Zabluda o kapacitetu pluća: Ne mogu da se "rašire", ali pulmolog otkriva kako disati duplo lakše

Suprotno uvreženom mišljenju da napornim treninzima i dubokim udisajima pluća mogu da se "rašire", istina je da je njihova stvarna veličina u odraslom dobu zapravo fiksna. Ali, to ne znači da je borba za bolji dah unapred izgubljena.

Kada se javi onaj neprijatan osećaj otežanog disanja pri penjanju uz stepenice ili nedostatak daha usred intenzivnijeg treninga, sasvim je prirodno zapitati se postoji li način da se kapacitet pluća fizički poveća.

Odgovor nauke bi mnoge mogao da iznenadi, jer deo zabune potiče od samog termina "kapacitet pluća", koji ljudi često poistovećuju sa tim koliko lako mogu da dišu. Međutim, bolje disanje i povećanje same zapremine pluća nisu ista stvar.

Šta je zapravo kapacitet pluća

U medicinskoj praksi, termin "kapacitet pluća" označava ukupnu količinu vazduha koju pluća mogu da prime i transportuju kroz organizam. Ova zapremina se meri u litrima i precizno se deli na nekoliko ključnih parametara:

• Vitalni kapacitet: Maksimalna količina vazduha koju osoba može svesno da udahne i izdahne nakon dubokog udisaja.
• Funkcionalni rezidualni kapacitet: Količina vazduha koja prirodno ostaje unutar plućnih krila čak i nakon potpunog izdisaja.
• Ukupni kapacitet pluća: Maksimalni ukupni volumen vazduha koji pluća fizički mogu da prime.
• Tidalni volumen: Količina vazduha koja se spontano udahne i izdahne tokom jednog sasvim običnog, mirnog daha.

- Zajedno, ova merenja nam daju potpunu sliku o tome koliko dobro funkcionišu pluća - objašnjava dr Filip Hauzi, pulmolog u Klivlendskoj klinici (Cleveland clinic) u Ohaju.

Stvarna fizička veličina pluća i njihov ukupan volumen u najvećoj meri su predodređeni genetskim kodom, telesnom konstitucijom, godinama starosti i polom pojedinca.

- Pluća ne mogu dramatično da se uvećaju u odraslom dobu. Pluća sa kojima se rađate su pluća koja imate. Zato je toliko važno pokušati da sačuvate njihovu funkciju i da ih održite zdravima - naglašava pulmolog.

Koliki je "normalan" kapacitet pluća i kako se utvrđuje

U pulmologiji ne postoji univerzalna brojka koja bi definisala jedinstven normalan kapacitet pluća za svakog čoveka.

- Posmatramo različite kriterijume kako bismo utvrdili da li je kapacitet pluća veći ili manji od očekivanog, u zavisnosti od godina, visine i da li ste muško ili žensko - kaže dr Hauzi.

Da bi precizno izmerili funkcionalnost respiratornog sistema, lekari primenjuju kliničke testove plućne funkcije, među kojima je najpoznatija spirometrija. Dobijeni rezultati se potom unose u specijalizovane softvere i referentne kalkulatore koji upoređuju parametre pacijenta sa vrednostima zdravih osoba istih godina, visine i pola, čime se jasno vidi da li je funkcija u granicama normale.

Da li je moguće povećati kapacitet pluća

Kada je reč o potpuno zdravim plućima, odgovor nauke je jasan: fizički kapacitet ne može naknadno da se uveća.

- Kapacitet pluća je u velikoj meri određen strukturom pluća. Postoji ograničenje koliko pluća mogu da "porastu" i koliko kiseonika mogu da prime kada ste odrasla osoba - objašnjava dr Hauzi.

Stručnjaci ovaj fenomen porede sa razvojem snage i mišićne mase. Genetski potencijal ograničava maksimalnu veličinu do koje pojedini mišić može da naraste. Međutim, čak i kada mišić dostigne svoj anatomski limit, čovek i dalje može da unapredi njegovu snagu, izdržljivost i eksplozivnost kroz pravilan trening.

Isti princip važi i za disanje - pošto se sama plućna krila ne mogu fizički da se povećaju, fokus se prebacuje na tri ključna cilja:

• Zaštitu plućnog tkiva od spoljnih oštećenja.
• Očuvanje trenutne funkcije i prevenciju propadanja.
• Unapređenje efikasnosti pri svakom udisaju.

Funkcija pluća kod hroničnih bolesnika

Maksimalno iskorišćavanje preostale funkcije pluća od presudnog je značaja za osobe koje se suočavaju sa ozbiljnim respiratornim problemima i hroničnim stanjima kao što su:

• Strukturna oštećenja tkiva ili ožiljci na plućima.
• Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP).
• Plućna fibroza i druge specifične bolesti pluća.
• Akutne i hronične infekcije.
• Astma.

- Trajno oštećenje pluća ne može da se poništi. Ali možete poboljšati koliko dobro dišete lekovima, operacijama i drugim intervencijama - ističe dr Hauzi.

