova na rak
Tvrdnja da popularni lekovi za gojaznost i dijabetes mogu da spreče rak daleko je ispred stvarnih naučnih dokaza - iako ta ideja nije nužno pogrešna, ona još nije dokazana.
U svetu medicine retko koja tema izaziva toliko pažnje kao potencijalna veza između lekova iz klase GLP-1 receptor agonista (poput Ozempika) i malignih bolesti. Dok svetski mediji i društvene mreže prenose bombastične naslove o novom sredstvu protiv raka, stručnjaci pozivaju na oprez.
U autorskom tekstu za časopis "The Conversation", dr Zijad Al-Ali, klinički epidemiolog sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, objašnjava šta zapravo stoji iza talasa studija u kojima učestvuju milioni pacijenata i kako pravilno tumačiti ove podatke.
Ozempik i rak: Kako naslovi o "čudotvornom leku" pretrčavaju nauku
- U nedeljama oko godišnjeg sastanka Američkog društva za kliničku onkologiju 2026. godine, moj telefon je neprestano zvonio od obaveštenja o GLP-1 lekovima i raku. Naslovi su bili svuda - od NPR-a i Vašington posta do Sabsteka i žestokih rasprava na društvenim mrežama - svi su kružili oko iste tvrdnje: Ozempik bi mogao da smanji rizik od raka - započinje dr Al-Ali.
Kao naučnik koji se bavi analizom velikih medicinskih podataka, on ističe da je realnost znatno kompleksnija.
- Uzbuđenje oko ideje da GLP-1 lekovi mogu da spreče rak daleko je ispred dokaza. Nije nužno pogrešno, samo još nije zasluženo. Rak je među najtežim stvarima za proučavanje, jer nije jedna bolest već više od stotinu. Jedan lek nikada ne dobije samo jednu presudu o tome kako utiče na rak. Dobija stotinu, što povećava rizik kod nekih, smanjuje kod drugih, a većinu ostavlja netaknutom - objašnjava dr Al-Ali.
Od straha od raka do umirujućih podataka
Zanimljivo je da je naučni put ovih lekova počeo sa potpuno suprotnim sumnjama - istraživači su se najpre pribojavali da bi terapija mogla da podstakne razvoj maligniteta, posebno raka štitne žlezde i rak pankreasa.
- Studije na glodarima su otkrile da Ozempik izaziva tumore C ćelija štitne žlezde, zbog čega su američki regulatori u junu ove godine dodali upozorenje "crna kutija" leku koje savetuje da se ne koristi kod osoba sa ličnom ili porodičnom istorijom srodnih stanja - podseća dr Al-Ali.
Ipak, biološke razlike između ljudi i životinja u laboratoriji pokazale su se ključnim.
- Ljudske ćelije štitne žlezde C su manje osetljive na GLP-1 lekove u poređenju sa ćelijama glodara C jer imaju daleko manje GLP-1 receptora. Dugoročne studije na majmunima nisu pokazale isti abnormalni rast ćelija štitne žlezde koji se primećuje kod glodara - navodi dr Al-Ali.
Analiza podataka iz 93 klinička ispitivanja iz 2025. godine, objavljena u časopisu "Diabetes, obesity and metabolism", nije pronašla jasnu vezu između uzimanja određenih lekova GLP-1 i raka štitne žlezde. Evropski regulatori su došli do istog zaključka 2023. godine nakon pregleda dostupnih istraživanja o GLP-1.
- Ni kod raka pankreasa istraživači nisu pronašli povećani rizik u analizi podataka iz 62 studije iz 2025. godine. Uveravanje je stvarno, ali privremeno. Ovi lekovi su novi, a raku mogu biti potrebne decenije da se pojavi - ističe epidemiolog.
Preokret: Može li terapija da spreči rak
Nakon što su početni strahovi ublaženi, novije studije počele su da pokazuju neočekivane zaštitne efekte terapije kod određenih onkoloških pacijenata. Studija iz 2024. godine sprovedena na više od 1,6 miliona ljudi sa dijabetesom tip 2, otkrila je niže stope 10 od 13 karcinoma povezanih sa gojaznošću kod ljudi lečenih GLP-1 lekom u poređenju sa insulinom, što je publikovano u časopisu "JAMA Network".
Statistika iz narednih godina donela je dodatne optimistične procente, kako u pogledu prevencije, tako i u pogledu preživljavanja.
- Studija iz 2025. godine sprovedena na oko 87.000 odraslih otkrila je da su ukupne stope raka među onima koji su počeli da uzimaju lek GLP-1 bile otprilike 17 odsto niže, sa najjasnijim smanjenjem karcinoma endometrijuma i jajnika, kao i vrste raka mozga koja se zove meningiom. Rizik od raka bubrega bio je 38 odsto veći među pacijentima koji uzimaju lekove GLP-1, iako su potrebne veće studije da bi se potvrdio njegov značaj - napominje dr Al-Ali.
Studija iz ove godine, sprovedena na više od 110.000 žena, otkrila je otprilike 30 odsto manji rizik od raka dojke kod onih koje koriste GLP-1 lekove. Takođe, istraživači proučavaju kako lekovi GLP-1 utiču na šanse pacijenta da preživi rak.
