Otvaranje samo donjih prozora nije dovoljno za izbacivanje toplog vazduha tokom letnjih vrućina
Krovni prozori omogućavaju prirodnu ventilaciju, zasnovanu na efektu dimnjaka, i značajno poboljšavaju rashlađivanje doma
Mnogi tokom letnjih vrućina. pred spavanje. širom otvaraju prozore u dnevnoj sobi ili spavaćoj sobi, uvereni da će tako izbaciti toplotu nakupljenu tokom dana. Međutim, stručnjaci upozoravaju da taj potez često nije dovoljan, jer se najveći deo toplog vazduha zadržava ispod krova. Upravo zato krovni prozori mogu imati ključnu ulogu u rashlađivanju doma tokom noći.
Jednostavna promena navike - istovremeno otvaranje donjeg i gornjeg prozora - može da pokrene prirodno strujanje vazduha i snizi temperaturu u domu za nekoliko stepeni, bez klima-uređaja i dodatne potrošnje električne energije.
Zašto je bitan krovni prozor?
Topao vazduh se prirodno podiže, pa otvaranje samo jednog prozora u prizemlju ili dnevnoj sobi često nije dovoljno da bi izašao iz kuće. Ako ne postoji otvor na višoj tački, poput krovnog prozora ili drugog otvora pri vrhu objekta, topao vazduh ostaje zarobljen ispod krova, meša se sa hladnijim vazduhom i prostor se veoma sporo hladi.
Stručnjaci za prirodnu ventilaciju objašnjavaju da se ovaj proces zasniva na jednostavnom fizičkom principu poznatom kao efekat dimnjaka, odnosno termički potisak. Zagrejan vazduh je lakši od hladnog i prirodno se kreće naviše. Kada mu se omogući izlaz kroz otvor na višoj tački objekta, na njegovo mesto ulazi svežiji vazduh kroz donje prozore, čime nastaje prirodna cirkulacija.
Kada se istovremeno otvore donji i gornji prozor, razlika u visini između njih stvara razliku u pritisku koja podstiče neprekidno strujanje vazduha. Svežiji vazduh ulazi kroz niže otvore, dok se pregrejan vazduh izbacuje napolje kroz krovni prozor ili drugi otvor na višem nivou, bez upotrebe ventilatora ili klima-uređaja.
Ovakav način provetravanja snižava temperaturu za oko pet stepeni
Da ovakav način provetravanja daje rezultate pokazalo je i istraživanje sprovedeno u eksperimentalnoj kući "Maison Air et Lumière" u blizini Pariza. Prema rezultatima istraživanja koje je vodio Bruno Peportije sa Rudarske škole u Parizu, prirodna ventilacija uspela je da snizi temperaturu u prostorijama u proseku za oko pet stepeni Celzijusa tokom reprezentativnog letnjeg perioda.
Pored toga, iskustva iz prakse pokazuju da redovno provetravanje tokom najhladnijeg dela noći može da obori temperaturu u domu između tri i šest stepeni, bez dodatnih troškova za električnu energiju i bez buke koju proizvode rashladni uređaji.
Korist od ovakvog načina rashlađivanja potvrđuje i francuska Agencija za energetsku tranziciju (ADEME), koja navodi da pravilno korišćenje prirodne ventilacije može da smanji troškove korišćenja klima-uređaja tokom leta i do 25 odsto.
I oni koji nemaju krovni prozor mogu da primene princip
I oni koji nemaju krovni prozor mogu da primene isti princip. Otvor pri vrhu stepeništa, mali prozor u kupatilu ili prozor na međuspratu mogu da posluže kao izlaz za topao vazduh. Istovremeno otvaranje tog prozora i jednog prozora u prizemlju ili na nižem spratu može da pokrene prirodnu promaju i doprinese rashlađivanju prostora.
U stanovima i kućama bez razlike u visini između otvora preporučuje se unakrsna ventilacija. To podrazumeva otvaranje prozora na suprotnim stranama stana ili kuće kako bi vazduh mogao slobodno da prolazi kroz prostorije. Efekat će biti još bolji ako su unutrašnja vrata otvorena i nema prepreka koje ometaju strujanje vazduha.
Stručnjaci savetuju da se prostor intenzivno provetrava tek kada spoljašnja temperatura postane niža od one u zatvorenom prostoru, što se tokom leta najčešće dešava posle 22 časa. Prozore bi potom trebalo zatvoriti rano ujutru kako bi se sačuvala svežina koja se nakupila tokom noći.
Ovaj način rashlađivanja ima i ograničenja
Tokom tropskih noći, kada temperatura ni noću ne pada ispod 25 stepeni, prirodna ventilacija postaje znatno manje efikasna. Tada vazduh koji ulazi spolja nije dovoljno hladan da rashladi prostor, pa ni pravilno raspoređeni otvori ne mogu da obezbede isti efekat kao tokom svežijih letnjih noći.
U takvim uslovima prirodna ventilacija može da pomogne, ali ne može u potpunosti da zameni druga sredstva za rashlađivanje.
(Truc Mania)
