Više dijagnoza u kasnijoj fazi povećava smrtnost od raka kod muškaraca
Samo kod raka bešike muškarci su imali značajno niže šanse za dijagnozu u kasnijoj fazi, kao i za regionalni i za udaljeno širenje
Muškarci imaju veću verovatnoću u odnosu za žene da im se kasnije postavi dijagnoza 20 različitih vrsta raka. Najveća razlika između muškaraca i žena primećena je kod raka jezika, štitne žlezde i pljuvačnih žlezda, a iza razloga se krije više faktora, među kojima su biološki, društveni i kulturni.
Analiza 30 karcinoma nereproduktivnih organa pokazala je da jači pol ima veće šanse za regionalne ili udaljene metastaze pri dijagnozi kod dve trećine vrsta raka. Oni su imali i značajno veći rizik od regionalnog širenja kod 16 karcinoma i udaljenih metastaza kod 17 vrste raka.
Najveća razlika između muškaraca i žena bila je kod karcinoma jezika, štitne žlezde i pljuvačnih žlezda, jer se dijagnoza u kasnijoj fazi javljala dvostruko češće.
Samo kod raka bešike muškarci su imali značajno niže šanse za dijagnozu u kasnijoj fazi, kao i za regionalni i za udaljeno širenje.
Karcinomi sa metastaza kod muškaraca pri otkrivanju dijagnoze
Rakovi kod kojih su muškarci imali veće šanse za regionalne i udaljene metastaze pri dijagnozi, između ostalih bili su:
- nekoliko karcinoma glave i vrata,
- melanom,
- rak želuca,
- rak pluća,
- rak štitne žlezde,
- rak bubrega.
- Ovi nalazi doprinose dugo prepoznatom većem riziku od umiranja od raka kod muškaraca i mogli bi pružiti uvid u razloge za ovu razliku - izvestili su dr Bet Maklin iz Nacionalnog instituta za rak (NCI) u Betesdi, u Merilendu i njene kolege iz časopisa Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention (Epidemiologija, biomarkeri i prevencija raka).
Potrebna ciljana strategija za rano otkrivanje
Autori su zaključili da rezultati ove studije ističu izražene i specifične polne razlike u stadijumu raka pri dijagnozi, što ukazuje na potrebu za ciljanim strategijama za rano otkrivanje i intervenciju:
- Potrebne su dodatne studije kako bi se istražili osnovni uzroci ovih razlika u stadijumu kako bi se informisale buduće intervencije usmerene na smanjenje kašnjenja u dijagnostici, posebno kod muškaraca.
Žene više brinu o prevenciji
Rezultati su nadovezali višestruke opservacione studije koje su dosledno pokazivale da muškarci imaju manju verovatnoću od žena da učestvuju u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti, uključujući skrining raka.
- Razlika je verovatno uzrokovana kombinacijom bioloških, bihevioralnih i faktora korišćenja zdravstvene zaštite - rekao je dr Hoze Baro, onkolog sa Floride za MedPage Today:
- Muškarci generalno imaju manje šanse da redovno komuniciraju sa zdravstvenim sistemom, manje su skloni da uspostavljaju kontinuirane odnose sa primarnom zdravstvenom zaštitom i često odlažu traženje medicinske evaluacije. Mnogi muškarci potcenjuju rizik ili odlažu preventivnu negu dok se ne pojave simptomi. Praktične prepreke poput radnog rasporeda i pristupa zdravstvenoj zaštiti takođe igraju ulogu.
Prema njegovim rečima, da bi se to poboljšalo, potrebna je personalizacija prevencije, njen lakši pristup i jasnije povezivanje sa stvarnim rizikom pojedinca, umesto oslanjanja isključivo na preporuke zasnovane na starosti.
Doktor Đingćin Luo sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, stručnjak Američkog udruženja za istraživanje raka, kaže da rezultati analize nisu iznenađujući, i u skladu su sa studijama objavljenim pre mnogo godina, koje pokazuju razlike u stadijumu dijagnoze raka zasnovane na polu.
