Nova studija otkriva da lekovi za gojaznost i dijabetes smanjuju rizik od raka dojke za 30 odsto
Ovi lekovi utiču na različite puteve razvoja raka, zbog čega bi mogli da postanu efikasan alat u prevenciji
Popularni lekovi za gojaznost i dijabetes ne tope samo kilograme, već mogu da postanu i moćno sredstvo u prevenciji najčešće maligne bolesti kod žena.
Nova, velika naučna studija otkrila je da klasa lekova za regulisanje telesne težine i dijabetesa, među kojima je i Ozempik (Ozempic), značajno smanjuje rizik od raka dojke.
Činjenica da su ovi lekovi već široko dostupni otvara vrata za njihovu efikasnu primenu u prevenciji od najtežih bolesti.
Lekovi za gojaznost smanjuju rizik od raka dojke za 30 odsto
Istraživanje, predstavljeno na godišnjem sastanku Američkog društva za kliničku onkologiju (ASCO) i objavljeno početkom juna u uglednom časopisu "JCO Oncology Practice", analiziralo je zdravstvene kartone više od 110.000 žena. Rezultati su pokazali da žene koje koriste takozvane GLP-1 lekove - koji su globalnu popularnost stekli zbog značajnog uticaja na gubitak kilograma - imaju za oko 30 odsto manji rizik od razvoja raka dojke.
- Iako je naša studija bila opservaciona i ne potvrđuje definitivno direktnu uzročno-posledičnu vezu, ona doprinosi rastućem broju dokaza koji ukazuju na to da je važno istražiti ove lekove kao potencijalne alate za prevenciju raka - istakla je glavna autorka studije dr Elizabet Mekdonald, profesorka radiologije na Medicinskom fakultetu Perelman Univerziteta u Pensilvaniji i radiolog dojke u Centru za rak Abramson.
Koji lekovi su privukli pažnju onkologa
Reč je o novoj generaciji medikamenata koji imitiraju prirodni hormon zadužen za regulisanje šećera u krvi i osećaj sitosti. Pored pomenutog Ozempika, u ovu kategoriju i samu studiju uključeni su i drugi svetski poznati brendovi kao što su Vegovi (Wegovy), koji se takođe bazira na aktivnom sastojku semaglutidu, kao i njihovi srodni konkurenti Mundžaro (Mounjaro) i Zepbaund (Zepbound) koji koriste tirzepatid.
Moć GLP-1 lekova seže daleko izvan kontrole apetita - novija istraživanja ih čvrsto povezuju sa smanjenjem rizika od kardiovaskularnih, bubrežnih i neurodegenerativnih bolesti, pa čak i sa lečenjem zavisnosti.
Iako milioni ljudi širom sveta koriste ove lekove prvenstveno radi lečenja dijabetesa tip 2 i gojaznosti, naučnici uočavaju da njihovi prateći biološki efekti imaju dubok uticaj na zaštitu od malignih bolesti. Tako je nedavno dokazano da dodavanje GLP-1 lekova terapiji progestinima može značajno da smanji rizik od razvoja raka materice, a najnovija studija o raku dojke samo potvrđuje da smo na pragu onkološke revolucije.
Kako je sprovedeno istraživanje
Naučnici su detaljno ispitali elektronske zdravstvene kartone 111.646 žena starosti između 45 i 80 godina, koje su imale indeks telesne mase (BMI) 25 ili više, i koje su prošle skrining dojki između januara 2022. i juna 2025. godine.
Među njima, 15.264 žene imale su propisane lekove iz GLP-1 grupe, dok ostale (96.382) ispitanice nisu koristile ovu terapiju. Kako bi rezultati bili što precizniji, istraživači su uradili i dodatnu, strogo uparenu analizu na uzorku od 30.528 žena, gde je svaka korisnica GLP-1 leka upoređena sa ženom sličnih godina, BMI-ja, gustine dojki i statusa dijabetesa koja nije uzimala lek.
Rezultati su u obe analize bili izuzetno dosledni:
- U opštoj populaciji, korisnice GLP-1 lekova imale su 35,1 odsto manje šanse za razvoj raka dojke.
- U strogo uparenoj analizi, rizik je bio manji za 30,5 odsto.
Zašto Ozempik i srodni lekovi utiču na rak
Sve više naučnih dokaza potvrđuje direktnu vezu između viška kilograma i razvoja različitih vrsta karcinoma, dok je prekomerna telesna težina, posebno nakon menopauze, snažan faktor rizika za nastanak raka dojke.
Istraživači naglašavaju da lekovi za gojaznost ne deluju samo kroz puko topljenje masnih naslaga, već organizmu pružaju zaštitu i na druge načine:
- Smanjenje hronične upale: Naučnici već dugo sumnjaju da tinjajući upalni procesi niskog stepena u organizmu direktno doprinose razvoju tumora. Lekovi iz GLP-1 klase uspešno smanjuju ove upale kroz više različitih bioloških puteva.
- Metabolički i epigenetski uticaj: Ovi tretmani dubinski menjaju metabolizam i utiču na regulaciju aktivnosti gena. Ova moćna kombinacija efekata može drastično da uspori ili potpuno spreči formiranje i širenje kanceroznih ćelija.
- Ovi lekovi su izuzetno intrigantni sa stanovišta istraživanja raka jer uopšte nisu dizajnirani za onkološku terapiju, ali u praksi utiču na mnoge različite puteve povezane sa razvojem raka, zbog čega smo veoma željni da ih detaljno proučimo u ovom kontekstu - objasnila je prof. dr Mekdonald.
Njen tim već priprema veliko kliničko ispitivanje na više lokacija, kako bi se utvrdilo da li ovi lekovi mogu pomoći u sprečavanju raka dojke kod žena koje su u visokom riziku, prenosi "SciTechDaily".
Put do bolje prevencije raka dojke
Trenutne opcije za smanjenje rizika od raka dojke kod žena sa genetskim predispozicijama prilično su radikalne i ograničene. One uglavnom uključuju redovne mamografije, preventivne operacije (poput mastektomije) ili lekove poput Tamoksifena, čija je upotreba često limitirana zbog teških nuspojava.
S obzirom na to da se lekovi poput Ozempika već masovno propisuju širom sveta, onkolozi u njima vide svetlu tačku za budućnost preventivne medicine.
- Na kraju, želimo da pronađemo bolje i manje invazivne opcije za sprečavanje raka dojke. Ohrabrujuće je videti da se stope preživljavanja poboljšavaju poslednjih decenija, ali bismo voleli da isti takav trijumf postignemo i na polju same prevencije - zaključila je prof. dr Mekdonald.
