Najveći prijatelj vena su mišići listova i korak, a najveći neprijatelj nepomičnost
Kada se vena "izvije" preko cele noge, tada je bolest već uznapredovala
Proširene vene su bolest koja ne pravi veliku buku. Ne probudi vas usred noći prvog dana, ne obori vas u krevet. Ona polako šalje signale koje često zanemarujemo, a nekada može da prođe i do 10 godina dok se ona ne primeri, kaže za "Blic zdravlje" doktor Dario Jocić, magistar medicinskih nauka, specijalista opšte hirurgije i vaskularni hirurg.
Na vene se malo više obrati pažnja leti, kada nam svima zbog vrućine noge otiču i postaju teške. Doktor Jocić kaže i da većina njegovih pacijenata misli da je bolest vena letnja bolest, ali da ih u stvari samo leto razotkrije.
Ističe i da su najveći prijatelj vena mišići listova i korak, a najveći neprijatelj nepomičnost.
S obzirom na to da bolest vena nastupa tiho, savetuje da ne treba čekati da vena zaboli ili da postane velika da bismo je shvatili ozbiljno, i potražili pomoć.
Zašto nastaju proširene vene
Doktor Jocić kaže da većina ljudi misli da su proširene vene nešto što se jednostavno pojavi sa godinama. Istina je da se one razvijaju mnogo ranije i mnogo tiše.
- U osnovi problema nalazi se nasleđe. Ako su vaši roditelji imali proširene vene, velike su šanse da ćete ih jednog dana imati i vi. Međutim, genetika samo otvara vrata. Na nama je koliko ćemo ih širom otvoriti. Dugotrajno stajanje ili sedenje, višak kilograma, trudnoća, hormonske promene i manjak kretanja dodatno opterećuju vene - kaže dr Dario Jocić, jedan od pionira u lečenju vena minimalno invanzivnim hiruškim metodama, i koji je prvi u regionu uveo metodu lečenja vena medicinskim lepkom.
On voli da kaže da vene rade najteži posao u organizmu.
- Dok arterije imaju srce koje ih gura, vene moraju da se izbore sa gravitacijom i da krv iz stopala vrate sve do srca. U tome im pomažu zalisci, koji su praktično čuvari te jednosmerne ulice. Kada oni oslabe, krv počinje da se vraća unazad, zadržava se u venama, a one se postepeno šire. To je početak bolesti - objašnjava naš sagovornik.
Koliko dugo bolest proširenih vena može da postoji pre nego što se primeti
Prema njegovim rečima, bolest proširenih vena pre nego što se primeti može da postoji mnogo duže nego što ljudi pretpostavljaju. Nekada i desetak godina.
- To je bolest koja ne pravi veliku buku. Ne probudi vas usred noći prvog dana, ne obori vas u krevet. Ona polako šalje signale koje često zanemarujemo. Noge su malo teže nego ranije. Uveče su cipele tesnije. Posle posla jedva čekate da ih podignete na stolicu. Kažete sebi: "Umoran sam, proći će." A, zapravo, vene već dugo pokušavaju da vam kažu da im je potrebna pomoć - napominje dr Dario Jocić.
Simptomi bolesti proširenih vena
Najčešće mu pacijenti ne kažu da ih bole vene, već: "Doktore, noge mi nisu više moje."
- Teške su, umorne, peku, otiču, nekad svrbe, nekad se javljaju grčevi noću. Do kraja dana imaju osećaj kao da nose ranac na svakom stopalu. To su simptomi koje ne treba ignorisati. Ne savetujem ljudima da čekaju da se vena "izvije" preko cele noge. Tada je bolest već uznapredovala. Ako se tegobe ponavljaju iz dana u dan, dovoljno je uraditi ultrazvuk vena. Pregled se radi u stojećem položaju, traje kratko, nije bolan, a često odgovori na pitanja koja muče pacijenta godinama - objašnjava dr Radio Jocić.
Prvi vidljivi znaci bolesnih vena
Prema rečima našeg sagovornika, ljudi očekuju da prvo vide velike plave vene. Međutim, često sve počinje mnogo diskretnije.
