Popularni lekovi za gojaznost i dijabetes usporavaju biološko starenje, a dostupni su i u Srbiji

Klasa lekova koja je prvobitno kreirana za lečenje dijabetesa tip 2, a zatim izazvala globalnu revoluciju u borbi protiv gojaznosti, ponovo se nalazi na prekretnici koja bi mogla da redefiniše modernu medicinu.

Savremeni lekovi za dijabetes i gojaznost, poznati kao GLP-1 agonisti, već pomažu milionima ljudi širom sveta da regulišu šećer u krvi i smanje telesnu težinu.

Njihova aktivna supstanca je semaglutid, a ovi inovativni lekovi dostupni su i pacijentima u Srbiji. Kod nas je "Ozempik" registrovan za lečenje dijabetesa tip 2, dok je za lečenje gojaznosti zvanično registrovan pod nazivom "Wegovy".

Vremenom su, međutim, ovi lekovi pokazali dejstvo koje seže daleko izvan tog okvira. Novija istraživanja povezuju ih sa smanjenjem rizika od kardiovaskularnih i bolesti bubrega, neurodegenerativnih poremećaja, pa čak i sa potencijalom u lečenju zavisnosti.

Sada, najnovije kliničko ispitivanje na ljudima otvara potpuno novo poglavlje i sugeriše da semaglutid zadire u jednu od najfascinantnijih granica nauke – biološke procese koji pokreću starenje.

Izvan gubitka težine: Šta su "epigenetski satovi"

U studiji koja je prošlog meseca objavljena u časopisu "Nature Communications", naučnici su analizirali suptilne promene na DNK markerima i došli do prvih čvrstih dokaza da GLP-1 receptori mogu da utiču na molekularne puteve starenja.

Studija je obuhvatila 108 odraslih osoba sa lipohipertrofijom povezanom sa HIV-om – stanjem koje karakteriše rizično nakupljanje masti oko stomaka. Tokom 32 nedelje, učesnici su dobijali ili nedeljne injekcije semaglutida ili placebo.

Umesto tradicionalnih parametara poput kilograma ili šećera u krvi, istraživači su ispitali biološku starost učesnika. Koristili su takozvane epigenetske satove koji procenjuju brzinu starenja tela analizom metilacije DNK. Ove hemijske promene regulišu aktivnost gena i otkrivaju probleme znatno pre nego što se bolest uopšte razvije.

Ovi satovi preciznije predviđaju zdravstvene ishode nego hronološka starost (broj godina u ličnoj karti). Dosadašnje studije jasno pokazuju da se ljudi čija biološka starost premašuje stvarnu suočavaju sa većim rizikom od prerane smrti.

Lek za gojaznost usporava biološki sat

Osobe koje žive sa HIV-om često ubrzano biološki stare, čak i kada je virus pod kontrolom terapije. Naučnici smatraju da su glavni uzroci hronična upala i stalna aktivacija imunog sistema.

- Semaglutid je suzbio upravo ove efekte. Pacijenti koji koriste semaglutid pokazali su sporije starenje na više epigenetskih satova povezanih sa upalom i zdravljem srca, mozga, bubrega, jetre, krvi i metabolizma - kaže prof. dr Majkl Korli, glavni autor studije i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornije u San Dijegu i Instituta Štajn.

Ključni nalazi studije pokazuju:

• Tempo biološkog starenja usporio se za 9% prema epigenetskom satu DunedinPACE.
• Biološki procesi povezani sa bolestima starenja i rizikom od smrtnosti značajno su smanjeni na osnovu merenja sa PCGrimAge sata.

Koji mehanizmi stoje iza ovog procesa

Iako studija nije precizno utvrdila mehanizam delovanja, istraživači ukazuju na nekoliko puteva. Smanjenjem upale i metaboličkog stresa, ovi lekovi redukuju imunološku aktivaciju koja ubrzava starenje. Takođe, smanjenje duboke masti oko unutrašnjih organa direktno gasi upalne signale starenja.

- Novi podaci takođe ukazuju na to da lekovi GLP-1 mogu da reprogramiraju određene ćelije u različitim organima, što bi moglo da objasni zašto vidimo efekte u višestrukim ciklusima starenja - objašnjava prof. dr Korli.

Značaj otkrića za opštu populaciju

Iako je fokus bio na osobama sa HIV-om, profesor Majkl Korli smatra da nalazi imaju širi značaj.

- Mnogi biološki procesi koje proučavamo kod HIV-a ključni su za starenje i u opštoj populaciji. Pošto se ovi procesi javljaju ranije ili su izraženiji kod ljudi sa HIV-om, ova zajednica nam pomaže da identifikujemo intervencije koje mogu poboljšati zdravstveni raspon u širem smislu - ističe prof. dr Korli.

U srodnoj pilot studiji, koja je objavljena krajem aprila u časopisu "npj Aging", profesor Korli i njegove kolege pratili su efekte 24 nedelje lečenja semaglutidom kod osoba sa HIV-om i steatoznom bolešću jetre povezanom sa metaboličkom disfunkcijom (MASLD), poznatom i kao masna jetra. Istovremeno su zabeležili sledeće egzaktne podatke:

• Biološko starenje se usporilo kod 42% učesnika prema satu DunedinPACE, a ti ljudi su doživeli i veće smanjenje masti u jetri.
• Markeri starenja povezani sa rizikom od smrtnosti usporili su se kod 34% ispitanika prema satu PCGrimAge.
• Dužina telomera (zaštitnih kapa na krajevima hromozoma) produžila se kod skoro 49% učesnika prema satu PCDNAmTL. Ovi pacijenti su nakon tretmana hodali brže, što je dokaz poboljšane fizičke funkcije.

Obe studije u sinergiji pružaju sve čvršće dokaze da lekovi iz klase GLP-1 direktno utiču na biološke puteve starenja, prenosi "SciTechDaily".

Sledeći koraci: Naučnici pozivaju na oprez

Uprkos optimističnim rezultatima, autori istraživanja pozivaju na racionalnost i naglašavaju da je pred njima još mnogo posla.

- Ne kažemo da semaglutid obrće starenje ili da ljude čini mlađima. Ono što vidimo je signal da bi mogao da uspori neke od bioloških procesa povezanih sa starenjem. Sa pojavom novijih terapija zasnovanih na GLP-1, ova oblast ima priliku da testira da li različiti lekovi u ovoj klasi imaju različite efekte na biologiju starenja i da identifikuje koji pacijenti mogu imati najviše koristi - jasan je profesor Korli.

Da bi se nalazi potvrdili, biće potrebna veća klinička ispitivanja koja će utvrditi koliko efekti traju, kao i optimalne doze za širu populaciju. Buduća istraživanja takođe treba da ispitaju i da li se ovi efekti pojačavaju u kombinaciji sa zdravom ishranom, vežbanjem i optimizacijom sna.

U međuvremenu, Štajnov institut za istraživanje starenja planira da ove nalaze pretvori u individualizovane "kontrolne table starenja". Lekari bi u budućnosti koristili epigenetske satove za rutinsko praćenje biološkog statusa, što bi im omogućilo da osmisle personalizovane terapije koje ciljaju osnovne mehanizme starenja i smanjuju rizik od hroničnih bolesti.