- Ovo je veoma sveobuhvatna i ažurirana analiza koja koristi najnovije podatke. Ova studija se dublje bavi analizom specifičnom za lokaciju i stratifikuje po rasi, prihodima i drugim faktorima, tako da se na neki način bavi načinom na koji društvene determinante zdravlja utiču na fazu dijagnoze - mišljenja je doktor Đingin Luo.
Studija je predstavljala nastavak prethodnog rada koji je pokazao da muškarci imaju veću verovatnoću da umru od raka nego žene, istakli su autori. Koristeći podatke iz Nacionalnog instituta za nadzor, epidemiologiju i krajnje rezultate, sproveli su analizu raka širom zemlje kako bi ispitali polne razlike u stadijumu raka pri dijagnozi.
Analiza 30 karcinoma i 2.401.772 pacijenta
Analiza je obuhvatila 30 nereproduktivnih karcinoma čvrstih organa dijagnostikovanih od 2015. do 2022. godine, isključujući 2020. godinu. Istraživači su izvršili višestruke logističke regresione proračune kako bi procenili povezanost između pola i stadijuma bolesti pri dijagnozi za svako mesto raka.
Analiza je obuhvatila 2.401.772 pacijenta, a muškarci su činili 56,9 odsto ispitivane populacije.
Oko 45 odsto karcinoma je lokalizovano pri dijagnozi.
Najčešće dijagnostikovani karcinomi kod muškaraca bili su:
- rak pluća - 20,3 odsto
- rak debelog creva - 15,7 odsto
- rak bešike - 11,1 odsto.
Kod žena je:
- rak pluća činio - 26 odsto
- rak debelog creva - 18,2 odsto
- rak štitne žlezde - 9,8 odsto.
Dijagnoza u regionalnom u odnosu na lokalizovani stadijum se značajno češće javljala kod muškaraca za 16 od 30 karcinoma. Najveći prilagođeni odnosi rizika (aOR) bili su za karcinome:
- Jezik: aOR 2,51, 95 odsto.
- Pljuvačna žlezda: aOR 1,93, 95 odsto,
- Orofarinks: aOR 1,80, 95 odsto,
- Štitna žlezda: aOR 1,74, 95 odsto,
- Želudac: aOR 1,67, 95 odsto,
- Pluća i bronhije: aOR 1,25, 95 odsto,
- Bubreg i bubrežna karlica: aOR 1,22, 95 odsto.
Najčešće udaljene metastaze kod muškaraca
Muškarci su imali značajno veće šanse za udaljene metastaze prilikom dijagnoze za 17 od 30 karcinoma, a među njima su:
- rak jezika,
- rak štitne žlezde,
- rak pljuvačne žlezde,
- rak želuca,
- melanom,
- karcinomi kostiju i zglobova,
- rak pluća i bronhija,
- rak bubrega i bubrežne karlice.
Muškarci su imali značajno manje šanse da imaju dijagnoze regionalnih stadijuma raka grkljana i bešike, i značajno manje šanse da imaju udaljene metastaze pri dijagnozi raka bešike, analnog dela i jetre.
Kako se suprotstaviti polnim razlikama
Što se tiče načina rešavanja dijagnostičkih razlika, personalizovani pristup preventivnoj nezi, posebno skriningu raka, može podstaći bolju posećenost i pridržavanje, rekao je Baro.
- Umesto da jednostavno preporučujem skrining zasnovan na smernicama, fokusiram se na to da pomognem pacijentima da razumeju svoj individualni rizik od raka na osnovu genetike, porodične istorije, načina života, medicinske istorije i drugih kliničkih faktora. Kada ljudi razumeju zašto se preporuka odnosi posebno na njih, mnogo je verovatnije da će je se pridržavati - napominje Baro.
Posmatranje skrininga raka kao kontinuiranog procesa, a ne kao jednog testa, takođe bi moglo pomoći u pridržavanju terapije.
- Nauka se brzo razvija i nijedan način skrininga nije dovoljan za svaku osobu ili svaki rak. Naš cilj je da pomognemo lekarima primarne zdravstvene zaštite da se snađu u toj složenosti tako što ćemo prilagoditi pravu strategiju skrininga pravom pacijentu u pravo vreme, uz kontinuirano ponovno procenjivanje kako se razvijaju i biologija pacijenta i dokazi - kazao je Baro.
