Napadi dronovima, nekada ograničeni na pogranične gradove Kursk i Belgorod, sada ugrožavaju veliki deo zemlje
Rusi nisu bili ovoliko uznemireni još od prve regrutacije za rat u Ukrajini 2022.
Talasi napada koje Ukrajina već neko vreme sprovodi duboko na teritoriji Rusije "doveli su rat kući", kažu zvaničici iz Kijeva, dok gore rafinerije, energetska infrastruktura, aerodromi i mostovi. Posledica su nestašice benzina i dugi redovi na pumpama, dok su obični Rusi sve uznemireniji.
Ukrajina žestoko gađa energetsku infrastrukturu i vojne mete duboko na teritoriji Rusije, preplavljujući njenu protivvazdušnu odbranu svojim dronovima. Čak ni najnoviji ruski lovci pete generacije nisu uspeli da zaustave ukrajinske dronove koji su išli na njenu najveću rafineriju, udaljenu od granice s Ukrajinom oko 3.000 kilometara.
Ukrajinski dronovi dugog dometa pogodili su u ponedeljak rafineriju nafte u Omsku, što je prvi poznati napad na ovaj objekat. Prema ukrajinskoj vojsci, postrojenje “Gaspromnjefta” u Omsku poslednje je od 11 najvećih ruskih rafinerija za proizvodnju benzina koju su njihove snage uspešno ciljale.
Priča se samo o gorivu, dronovima i mobilizaciji
"Rat je stigao kući" i postao problem svih. Napadi dronovima, nekada ograničeni na pogranične gradove Kursk i Belgorod, sada ugrožavaju veliki deo zemlje. Ovih dana u Rusiji priča se samo o gorivu, udarima dronova, prekidima interneta i strahovima od nove runde mobilizacije, piše “Ekonomist”, dodajući da Rusi nisu bili toliko uznemireni još od prve regrutacije za rat u Ukrajini 2022.
Prema anketi Fondacije za javno mnjenje (FOM) od 2. jula, 55% ispitanika je zabrinuto, u odnosu na 40% prošle godine.
Vozači širom zemlje čekaju satima da kupe maksimalno dozvoljenih 20-litara goriva dnevno. Na mnogim benzinskim pumpama ga više i nema. Na Krimu i u Novorosijsku, gradu na Crnom moru, vlasti su zabranile prodaju benzina sem državnim funkcionerima, javnim službama i privrednicima povezani sa distributerima goriva. Nestašice goriva verovatno će izazvati poremećaje u isporuci hrane i drugoj logistici. Cene hrane već su pogođene - u junu je cena krompira porasla 4,5% u odnosu na prethodni mesec. Neki poljoprivrednici kažu da neće moći da požanju useve ako se nestašica goriva nastavi.
- Nekad smo sasvim lepo živeli. Sad samo prelazimo iz jednog problema u drugi - rekla je “Ekonomistu” jedna stanovnica Rostovske oblasti.
Klima se menja od frustracije do tinjajuće mržnje
Elena Panfilova iz Moskve rekla je "Ekonomistu" da se raspoloženje menja od frustracije ka tinjajućoj mržnji prema vlastima. Ljude ne ljute samo nestašice goriva i prekidi interneta, već i sve veći jaz između stvarnosti i retorike Kremlja.
Rat se oseća i u Moskvi, bogatoj, naseljenoj prestonici, gde su dopisnici BBC-a zatekli redove automobila i kamiona na skoro svakoj benzinskoj pumpi pored koje su prošli. Čak ni ovde vlasti ne mogu da obezbede da ima dovoljno goriva za Moskovljane koji putuju, a još im je teže da ignorišu sve veći broj ukrajinskih napada koji mrače nebo nad prestonicom i Sankt Peterburgom.
Rusija, jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, muči se da preradi dovoljno goriva da ispuni domaće potrebe. Anksioznost je stvarna i svuda raširena, piše BBC.
Putin "ponižen", Rusi besni
Čak je i predsednik Vladimir Putin bio primoran da nedavno, po prvi put, direktno prizna da Rusija ima ozbiljne probleme zbog sve jačih ukrajinskih napada duboko unutar njihove teritorije.
Njemu je podrška spala na oko 74%, prema Levada centru, a čak i državni VCION sugeriše da se javno poverenje u ruskog predsednika smanjilo za 3,4 procentualna poena za svega nedelju dana.
Iako je Putin “ponižen”, dok Rusi besne zbog sve veće krize, on insistira da rat u Ukrajini uglavnom ide prema planu, piše “Dejli bist”. Rekao je da Moskva ima dovoljno "snage, resursa i političke volje" da se odupre svim pritiscima i da se ukrajinske snage "povlače duž cele linije fronta". Prema “Dejli bistu”, njegovo jedva protisnuto priznanje promene situacije ukazuje da on možda još odlučuje o narednim koracima.
Strahovi od mobilizacije
Mnogi Rusi strahuju da Putin - umesto da ograniči gubitke i smanji razmere sukoba namerava da dodatno pojača rat, piše “Ekonomist”, dodajući da se sve više priča o novoj mobilizaciji i da mnogi razmišljaju o bekstvu iz zemlje. Razgovori o emigraciji danas su najintenzivniji još od 2022, navodi list.
Prema “Ekonomistu”, možda su probe za novi talas mobilizacije već u toku u regionu Penza, jugoistočno od Moskve. Tamo se, kako se navodi, od sredine juna obilaze kuće i privode muškarci kako bi potpisali ugovore s vojskom. Na ulicama je sve manje muškaraca.
- Atmosfera u gradu je užasna. Zabranila sam mužu da izlazi, a ja ga zaključam kad izlazim. Držimo zavese preko prozora po čitav dan - rekla je listu jedna stanovnica Penze.
Da li će sve ovo naterati Putina da promeni kurs
Nina Hruščova, profesorka međunarodnih odnosa Nove škole u Njujorku, rekla je BBC-u da je malo verovatno da će Putin da popusti.
- Što bude osećao veći pritisak, veća je verovatnoća da će reagovati agresivnije i represivnije. Mislim da je situacija ozbiljna, ali da su zapadna očekivanja da će Rusi jednostavno da sruše režim nerealna - rekla je ona, dodajući da su Rusi besni i očajni, ali istovremeno i “rezignirani” u vezi situacije.
Hruščova je rekla da su evropske nade da bi Putina mogli da primoraju da sedne za pregovarački sto “fantazija”.
- To se jednostavno ne događa - rekla je ona.