- Nekoliko sitnih kapilara koji ranije nisu postojali ili tanka plavičasta mreža ispod kože. Blag otok oko članka koji se javlja predveče. Trag od čarape koji ostaje duže nego ranije - navodi dr Jocicć i dodaje:
- Naše telo retko šalje samo jedan znak. Problem je što smo naučili da ih ne slušamo. Zato kažem pacijentima da ne posmatraju samo ono što vide u ogledalu, već i ono što osećaju. Kod bolesti vena, osećaj često pretekne sliku.
Bolest vena nije letnja
Da pitate moje pacijente, svi bi rekli da su proširene vene letnja bolest, ali nisu kaže sagovornik "Blic zdravlja".
One postoje tokom cele godine, samo ih leto razotkrije.
- Na visokim temperaturama krvni sudovi se prirodno šire. Vene tada imaju još teži zadatak, pa se krv sporije vraća prema srcu. Zato noge otiču, postaju teške i bolnije nego zimi. Leto je kao reflektor koji osvetli problem koji je do tada bio u polumraku. Bolest nije nastala u junu ili julu. Samo je konačno postala dovoljno glasna da je primetite - ističe dr Jocić.
Kada vene moraju da se operišu
Napominje da je kod lečenja vena, najvažnije izabrati terapiju za pacijenta, a ne pacijenta uklopiti u terapiju:
- Pacijenti me često pitaju: "Doktore, da li baš moram na operaciju?" Moj odgovor je uvek isti, ne operišemo vene zato što su ružne, već zato što više ne rade svoj posao. Danas imamo mnogo više mogućnosti nego pre dvadeset godina. U velikom broju slučajeva koristimo laserske ili druge minimalno invazivne metode koje ne zahtevaju velike rezove, niti dug oporavak. Kod manjih promena odlične rezultate daje sklerozacija, dok se kod pojedinih pacijenata problem može neko vreme držati pod kontrolom kompresivnim čarapama i promenom životnih navika.
Oporavak nakon operacije vena
Najveće iznenađenje za pacijente je to što ih hirurzi posle zahvata ne teraju da leže, već da hodaju.
- Nekada se smatralo da posle operacije treba mirovati. Danas znamo da je upravo kretanje najbolji saveznik vena. Kod savremenih procedura pacijent ustaje odmah nakon intervencije i najčešće istog dana odlazi kući. Već posle nekoliko dana vraća se svakodnevnim aktivnostima, a najveći broj ljudi kaže da je oporavak bio mnogo lakši nego što su očekivali - kaže naš sagovornik.
Da li posle operacije vena može da se ide na more
Otkriva da je jedno od najčešćih pitanja pacijenata u ovo doba godine: "Hoću li pokvariti letovanje ako operišem vene?"
- Naprotiv. Ako se zahvat isplanira na vreme, već za nekoliko nedelja većina pacijenata može bez problema da otputuje na more. Naravno, svaki slučaj je drugačiji i konačnu odluku donosi hirurg na kontroli. Na moru savetujem ono što i inače, što znači, više plivanja, više šetnje, manje višesatnog ležanja na suncu. Morska voda i kretanje prijaju venama mnogo više nego vreli beton ili peškir na kojem nepomično provedemo pola dana - ističe dr Dario Jocić, vaskularni hirurg za "Blic zdravlje".
Ko je najveći prijatelj, a ko najveći neprijatelj vena
Kaže nam i da, kad bi vene mogle da biraju prijatelja, izabrale bi mišiće listova. Svaki korak koji napravimo pomaže da se krv potisne naviše prema srcu.
- Zato su hodanje, plivanje i vožnja bicikla među najboljim "lekovima" koje možemo da preporučimo gotovo svakom pacijentu.
A, najveći neprijatelj je nepomičnost.
- Naše telo nije napravljeno ni za osmočasovno sedenje, ni za osmočasovno stajanje. Vene najviše pate kada ih nateramo da satima rade bez pomoći mišića. Na kraju, voleo bih da ljudi zapamte jednu jednostavnu stvar. Ne treba čekati da vena zaboli ili da postane velika da bismo je shvatili ozbiljno. Što ranije reagujemo, lečenje je jednostavnije, oporavak lakši, a šansa da sačuvamo zdrave noge mnogo veća - ističe vaskularni hirurg dr Dario Jocić za "Blic zdravlje".
