Amira Šečića iz Tuzle je majka napustila tri dana nakon rođenja, a oca nikada nije ni upoznao
Na svoj 18. rođendan pokušao je da obnovi kontakt sa majkom, ali je naišao na ravnodušnost i odbijanje
Teška i bolna životna priča Amira Šečića iz Tuzle u Bosni i Hercegovini nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Njegov život nije počeo u toplom majčinom zagrljaju, već u tišini porodilišta, gde je ostavljen samo tri dana nakon rođenja.
Oca Ibrahima nikada nije upoznao, a detinjstvo je proveo u domu za decu bez roditeljskog staranja – među hladnim zidovima koji poznaju dečju tugu, ali ne mirišu na dom.
Bez nečijeg zagrljaja kao sigurne luke, Amir je od najranijeg detinjstva naučio da se sam podiže. Godinama je živeo sa bolnim pitanjem zašto ga je majka napustila, a vaspitači u domu nisu imali odgovor koji bi mogao da ublaži njegovu bol.
Na 18. rođendan odlučio da je potraži
Ipak, najveći i najteži trenutak u njegovom životu dogodio se na njegov 18. rođendan.
Čim je postao punoletan, Amir je odlučio da ode pravo na njena vrata, želeći da se uveri da li joj je sada, kada je postao odrastao čovek, potreban bar malo – ako joj već nije bio potreban kao dete.
Dočekala ga je bolna scena koja ga je potpuno slomila. Majka mu je hladno rekla da je taj dan za nju potpuno običan i da uopšte ne zna zašto je došao. Sa njene strane, kako je ispričao, nikada nije bilo emocija.
Stavio tačku na njihov odnos
Tada je odlučio da stavi trajnu tačku na njihov odnos, okrene leđa njenom pragu i pobrine se sam za svoj život. Najavio joj je osvetu, ali umesto mržnje izabrao je papir i olovku.
Nakon odlaska iz doma, suočen sa teškom borbom za egzistenciju, Amir je sa 17 godina otišao da radi u Nemačku. Tamo je, kroz suze i nepravdu koju je doživeo, odlučio da napiše knjigu o svom odrastanju.
Njegovo delo nije optužnica protiv majke, već svedočanstvo o životu i način da se izbori sa ranama iz prošlosti.
Svojom knjigom poslao je snažnu poruku svim mladim ljudima da cene ono najvrednije što imaju – zdravu porodicu i roditeljsku ljubav.
(Novizivot.net)
