Šta je normalan spermogram: Profesor Bančević otkriva grešku iz teretane koja muškarcima može da oduzme ulogu oca

Smatra se da danas 20 do 25 odsto mladih muškaraca ne može prirodnim putem da dobije dete, a u trenutku kada poželi da se ostvari u ulozi roditelja, prva analiza koju treba da uradi je spermogram. Profesor doktor Vladimir Bančević, urolog na Klinici za urologiju Vojnomedicinske akademije, i redovni profesor Medicinskog fakulteta VMA kaže da ovaj test treba treba raditi posle tri, četiri ili pet dana apstinencije i nikako duže, a zaključak se nikad ne donosi na osnovu samo jednog spremograma.

Zaključak se, prema profesorovim rečima zaključak se donosi na osnovu tri spermograma, i koji se ne rade u istim laboratorijama, a zašto je to tako, postoji više razloga.

- Spermatozoidu koji je krenuo da se stvara, otprilike treba dva i po meseca, nekih 68 do 72 dana, da se formira, sazri i izađe napolje u sastavu semene tečnosti. Sve šta je delovalo na zdravlje tog muškarca, a ne govorim samo o reproduktivnom zdravlju već na celo telo, na čitav imuni sistem, može prolazno ili trajno da utiče na kvalitet spermograma, odnosno spermatozoide.

- Sa druge strane, čitanje spermograma je podložno i nekim subjektivnim karakteristikama osoba koja tumači nalaz, njegovom znanju, iskustvu, opremljenosti, laboratoriji i slično. I, kako bi isključili ove dve stvari, neke prolazne temperature, viruse koji su možda pre mesec dana nekog napali, zagađenje, nekoj toploti koja nije bila uobičajena, možda nekim hemijskim sredstvima na radnom mestu i slično, iz tog razloga najčešće tražimo tri spermograma, od kojih su dva u različitim laboratorijama - objasnio je profesor Bančević u podkastu "Za srce više" koji se radi u okviru istoimene kampanje koju je pokrenuo Kabinet ministarke bez portfelja Tatjane Macure u saradnji sa IVF Centrom, a koja ima zadatak, upravo, da edukuje i informiše o plodnosti.

Duža apstinencija vodi ka lošijem spermogramu

Muškarcima se savetuje da spermogram rade posle tri, četiri ili pet dana apstinencije, nikako duže.

- Za taj prvi spermogram, kao dijagnostički, muškarci, nažalost, upravo iz straha, vrlo često, uprkos savetima, apstiniraju dosta duže, 10 do 15 dana, očekujući da će taj spermogram biti onda kvalitetniji i bolji, i da će pokazati da je sa njihove strane oplodna moć očuvana. Međutim, dugotrajnija apstinencija vodi ka lošijem spermogramu - kaže profesor Bančević.

Stres kroz koji prolaze muškarci tada, utiče na telo i na mehanizme koji su evolutivno razvijeni da brane čoveka. Tu je i nadbubrežna žlezda, jedan od centralnih organa koji aktivira hormone, pa dolazi do izlučivanja kortizola, može i do skoka adrenalina, mogu i neke glikemijske vrednosti da budu poremećene, a sve to može loše da se odrazi upravo na spermogram.

- Sam taj momenat kad upućujete muškarca na analizu kvaliteta sperme, a on već zna da je uz neki period redovnih odnosa, bez zaštite, nije došlo do začeća, stvara veliku psihičku barijeru. I taj prvi spermogram možda i ne bude najadekvatniji za analizu, ali nam je svakako bitan da vidimo, i da od nečega krenemo - kaže profesor Vladimir Bančević.

Šta se smatra normalanim spermogramom

Postoje jasno definisane brojke šta se danas smatra normalnim spermogramom, koje se, prema profesorovim rečima, s vremena na vreme redefinišu.

