U svakodnevnom operativnom programu na kardiohirurgjij i vaskularnoj hirurgiji, kao i na odeljenjima na kojima leže pacijenti potrebe za jedinicama krvi na dnevnom nivou su velike i zahtevaju konstantno praćenje i nabavljanje
Osoba koja daje krv rasterećuje se dela krvi koji joj nije neophodan za normalno funkcionisanje i tako poboljšava cirkulaciju, smanjuje rizik od moždanog udara i infarkta srca
Krv je nezamenjiv lek a korist transfuzije nemaju samo pacijenti kojima jeona potrebna, već i oni koji je daju, kaže za "Blic zdravlje" subspecijalist dr med. Evgenija Strugarević, specijalista kliničke transfuziologije, načelnik Bolničke banke krvi Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
U ovoj Banci, koja funkcioniše kao posebno odeljenje Instituta, osim što se čuvaju i izdaju krv i krvne komponente za terapiju pacijenata, rade se i pretransfuziona ispitivanja, autologna transfuzija, ispitivanje poremećaja hemostaze i praćenje efekata lečenja pacijenata.
Korist po zdravlje imaju i davaoci krvi
Načelnik ove Banke subspecijalista dr med. Evgenija Strugarević ističe da je kultura davanja krvi važna kao deo opšte i zdravstvene kulture.
- Korist transfuzije za one kojima je krv potrebna je neprocenjiva jer je krv nezamenljiv lek i nacionalno blago kao takva. A, dobrovoljno davanje krvi je uvek dobro i korisno delo koje može da pruži osećaj ličnog zadovoljstva i samopoštovanja jer je spasen život ugroženim pacijentima ili im je poboljšan kvalitet života.
- Pored toga osoba koja daje krv rasterećuje se dela krvi koji joj nije neophodan za normalno funkcionisanje a smanjenjem volumena poboljšava svoju cirkulaciju i smanjuje rizike od pojave moždanog udara i infarkta srca i stimuliše koštanu srž na proizvodnju mladih ćelija koje obnavljaju organizam - objašnjava dr Evgenija Strugarević za "Blic zdravlje"
Institut "Dedinje" se snabdeva jedinicma krvi iz ovlašćenih transfuzioloških ustanova sa kojima ima Ugovore o saradnji a to su Institut za transfuziju krvi Srbije, zavod za transfuziju krvi Niš, zavod za transfuziju krvi Vojvodine i Institut za transfuziologiju i hemobiologiju VMA.
- Kao ustanova koja zbrinjava i operiše najviše kardioloških i kardiohirurških pacijenata, Institut "Dedinje" u svakom trenutku poseduje dovoljne zalihe krvi sledeći principe restriktivne transfuzione strategije i individulani pristup svakom pacijentu. Međutim u svakodnevnom operativnom programu na kardiohirurgjij i vaskularnoj hirurgiji, kao i na odeljenjima na kojima leže pacijenti potrebe za jedinicama krvi na dnevnom nivou su velike i zahtevaju konstantno praćenje i nabavljanje - kaže naša sagovornica.
Bolnička banka krvi aktivni partner hirurga, anesteziologa i intenzivista
Bolnička banka kojom ona rukovodi, kako kaže, nije samo mesto gde se čuvaju i izdaju krv i krvne komponente, ona je postala srce savremene medicine, centar koji svakodnevno donosi važne odluke za život svakog pacijenta pojedinačno.
- Naš cilj nije da damo što više transfuzija, već da damo tačno onu količinu krvi i krvnih komponenti koja je pacijentu zaista potrebna, u pravom trenutku i na najbezbedniji način. Zato naša bolnička banka krvi primenjuje restriktivnu transfuzionu strategiju, zasnovanu na najnovojim svetskim preporukama i principima individualnog pristupa svakom pacijentu pojedinačno. Restriktivna transfuzija ne znači uskraćivanje terapije, već racionalnu i preciznu medicinu koja štiti pacijenta od nepotrebnih transfuzija, smanjuje komplikacije i poboljšava ishode lečenja. Brojne studije pokazale su da ovakav pristup u kardiohirurgiji i vaskularnoj hirurugiji smanjuje komplikacije, potrošnju krvi i rizik od postoperativnog krvarenja - objašnjava dr Evgenija Strugarević za Blic zdravlje".
Posebno mesto zauzimaju point of care (POC) metode, koje omogućavaju da rezultate hemostaze dobijemo odmah pored pacijenta.
