Razvedena sam 9 godina, našao je drugu ženu koja mu je rekla da se ja bavim CRNOM MAGIJOM: Sada imam OVAJ PROBLEM sa sinovima i ne vidim izlaz

Pitanja možete slati i na e-mail adresu zenaportal@ringier.rs sa naznakom "Pitajte psihologa", ali i direktno formularom na našem portalu. Odgovore koje će psiholog Leo Ivanišević dati, objavljivaćemo na portalu Žena.rs svake subote u 16h. Sva objavljena pitanja biće anonimna.

Pitanje

Razvedena sam 9 godina, muž je našao drugu ženu koja mu je plasirala priču da se ja bavim crnom magijom. Stariji sin je ostao da živi sa mnom, a mlađi (14) je, po svojoj želji sudskom odlukom dodeljen ocu, iako sam se ja borila za njega.

Meni nijedna institucija nije pomogla. Prvih par godina je mađi sin održavao neke odnose sa nama, ali posle nas je blokirao, izbegavao, poverovao je u sve te priče. Pre par meseci je pobegao od oca i živi kod devojke, čiji su me roditelji kontaktiral, te smo se videli.

Deluje kao klasičan primer bekstva iz sekte. Naravno da želim da budemo bliski, da mu pomognem, ali nisam sigurna da li on to želi sam ili pod pritiskom roditelja svoje devojke.

Stariji sin je bio provociran od strane oca, istraumiran, a od strane brata ignorisan i sad je isključiv da ga ne želi u blizini. Meni je postavio ultimatum da zaboravim na njega ako se povežem sa mlađim. Poštujem podršku starijeg, bio je tu kad mi je bilo i psihički i fizički loše (dvaput sam i u bolnici završila), ali ne mogu da ne pomognem mlađem... Šta da radim?

Odgovor

Poštovana,

Ovo što opisujete je jedna od težih pozicija u kojoj roditelj može da se nađe. Naravno da se osećate rastrzano – kao da šta god da uradite, neko će biti povređen. Ono što zapravo želite i što pokušavate da uradite je da ne izgubite nijedno dete.

Možda pomaže da se malo razdvoje stvari koje su se u ovoj situaciji isprepletale.

Vaš mlađi sin, bez obzira na to što je „izabrao“ da živi sa ocem, ima 14 godina. To nije uzrast u kojem odluke imaju težinu i slobodu odraslog izbora. Deca u takvim okolnostima često upadnu u nešto što zovemo konflikt lojalnosti – da bi sačuvali odnos sa jednim roditeljem, počnu da preuzimaju njegov pogled na drugog. Ako su tu bile priče o „crnoj magiji“, zastrašivanje ili udaljavanje od vas, vrlo je moguće da je usvojio taj pogled na stvari da bi mogao da funkcioniše sa ocem i da ne bi izgubio očevu ljubav i druge benefite koje mu je otac direktno ili indirektno obećao.

To što se sada odvojio od oca i ušao u neki kontakt sa vama može značiti da se nešto u njemu menja. Da li je to njegova potreba ili ima uticaja sa strane, teško je odmah razlučiti. Ali u ovom trenutku je važnije nešto drugo: njemu kao detetu verovatno treba neko ko je stabilan, ko ga ne vuče, ne ispituje, ali jeste tu i dostupan.

Vi niste prestali da budete njegova majka onog trenutka kada je sud doneo odluku. Vaše je da budete dostupni, a da ne forsirate, da ponudite odnos i pustite njega da se uključi i uzme onoliko koliko može. Nekada je to vrlo malo, ali se svakako računa.

Sa druge strane, vaš stariji sin ima svoju priču i svoju muku. Bio je izložen pritiscima, povređen, a možda je i dugo bio u ulozi nekoga ko mora da se snalazi sam ili da štiti i sebe i vas. Njegova reakcija ima smisla iz njegove perspektive. Kada kaže da ne želi brata u blizini i postavlja vam ultimatum, to je način da pokuša da povrati kontrolu i da se zaštiti od dodatnog bola, drame, možda i da kazni brata zbog ignorisanja ili izbora koji on vidi kao "izdaju".

Sve je to razumljivo, ali tu dolazimo do jedne važne granice. Razumeti ga ne znači i pristati na uslovljavanje. Kada vam dete kaže „ili on ili ja“, to je znak koliko mu je teško i sa tim treba saosećati – ali NIJE pozicija na koju roditelj može da pristane. Ako biste pristali da birate, ušli biste u nešto što dugoročno šteti svima.

Možda je najpoštenije prema svima da razdvojite šta je čije: stariji sin ima pravo da ne želi kontakt sa bratom i da se zaštiti, ali nema pravo da odlučuje da li ćete vi biti majka drugom detetu. Vaša dostupnost mlađem sinu nije izdaja starijeg, i iako je rivalitet čest među braćom, roditelj ne bi trebalo da potpiruje taj rivalitet, zauzima strane ili unosi razdor. Majka svu decu voli podjednako.

U praksi to može zvučati jednostavno, a zapravo je teško: možete da mu kažete starijem sinu da ga razumete, da ga nećete gurati u odnos koji on ne želi, ali da ne možete da odustanete od mlađeg sina. Za obojicu ima mesta u vašem životu i srcu, ali na različite načine, jer oni su različite osobe i za vas to nikad neće biti takmičenje u kom neko pobeeđuje i biva izabran, a drugi gubi i biva odbačen.

Sa mlađim sinom bi, ako se kontakt bude razvijao, verovatno bilo važno da idete polako. Bez potrebe da se odmah razjasni „šta je istina“, bez vraćanja na sve što je bilo. Deca koja izlaze iz takvih odnosa često prvo proveravaju da li je ovaj drugi odnos bezbedan – da li će neko da ih vuče, da ih ubeđuje, da traži da zauzmu stranu. Najviše pomaže jednostavan stav: tu sam, kako god da ti je.

Na kraju, možda je važno da sebi skinete jedno teško pitanje sa leđa – koje dete ima prioritet. To pitanje zvuči logično, ali zapravo vodi u pogrešan smer. Nije stvar u tome ko „zaslužuje više“, već ko u kom trenutku šta može i šta mu treba. Vaš mlađi sin je razvojno ranjiviji i verovatno mu treba više podrške, ali to ne znači da stariji treba da bude gurnut u stranu. To znači da vi gledate širu sliku, čak i onda kada oni to ne mogu, jer su im emocije intenzivne, što je i logično nakon teških iskustava.

Ono što radite nije biranje između dece, naprotiv - vi odbijate da uđete u priču u kojoj se od vas traži da birate i koliko god to bilo teško, upravo to čuva mogućnost da se jednog dana odnosi između njih, a i sa vama, ponovo uspostave na zdraviji način.