Poseban problem predstavljaju negativne krvne grupe i kratak rok trajanja komponenti poput trombocita
Davalac može biti svaka zdrava odrasla osoba, a redovno davanje krvi treba da postane deo kulture solidarnosti, jer se krv ne može veštački proizvesti
Sezona godišnjih odmora za većinu znači opuštanje, ali za bolnice u Srbiji donosi ozbiljnu krizu. Dok su hodnici instituta i punktova za transfuziju prazni, potrebe za krvlju ne prestaju. Zalihe su tokom leta često dovoljne za samo 24 sata, što znači da nečiji život i planirane operacije direktno zavise od toga koliko nas će odvojiti 15 minuta za humanost.
Rezerve na ivici: Šta kažu brojke?
Da bi zdravstveni sistem u Srbiji funkcionisao bez zastoja, bolnice moraju imati obezbeđene zalihe krvi za najmanje tri dana. Realnost tokom leta je, nažalost, potpuno drugačija.
Mirjana Knežević iz Instituta za transfuziju krvi Srbije upozorava da su letnje rezerve često dovoljne za jedva jedan dan.
- Svakoga dana je potrebno da se prikupi 300 jedinica krvi na području koje pokriva Institut, a oko 1.000 jedinica na nivou cele zemlje da bi zalihe bile stabilne. To je izuzetno teško ostvariti tokom letnjeg perioda kada je odziv davalaca smanjen zbog visokih temperatura i godišnjih odmora - navodi Knežević za "Blic zdravlje".
U ovom periodu prve na udaru su negativne krvne grupe, koje inače ima manji deo populacije, pa svaki nedostatak odmah pali crveni alarm. Dodatni problem je kratak rok trajanja pojedinih komponenti, poput trombocita, zbog čega je nemoguće napraviti zalihe unapred i premostiti letnji period, već sistem bukvalno zavisi od svakodnevnih novih davanja.
Šta kada nema dovoljno krvi?
Kada su rezerve krvi smanjene, bolnice prelaze na režim štednje i prioriteta, koji se određuju prema hitnosti stanja pacijenata. Najpre se zbrinjavaju životno ugroženi, dok se planirane, takozvane "hladne" operacije, najčešće ortopedske, mogu odložiti na nekoliko dana.
Dr Momčilo Jakovljević, hirurg i pomoćnik direktora za medicinske poslove KBC "Dr Dragiša Mišović", slikovito objašnjava da bez krvi savremena hirurgija jednostavno staje.
- Od kardiohirurgije i neurohirurgije, do velikih abdominalnih zahvata – krv mora biti obezbeđena unapred. U slučaju nepredviđenog krvarenja tokom operacije, transfuzija je ono što odlučuje između života i smrti - upozorava dr Jakovljević.
Koliko je sistem opterećen najbolje se vidi na primeru kardiohirurgije, gde su potrebe ogromne čak i kada je sve planirano. Doktorka Evgenija Strugarević, načelnik Bolničke banke krvi Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", objašnjava da jedna rutinska operacija na srcu potroši oko dve jedinice krvi, ali da to u hitnim stanjima drastično raste.
- Kod kompleksnih i hitnih stanja, kao što je pucanje aneurizme, potrebe mogu biti višestruko veće - nekada potrošimo i do 39 jedinica i doza krvnih komponenti za samo jednu jedinu operaciju. Kada su rezerve smanjene, mi moramo da primenjujemo restriktivne strategije i lekove za zamenu kod planiranih pacijenata, kako bismo hitne slučajeve zbrinuli bez odlaganja - navodi dr Strugarević.
Davanje krvi je dobro i za vas, ali ko zapravo može da pomogne?
Pored toga što jednim humanim gestom možete da spasite nečiji život, dobrovoljno davanje krvi ima i direktne koristi za vaše zdravlje. Ovaj čin podstiče organizam na obnavljanje ćelija i stimuliše rad koštane srži, čime se pokreće prirodan proces regeneracije i poboljšava cirkulacija.
Ipak, da biste seli u davalačku stolicu, potrebno je da ispunjavate nekoliko osnovnih uslova. Davalac može biti svaka zdrava odrasla osoba od 18 do 65 godina koja ima više od 50 kilograma. Muškarci mogu dati krv na svakih 12, dok žene to mogu činiti na 16 nedelja.
Pre same procedure prolazi se brz lekarski pregled, a postoje i situacije koje vas privremeno mogu diskvalifikovati. Na primer, nakon prehlade ili ispijanja antibiotika morate sačekati 7 do 10 dana. Ako ste radili tetovažu, pirsing ili imali hiruršku intervenciju, pauza traje 6 meseci, dok žene ne mogu dati krv tokom menstruacije, trudnoće i perioda dojenja.
Sa druge strane, neka ograničenja su trajna. Krv nikada ne mogu dati osobe koje boluju od malignih, teških hroničnih bolesti srca, pluća ili bubrega, kao ni oni sa bolestima zavisnosti.
Navika, a ne samo reakcija na apel
Davanje krvi je jedan od najjednostavnijih načina da se pomogne drugome, a da taj gest za nekoga znači sve - šansu za operaciju, oporavak, nastavak lečenja ili spasavanje života. Zato je važno da o davalaštvu ne govorimo samo kada su zalihe smanjene, već da ga gradimo kao deo kulture solidarnosti i brige za zajednicu. Krv ne može da se proizvede u veštačkim uslovima, ne može da se zameni i može da dođe samo od zdravog čoveka koji je spreman da odvoji malo svog vremena za nečiji život. Upravo zato svaki novi davalac znači veću sigurnost za pacijente, a svako redovno davanje potvrđuje da humanost nije veliki napor, već navika koja menja živote.
