Rekla sam mužu da sam imala DVA MOMKA PRE NJEGA - slagala sam: Kad je saznao koliko ih je bilo, ŠOKIRAO SE i ne može da pređe preko toga, a to nije sve

Pitanja možete slati i na e-mail adresu zenaportal@ringier.rs sa naznakom "Pitajte psihologa", ali i direktno formularom na našem portalu. Odgovore koje će psiholog Leo Ivanišević dati, objavljivaćemo na portalu Žena.rs svake subote u 16h. Sva objavljena pitanja biće anonimna.

Pitanje

Kada sam upoznala svog muža, rekla sam da sam imala dva momka pre njega, slagala sam. Posle mnogo godina me uhvatio da lažem i priznala sam da sam imala preko 10 momaka sa kojima sam spavala, a njemu sam godinama pričala da je nenormalan i da umišlja. Sad ima problem to da prihvati, stvorilo se nepoverenje jer sam ga ubeđivala da nije tako kako on misli. Ima tu još stvari koje bi mu rekla, ali ne znam kako, a da on to prihvati i da nastavimo dalje.

Odgovor

Poštovana,

Iz vašeg pitanja čujem da biste najviše voleli da pronađete način da mužu kažete ostatak priče, a da on to nekako prihvati i da nastavite dalje. Nažalost, niko vam tu ne može dati "pravu" formulaciju. Možete da birate kako ćete nešto saopštiti, ali nemate kontrolu nad time kako će on to doživeti.

To što ste pre njega imali dva, deset ili više seksualnih partnera samo po sebi ne govori ništa o vašoj vrednosti kao žene ili supruge. Ljudi imaju različitu seksualnu prošlost. Vaš muž može imati svoja osećanja i mišljenja u vezi sa tim, ali vaša prošlost se dogodila pre njega.

Dakle, prošlost je sada manji problem. Veći problem je u tome što ste prvo rekli nešto što nije bilo tačno, a onda ste godinama održavali tu priču. Kada je muž posumnjao, govorili ste mu da je „nenormalan“ i da umišlja. Zbog toga je razumljivo što se on sada pita čemu još može da veruje.

U literaturi o neverstvu i izdaji poverenja često se govori o tome da partnera posebno destabilizuje upravo gubitak zajedničke verzije stvarnosti. Povređeni partner pokušava da ponovo sastavi priču: Šta je od onoga što sam godinama smatrao istinom zaista bilo istina?

U vašem slučaju postoji još jedan sloj problema. Kada čovek nešto dobro opaža, a osoba kojoj veruje ga uporno ubeđuje da njegova percepcija nije pouzdana, to dovodi do ozbiljne konfuzije. Termin gaslighting danas se koristi toliko široko da bih sa njim bio oprezan, ali ponašanje koje opisujete ima upravo taj element: on je sumnjao u nešto što je bilo tačno, a vi ste njegovu sumnju koristili kao dokaz da nešto nije u redu sa njim.

Šta je još važno: davanje „istine na rate“ nije preporučlljivo. Kažete da postoje još neke stvari koje biste mu rekli. Ako ste odlučili da želite brak zasnovan na transparentnosti, nije mudro da sada priznate deo, on nekako počne da obnavlja poverenje, pa za nekoliko meseci otkrije još nešto. Tada nova informacija ruši poverenje drugi put, a dovodi u pitanje i prethodno pomirenje: „Kada si rekla da sada znam sve, ni tada nisam znao sve.“ Možda vama deluje kao da ga "štedite" time što dozirate istinu, ali time pravite medveđu uslugu i sebi i njemu.

Izgradnja poverenja nakon izdaje ide u fazama: Prvo dolazi preuzimanje odgovornosti i bavljenje povredom, tek zatim ponovno usklađivanje između partnera i izgradnja nove bliskosti. Ne može se preskočiti proces tako što ćemo odmah pokušati da „nastavimo dalje“.

Pre razgovora sa mužem, porazgovarajte sami sa sobom i pokušajte da napravite što pošteniji inventar: šta još krijem, čega se stidim, čega se plašim da mu kažem i zbog čega sam sve ove godine morala da održavam ovu verziju sebe? Budite iskreni prema sebi.

Zašto vam je bilo toliko važno da vaš muž veruje da ste imali samo dvojicu? Da li ste se plašili da vas neće želeti? Da će vas manje poštovati? Da će vas osuđivati? Da li ste se vi stideli svoje seksualne prošlosti? Jeste li želeli da pred mužem budete određena verzija sebe? Ili ste već rano procenili da on ne može da podnese istinu. U tom slučaju, zašto ste odabrali da budete sa nekim ko ne može da podnese istinu o vama?

