Od marta se čujem sa poznanikom mog MUŽA, želi da mu budem LJUBAVNICA: Oženjen je i ima odraslu decu! Šta da radim?

Pitanja možete slati i na e-mail adresu zenaportal@ringier.rs sa naznakom "Pitajte psihologa", ali i direktno formularom na našem portalu. Odgovore koje će psiholog Leo Ivanišević dati, objavljivaćemo na portalu Žena.rs svake subote u 16h. Sva objavljena pitanja biće anonimna.

Pitanje

Od marta meseca se čujem sa poznanikom moga muža, počelo je običnim pitanjima i odgovorima, da bi ja u tom našem kuckanje primetila da on ima velike simpatije prema meni. Oženjen je ima odraslu decu, ne živimo u istom gradu. Želi da mu budem ljubavnica, nismo imali sudar samo video poziv i poruke. Šta da radim?

Odgovor

Draga čitateljko,

Situacije poput ove retko su crno-bele. Ne nalazite se u problemu zato što ste "loša osoba", već zato što ste se našli u ljudskoj dilemi u kojoj se prepliću želja, pažnja, granice, lojalnost i odgovornost prema drugima. Važno je to reći odmah, jer moralizovanje često zamagli ono što je zaista ključno: razumevanje.

Afere retko počinju telesno. One počinju prostorom pažnje, osećajem da smo viđeni, poželjni, da nas neko gleda drugačijim očima. Dopisivanje, poruke i video-pozivi mogu imati snažan emotivni naboj, čak i kada "ništa konkretno" još nije urađeno. Iako još uvek nema eksplicitno problematičnih telesnih ponašanja koja bi bila vidljiva spolja, postoji unutrašnja emotivna investicija sa obe strane. Zato je važno ovu situaciju razložiti, umesto da se o njoj odlučuje impulsivno.

Prva dilema sa kojom se suočavate tiče se samog kontakta. Nije pitanje šta poznanik želi - to je jasno - već šta vi možete da podnesete, a da ostanete u skladu sa sobom. Nastavljanje dopisivanja u istom formatu vrlo verovatno će produbljivati emocionalnu uključenost, čak i ako vi nemate jasnu nameru da uđete u aferu. Postavljanje granica može delovati kao kompromisno rešenje, ali ono zahteva doslednost i spremnost da granice zaista budu poštovane. Ukoliko je potrebno da "ohladite" odnos i odlučite da se distancirate (ali ne i da prekinete odnos), mogu li obe strane da poštuju taj distancirani aranžman? Prekid kontakta je takođe opcija koja donosi gubitak uzbuđenja i pažnje, ali često i olakšanje. Ponekad je važno zapitati se: da li verujem da ovaj odnos može ostati "bezbedan" ili već osećam da me uvlači dublje nego što bih želela?

Druga dilema odnosi se na pitanje iskrenosti prema mužu. Reći sve znači rizikovati dramu, povredu i potrese u braku. Ćutati znači nositi tajnu i krivicu, i živeti sa unutrašnjom podeljenošću. Ne postoji univerzalno ispravno rešenje. Neki ljudi mogu da žive sa tajnom bez da ih ona izjeda, dok drugi pod njenim teretom gube mir, bliskost i spontanost. Neka društva veličaju iskrenost I transparentnost, pa makar i po cenu prekida braka, neka druga društva akcenat stavljaju na diskreciju i očuvanje mira. Ključno pitanje ovde nije šta "treba", već kakva osoba želite da budete u ovoj situaciji i koju cenu ste spremni da platite – spolja ili iznutra.

Treća, i možda najvažnija dilema, jeste iskrenost prema sebi. Ovaj muškarac vam je očigledno na nekom nivou važan, ali često je još važnije ono što se u vama aktiviralo kroz ovaj kontakt. Šta vam ovo dopisivanje daje? Osećaj poželjnosti, uzbuđenje, izlazak iz rutine, potvrdu da ste i dalje viđeni i interesantni? Ljudi u aferama često ne traže drugu osobu, već drugu verziju sebe. Zato se vredi zapitati: šta je to nešto što vam nedostaje u vašem životu ili braku i da li postoji način da se to istraži bez tajnosti i povrede drugih?

Važan sloj ove priče je i činjenica da rizik možda nije ravnomerno raspoređen. Iako ste oboje formalno u braku, on živi u drugom gradu, ima odraslu decu i već izgrađen život. Posledice ove priče, ukoliko eskalira, vrlo verovatno bi se jače "olomile" o vašu svakodnevicu. Pitanje koje se retko postavlja, a ključno je, glasi: da li je raspodela rizika u ovoj priči fer? Ukoliko bismo se upustili u aferu, ko ima više toga da izgubi?