- Među više od 6.800 pacijenata sa rakom debelog creva u studiji iz 2024. godine, oko 16 odsto od 103 osobe koje su uzimale lek GLP-1 umrlo je u roku od pet godina, u poređenju sa 37 odsto onih koji ga nisu uzimali. Studija predstavljena na Američkom društvu za kliničku onkologiju 2026. godine pokazala je 34 odsto manji rizik od smrti kod šest vrsta raka kod onih koji uzimaju lekove GLP-1 - navodi dr Al-Ali.
Tri ključne zamke: Zašto statistika može da zavara
Iako pomenuti procenti zvuče revolucionarno, dr Zijad Al-Ali ukazuje na tri metodološke zamke zbog kojih se ovi podaci lako pogrešno tumače u javnosti:
1. Pristrasnost zdravih korisnika
Prva prepreka leži u profilu pacijenata koji uopšte dolaze u priliku da koriste ove terapije.
- Ljudi koji počnu da koriste GLP-1 lek imaju tendenciju da budu zdraviji i bogatiji od onih koji ga nemaju. Osoba sa gojaznošću koja ima osiguranje, redovno posećuje lekare i može sebi da priušti Ozempik ima mnogo veću verovatnoću da počne da koristi lek nego neko iste visine i težine kome nedostaju te prednosti.
- Pristrasnost zdravih korisnika je veoma teško izbrisati iz opservacionih studija, koje upoređuju ljude onako kako se leče u stvarnom životu. Upravo prednosti koje su omogućile dobijanje recepta, a ne sam lek, mogu biti ono što je smanjilo rizik od raka - objašnjava epidemiolog.
2. Izbor leka za poređenje
U medicinskim istraživanjima, krajnji rezultat najviše zavisi od toga sa čime se novi lek poredi.
- Da bi se razumeo efekat leka, on mora biti upoređen sa nečim drugim. Studija iz 2024. godine je pokazala da su pacijenti koji uzimaju GLP-1 lekove videli veliko smanjenje rizika od raka u poređenju sa onima koji uzimaju insulin. Ali poređenje pacijenata na GLP-1 terapiji sa pacijentima koji uzimaju metformin, lek za dijabetes, nije pokazalo jasno smanjenje rizika od raka.
- Insulin je rezervisan za pacijente sa uznapredovalim dijabetesom, stanjem koje je samo po sebi faktor rizika za rak. U poređenju sa grupom sa većim rizikom, skoro sve može izgledati zaštitno. Očigledna korist je došla od uporednog leka, a ne od GLP-1 leka - naglašava dr Al-Ali.
3. Faktor vremena i poreklo podataka
Najveći izazov u onkologiji jeste dug vremenski period koji je potreban da bi se tumor razvio i uočio.
- Rak može da se razvije tek nakon nekoliko decenija, ali većina GLP-1 studija prati ljude samo nekoliko godina. U nekim studijama, očigledne koristi pokazuju se gotovo odmah. Ali prevencija ne deluje tako brzo. Lek koji zaista smanjuje rizik od raka pokazivao bi svoj efekat postepeno, kako se vremenom pojavljuje manje tumora, a ne u prvih nekoliko meseci uzimanja leka.
- Kada se čini da rizik opada gotovo čim se započne lečenje, brzina nije magična pobeda GLP-1 lekova. Umesto toga, po mom mišljenju, to je pokazatelj: ljudi koji počnu da uzimaju ove lekove već su imali manji rizik od raka, a lekovima se pripisuju zasluge za tu postojeću prednost - smatra doktor.
Šta pokazuju najpouzdanija klinička ispitivanja
Kako bi se eliminisale sve navedene pristrasnosti, zlatni standard medicine predstavljaju randomizovana kontrolisana ispitivanja, koja za sada daju znatno umerenije rezultate.
- Dostupna klinička ispitivanja govore mirniju priču od naslova. Dve meta-analize iz 2025. godine, koje objedinjuju podatke iz više studija - jedna koja obuhvata 50 ispitivanja, a druga 48 - pronašle su malo dokaza da lekovi GLP-1 povećavaju ili smanjuju rizik od raka - navodi dr Al-ALi.
Kako dodaje, rezultati ovih meta-analiza su generalno pouzdaniji, ali i one imaju ograničenja: većina je imala kratko praćenje od godinu ili dve i zabeležila je premalo slučajeva raka da bi se pitanje rešilo. Dakle, konačni odgovori zahtevaju dugogodišnji rad.
- Na osnovu dostupnih dokaza, najjasniji zaključak je onaj koji uverava: čini se da lekovi GLP-1 ne povećavaju ukupni rizik od raka. Međutim, ambiciozne tvrdnje da GLP-1 aktivno sprečavaju rak ili poboljšavaju preživljavanje nakon dijagnoze ostaju nedokazane - napominje dr Al-Ali.
Na kraju, ako pretpostavimo da GLP-1 zaista imaju uticaj na rizik od raka, istraživači i dalje ne bi znali odakle dolazi taj efekat: sam gubitak težine, šire poboljšanje metaboličke funkcije ili direktniji efekat na upalu, imuni sistem ili tumore.
- Najsigurnija stvar koju mogu reći je istovremeno i najmanje zadovoljavajuća: još je rano. Ovi lekovi su daleko mlađi od karcinoma za koje se pripisuje da ih sprečavaju - zaključuje dr Zijad Al-Ali.