- Umesto čekanja klasičnih koagulacionih analiza, danas za nekoliko minuta možemo proceniti funkciju trombocita, kvalitet hemostaze i stvarni rizik od krvarenja. Takav pristup omogućava da terapija bude ciljana, individualizovana i brza, što je od ogromnog značaja u kardiohirurgiji gde svaka minuta može odlučivati o ishodu lečenja. Savremeni agregometri, koagulometri, tromboelastografija i tromboelastometrija omogućavaju lekarima da razlikuju hirurško krvarenje od poremećaja koagulacije i da pacijentu daju upravo ono što mu nedostaje-trombocite, fibrinogen, plazmu, eritrocite ili koncentrate faktora u vidu transfuzioloških lekova bez nepotrebnog opterećivanja organizma. Time bolnička banka krvi postaje aktivni partner hirurga, anesteziologa i intenzivista u donošenju terapijskih odluka - kaže dr Evgenija Strugarević.
Kako objašnjava, pacijenti koji prolaze kompleksne procedure operacije aorte, zamene srčanih zalistaka, bypass procedure, rekostrukcije velikih krvnih sudova ili transplantaciju srca zahtevaju najviši nivo preciznosti i bezbednosti:
- Upravo zato naša banka krvi učestvuje u planiranju operacija, proceni rizika od krvarenja, praćenju antitrombocitne terapije, antikoagulantne terapije, intraoperativnom spasavanju krvi, pravljenju fibrinskog lepka i postoperativnom zbrinjavanju pacijenata.
Postupanje kada su rezrve krvi na minimumu
Podseća da se u ovoj ustanovi rad sa pacijentima i operacije na srcu i velikim krvnim sudovima obavljaju se u kontinuitetu, neprekidno tokom cele godine i 24 sata sedam dana u nedelji:
- Tako da u letnjim mesecima kada su godišnji odmori i veliki broj dobrovoljnih davalaca otputuje, količina dostupnih jedinica krvi za pacijente opada ali potreba za krvi ostaje ista a ponekad zbog povećanog broja pacijenata i raste.
- U slučajevima kada su rezerve krvi na minimumu i ovlašćene ustanove nisu u situaciji da ih snabdevaju punim kapacitetom, nastavljaju sa pripremom pacijenate za elektivne hirurške procedure strategijom restriktivne transfuzije, dopunjavanjem intravenskim gvožđem i transfuziološkim lekovima koji su u svakom trenutku dostupni a hitne pacijente zbrinjavaju sa jedinicama krvi koje su na raspolaganju.
Krvne grupe koje svim ustanovama koje zbrinjavaju pacijente predstavljaju poseban izazov su negativne krvne grupe 0 negativna, A negativna, B negativna i AB negativna. I, pored izazova u Institutu "Dedinje" je samo u prošloj 2025. godini operisan 431 pacijent sa negativnom krvnom grupom.
Koliko krvi se potroši za operacije na srcu
Naša sagovornica otkriva da samo jedna elektivna operacija na srcu zahteva dve jedinice reuspendovanih eritrocita ali jedna hitna torakoabdominalna aneurizma može zahtevati i do 5 jedinica resuspendovanih eritrocita, 4 jedinice sveže smrznute plazme, 20 doza krioprcipitata i 10 doza koncentrovanih trombocita.
- To je u zbiru samo za tu jednu hitnu operaciju 39 jedinica krvi. A, dešava se da Institut tokom svojih dežurstva u toku samo jednog dana primi i do 7 takvih aneurizmi, i uz redovan operativni program od 12 elektivni kardiohirurških pacijenata i 7 vaskularnih hirurških pacijenata i još 20 pacijenata koji su na dnevnom nivou u salama za intrevntnu kardiologiju. Taj broj raste i na preko 50 do 70 jedinica krvi u jednom danu - navodi dr Evgenija Strugarević.
Ko (ne) može biti davalac krvi
Dobrovolji davalac krvi može biti svaka zdrava osoba od 18 do 65 godina, sa dobrom koncentracijom hemoglobina i dobrim fizikalnim i laboratorijskim nalazima koja neće ugroziti ni svoje ni tuđe zdravlje davanjem krvi.
Dobrovolnji davaoci ne mogu biti osobe:
- sa hroničnim oboljenjima srca, pluća, bubrega i drugih organa,
- sa hroničnim infektivnim oboljenjima,
- sa malignitetima,
- sa urođenim manama i defektima organa,
- sa transplantatima,
- sa zaostajanjem u rastu i raazvoju,
- sa visokorizičnim seksulanim ponašanjem,
- koje pate od narkomanije, od hroničnog alkoholizma,
- koje se leče od teških duševnih bolesti.