Takođe, ne treba potceniti snagu odnosa koji se još nisu "sudarili" sa realnošću. Dopisivanja i video-pozivi često ostaju na nivou idealizacije. Nema svakodnevice, konflikata, razočaranja, banalnosti. Takvi odnosi umeju da deluju intenzivnije i bolje nego što bi bili u stvarnom životu. Nekada ne reagujemo na osobu, već na fantaziju koju u toj praznini sami gradimo. Poruke i pozivi su razmena pažnje, no pažnja nije isto što i intimnost i bliskost. Bliskost počinje onda kada ste nekoga videli u nizu situacija i sa njim podelili razna iskustva, od kvara automobila na sred autoputa, do glamuroznih uživanja. Ovakva postavka situacije je vrlo uzbudljiva i sexy - prisutna je opasnost, transgresija (kršenje pravila), fizička distanca i prepreke - sve ovo hrani želju. Ipak, želja, novina i uzbuđenje nisu sve ono što nam je potrebno. Takođe su nam potrebni i bliskost, sigurnost i predvidivost. Teško je balansirati suprotstavljene potrebe u braku: zavisnost i autonomiju, bliskost i distancu, predvidivost i novinu. Kako brakovi prirodno klize u rutinu, međuzavisnost i predvidivost, sve je manje uzbuđenja i želje. Što više gubimo sebe u braku, to su nam afere privlačnije, jer kroz njih sami sebi objavljujemo sopstvenu nezavisnost. Održavanje balansa između naših suprostavljenih želja u braku je aktivan rad - to nije nešto što možemo prepustiti slučaju.

Obratite pažnju i na to kako poznanik reaguje na vaše oklevanje. Način na koji neko podnosi vaše granice često govori više od velikih reči. Da li poštuje vašu dilemu ili je umanjuje? Da li vas požuruje, racionalizuje ili umiruje obećanjima? Reakcija na "ne još" često otkriva stvarnu prirodu odnosa. Ukoliko neko nema poštovanja za vaše "ne još", to može biti znak upozorenja.

Važno je pomenuti i da čak i ako se "ništa ne desi", ovakvi kontakti često menjaju unutrašnju dinamiku braka. Pojavljuje se tajnovitost, poređenje, emocionalno povlačenje ili unutrašnje premeštanje lojalnosti. Afere, kako smo već rekli, ne počinju u krevetu, već u unutrašnjem emotivnom investiranju u nekog trećeg ili fantaziju o njemu. Sve dok se naše fantazije, razmišljanja i ideje ne preliju u postupke, one ostaju naši unutrašnji sadržaji koji nisu podložni moralnom sudu. No, naši postupci jesu. Fantazije otkrivaju naše skrivene potrebe, a na nama je da nađemo postupke kroz koje možemo da ih zadovoljimo, mi biramo šta ćemo sa njima da radimo. Fantaziranje o trećem je prirodna stvar, prirodna koliko i nasilne fantazije kad nas neko iznervira. Zamišljanje okršaja sa nekim ko nas nervira nam donosi zadovoljstvo, ali nećemo nasrnuti fizički na nekog samo zato što nam je "došlo". Umesto toga, razmislićemo koliko često i intenzivno želimo da budemo u kontaktu sa tom osobom i postavićemo granice i distancu u skladu sa time. Isto je i sa aferama. Zamišljanje afere deluje uzbudljivo i privlačno, ali to ne znači da ćemo nužno to i uraditi. Umesto toga, probaćemo da otkrijemo šta nam zaista treba i pokušati da do toga dođemo nekim zrelijim putem.

Na kraju, ova situacija ima i etičku dimenziju, a vaši postupci (ne misli, fantazije i osećanja, već ponašanja), će neminovno biti predmet moralnog suda - što vašeg ličnog suda, što suda drugih ljudi. U ovu situaciju su potencijalno uključeni ljudi koji nisu pristali da budu deo nje - vaš suprug i njegova supruga. Ljudski moral funkcioniše na više nivoa: nekad biramo ono što smatramo ispravnim da bismo izbegli kaznu, nekad da bismo sačuvali reputaciju, sliku u očima drugih i pripadnost, a nekad zato što određene vrednosti smatramo delom svog identiteta i ne bismo mogli drugačije, čak i kada niko ne bi saznao.

Ne postoji idealna odluka. Sa svakom se nešto dobija, a nešto gubi. Najzrelije što u ovakvim situacijama možemo da uradimo jeste da izaberemo onu opciju sa kojom možemo da živimo dugoročno, onu koja će doneti najmanje kajanja. Kajanje je gotovo uvek neizbežno, ali može biti podnošljivo ili razarajuće.

Ako vam je teško da sve ovo sagledate sami, razgovor sa terapeutom može biti prostor u kome ćete bez osude istražiti svoje želje, strahove i granice - pre nego što posledice postanu nepovratne.