Odgovori na ova pitanja mogu objasniti kako je laž nastala. Ne mogu je poništiti, ali prvi korak u preuzimanju odgovornosti jeste razumevanje sopstvenih motiva. Bez tog razumevanja teško ćete promeniti obrazac koji je napravio i održavao problem, bilo da je koren tog obrasca primarno lociran u vama, u mužu ili u relacionoj dinamici - prirodi samog odnosa između vas.

Ne pokušavajte da kontrolišete njegovo prihvatanje ili oproštaj, jer ne možete. Ako mu budete govorili ostatak priče, pokušajte da izbegnete pravdavanje i samoponižavanje, posipanje pepelom, dramatično pokajništvo i "hvatanje" na sažaljenje.

Umesto: „Lagali smo svi nekada, to je bilo pre tebe, pređi preko toga“, bolje je reći: „Uplašila sam se da ti kažem istinu. Onda sam, da bih sačuvala prvobitnu laž, nastavila da lažem. Najgore je što sam, kada si počeo da primećuješ, pokušavala da te ubedim da je problem u tebi. Razumem zašto sada ne znaš u šta da veruješ.“

U drugoj verziji ne tražite da vam muž odmah oprosti i preuzimate odgovornosti. Onda dolazi najteži deo: morate mužu dati za pravo da bude ljut, povređen, zbunjen, da postavlja pitanja, pa čak i da neko vreme ne zna može li da nastavi ovaj brak.

Ako se vodite principom: „Evo, sada sam ti rekla, a ti treba da prihvatiš i da idemo dalje“, onda i dalje pokušavate da upravljate njegovom stvarnošću, samo drugim sredstvima. Poverenje se ne vraća jednom velikom ispovešću. Iskren razgovor je početak, ali on neće izbrisati godine tokom kojih se vaš muž nosio sa konfuzijom kad oseti da vaše reči ne odgovaraju onome on što oseća i opaža. Poverenje se vraća stotinama malih iskustava u kojima ono što govorite odgovara onome što radite.

Biće verovatno trenutaka kada će ponovo posumnjati. Tada će možda vaš prvi impuls biti da kažeze: „Pa rekla sam ti sve, dokle više?“ Ako ne odreagujete na taj način, tu počinje popravka. Razumite da muževljevo nepoverenje trenutno ima istoriju - nije neosnovano. Ako želite da nepoverenje oslabi, moraćete da pružite sebi i mužu priliku da steknete novu istoriju.

Nemojmo zaboraviti i ovo: preuzimanje odgovornosti za laganje ne znači da ste zauvek izgubili pravo na privatnost, dostojanstvo i granice, niti da muž od sada ima pravo na ponižavanje, kažnjavanje, kontrolisanje telefona do kraja života ili korišćenja vaše prošlosti kao oružja u svakoj svađi. Cilj nije da se odnos pretvori u "služenje kazne". Cilj je da vremenom možete da dođete u tačku u kojoj kažete: „Ovo sam ja, sa delovima kojima se ponosim i nekim delovima kojih se stidim. Dovoljno sam dobra takva kakva sam, stoga ne želim i ne moram da iskrivljujem stvarnost i istinu o sebi da bih bila voljena.“ A onda mužu prepustite da on svojom slobodnom voljom odluči šta će sa time da radi, na šta pristaje, a na šta ne pristaje i poštujete tu odluku.

Za kraj želim da napravim jednu važnu ogradu, jer iz vašeg kratkog pitanja ne znamo kakav je vaš brak niti zbog čega ste se prvobitno uplašili da kažete istinu. Sve što sam do sada napisao važi pod pretpostavkom da se nalazite u odnosu u kojem je bezbedno biti iskren. Tema seksualne prošlosti kod posesivnog ili nasilnog partnera može biti okidač za ozbiljno ugrožavanje. Ako ste lagali zato što ste se ozbiljno plašili muževljeve reakcije — nasilja, pretnji, ponižavanja, kažnjavanja, kontrole ili ugrožavanja vas i dece - onda ovoj situaciji moramo pristupiti sasvim drugačije.

U nasilnom odnosu prioritet nije potpuna transparentnost po svaku cenu, već vaša bezbednost. Tada vam ne bih savetovao veliku ispovest nasamo sa partnerom, već da prvo razgovarate sa stručnom osobom i napravite procenu rizika i plan kako da zaštitite sebe.

Nekad skrivamo stvari zato što se plašimo za sebe i pokušavamo da se zaštitimo. I tada ostajemo odgovorni za ono što radimo, ali kontekst bitno menja način na koji tu odgovornost razumemo i čemu dajemo prioritet.