- Sada smo između dve brojke - 15 miliona po mililitru ili 20, smatra se normalnom koncentracijom. Zapremina veća od 1,5 mililitara nakon ta tri dana apstinencije, do recimo, 4 ili 5 mililitara je nešto što je prosek. To ne mora da znači da neki zarez i brojka iza, manja ili veća, apsolutno znače lošu stvar, jer spermogram gledamo u celini, a ne izdvojeno stavku po stavku.

- Neko može da ima veliku zapreminu, recimo na gornjoj granici ili preko toga, 5-6 mililitara, može da ima i tu koncentraciju 30 do 40 miliona, ali da nema pokretljivih, da su morfološki loši, da je velik procenat DNK fragmentacije. To nije adekvatan materijal za oplodnju prirodnim putem, iako su brojke u najvećoj meri uredne - objašnjava profesor.

Kada je reč o pokretljivosti, granica od 40 odsto je odlična, a već kod 35 odsto pokretljivosti, gleda se da li postoji varikokela, da li su testisi normoponirani...

- Uostalom, infekcija prolazna ili ako duže traje može da smanji oplodnu moć. Dolazimo i do morfologije. Nekad su svi ti spermatozoidi na broju, u koncentraciji koja je adekvatna, u zapremini koja je dobra, ali njihova morfologija - dve glave, dva repa, defekti na ovom ili onom segmentu spermatozoida, i pokretljivost nisu adekvatna, pa oni, iako su brojni, ne mogu da stignu do jajne ćelije i izvrše oplodnju - pojašnjava prof. dr Vladimir Bančević.

Opasnost iz teretane

Svaki sport kod muškaraca, osim razvijanjem velikih grupa mišića, kvadricepsa, mišića trupa, može da doprinese biološkoj sintezi testosterona. Međutim, u želji da budu mišićavi često posežu za suplementacijom, a ona na duže staze može da škodi da se ostvare u ulozi roditelja.

- Postoje brojni dobri suplementi neophodni za bolju, bržu ili aktivniju izgradnju mišića. Ukoliko muškarac nema neka bubrežna oboljenja, oni su u principu bezbedni. Ono što ja kao kao lekar mogu da sugerišem, to je da pre upotrebe suplemenata, proteina, kreatina, se ipak uradi jedna laboratorijska analiza iz krvi koja može da pokaže funkciju bubrega. Tu mislimo na ureu, kreatinin, kalijum, nivo proteina, albumina u urinu, u krvi. Ukoliko su ti nalazi uredni, muškarac sluša preporuke, ne zloupotrebljava dozu ovih suplemenata, može da ima benefit od toga. Ali ukoliko pretera, ukoliko se ishrana zasniva samo na suplementaciji, a nema normalne ishrane koja je neophodna za druge stvari, razvoja celog organizma, ili ukoliko dođe do zloupotrebe testosterona, može da bude u problemu.

U prvih par meseci, pola godine i neki mesec više, testosteron muškarca čini eksplozivnijim, odmornijim, snažnijim, ali u tom grmu se krije problem.

- Potencija je bolja, spava se manje, a odmorni ste. Ono što je nezgodno, to je što kod mladih ljudi, kod kojih je nivo testosterona normalan, a bude dodat spolja u vidu tih depo preparata ili tableta, on polako počinje da stopira prirodno lučenje testosterona iz testisa, i vremenom testisi počinju da atrofiraju, jer njihovi receptori konstatuju da u krvi postoji višak testosterona i da nije potrebna njihova aktivnost. U jednom momentu ovakav proces može biti reverzibilan, odnosno može se vratiti i oporaviti, ali u nekom dugotrajnijem periodu taj proces vodi ka trajnom prestanku lučenja testosterona, gubitku oplodne moći, ali i brojnim drugim komplikacijama.

- I, mi kao lekari ne vidimo momke od 22 do 23 godine koji imaju taj problem, ali kada dođu u 35, 36, 37, fantastično izgrađenog tela sa 10 godina upotrebe testosterona i drugih preparata, nažalost možemo posle analize da konstatujemo da ne mogu da se ostvare kao očevi - upozorava profesor Vladimir Bančević.