Kako bolje disati: 5 strategija za zdrava pluća

Ključ boljeg disanja i izdržljivosti ne leži u menjanju anatomije, već u optimizaciji i povećanju efikasnosti svakog pojedinačnog daha, čime se uspešno eliminiše neprijatan osećaj nedostatka vazduha pri naporu.

1. Fizička aktivnost

Redovno vežbanje i kretanje su stub zdravlja respiratornog sistema. Fizička aktivnost pomaže organizmu i mišićima da znatno efikasnije apsorbuju i koriste kiseonik iz krvi. Zbog toga pluća vremenom trpe znatno manje opterećenje, što smanjuje osećaj otežanog disanja tokom obavljanja uobičajenih svakodnevnih obaveza.

- Dobro trenirana osoba efikasnije koristi svoje disanje. Drugim rečima, vežbanje omogućava telu da izvuče apsolutni maksimum iz kapaciteta koji pojedinac već poseduje - jasan je dr Hauzi.

2. Optimalna težina

Višak kilograma, a naročito nagomilane masne naslage u predelu stomaka, stvaraju mehanički pritisak na dijafragmu i ograničavaju normalno širenje pluća pri udisaju. Pored toga, masno tkivo održava procese upale u organizmu, što može da iritira disajne puteve i pogorša simptome bolesti poput astme.

Dakle, održavanje zdrave telesne mase omogućava znatno lakše i efikasnije disanje, kako u stanju mirovanja, tako i pri naporu.

3. Ciljane tehnike disanja

Specijalne respiratorne vežbe, poput dijafragmalnog (trbušnog) disanja ili svesno usporenog, kontrolisanog ritma, imaju ogroman benefit za organizam. Iako ove tehnike neće fizički promeniti zapreminu organa, one uspešno pomažu u:

• Usporavanju prebrzog i plitkog ritma disanja.
• Smanjenju otežanog disanja koje je izazvano anksioznošću ili napadima panike.
• Uspostavljanju pravilnog, prirodnog obrasca disanja.

Ove vežbe su od vitalnog značaja za pacijente sa HOBP-om, jer im pomažu da adekvatno i potpuno isprazne vazduh iz pluća.

- Redovnim respiratornim vežbama možete trenirati dijafragmu da odvoji vreme za oslobađanje pluća, tako da možete poboljšati ili ograničiti deo uticaja plućnih bolesti - napominje dr Hauzi.

4. Pravovremeno lečenje

Kod dijagnostikovanih stanja poput astme ili opstruktivne bolesti pluća, striktno pridržavanje propisane terapije predstavlja jedini način da se sačuva preostala funkcija organa. Iako se već nastala strukturalna oštećenja na tkivu ne mogu popraviti, držanje simptoma pod kontrolom uspešno sprečava dalje progresivno propadanje.

Uobičajeni terapijski protokoli najčešće obuhvataju:

• Redovnu upotrebu lekova koji šire disajne puteve (bronhodilatatori) ili smanjuju upalne procese.
• Specijalizovane programe sveobuhvatne plućne rehabilitacije.
• Stručno vođene medicinske vežbe disanja.

- Ovi pristupi pomažu plućima da se vrate svojoj najboljoj mogućoj funkciji - kaže dr Hauzi.

5. Izbegavanje štetnih faktora

Apsolutni prioritet u dugoročnom očuvanju disajnih puteva jeste svesna zaštita od spoljnih toksina. Najbolji načini da se pomogne sopstvenom organizmu uključuju:

• Prestanak pušenja i izbegavanje elektronskih cigareta.
• Redovnu vakcinaciju protiv respiratornih infekcija u konsultaciji sa lekarom.
• Maksimalno smanjenje izloženosti toksičnim hemikalijama, smogu i drugim iritansima iz neposrednog okruženja.

Kada je neophodno potražiti stručnu pomoć

Hronični ili iznenadni nedostatak daha je najjasniji signal koji telo šalje kada sa respiratornim sistemom nešto nije u redu. Ovaj problem se najčešće uočava tokom umerenih fizičkih napora, kao što je penjanje uz stepenice, ali vremenom može da napreduje do te mere da otežava aktivnosti koje su ranije obavljane sa lakoćom.

Lekaru se treba obratiti ako se uz otežano disanje jave i sledeći simptomi:

• Uporan, dugotrajan i neobjašnjiv kašalj.
• Pojava krvi u iskašljanom sadržaju.
• Zviždanje i sviranje u grudima prilikom udisaja ili izdisaja.
• Učestale vrtoglavice i osećaj malaksalosti.
• Utrnulost u ekstremitetima.
• Gubitak svesti ili nesvestica.

- Otežano disanje takođe može biti posledica srčanih problema. Ako imate ove simptome, zakažite pregled - poručuje dr Filip Hauzi.

Unapređenje disajnih funkcija, dakle, ne podrazumeva potragu za načinom da se izgrade veća pluća, već učenje kako da se na najefikasniji mogući način iskoristi volumen kojim organizam već raspolaže. U tom procesu, respiratorni terapeuti i stručni fizioterapeuti mogu biti od ogromne pomoći kroz obuku pacijenata da prodišu punim plućima.