Menopauza je novo životno poglavlje u kojem je ginekolog ključan za zdravlje žena, kaže prof. dr Gojnić Dugalić

Iako je menopauza prirodan proces, ona nije bez posledica po zdravlje. Danas većina tegoba povezanih sa menopauzom može uspešno da se ublaži, ali je prvi korak razgovor sa ginekologom i individualni pristup svakoj pacijentkinji, kaže za "Blic zdravlje" profesor dr Miroslava Gojnić Dugalić, načelnik Odeljenja za rizične trudnoće Klinike za ginekologiju i akušerstvu Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Menopauza je prirodan proces kroz koji prolazi svaka žena, ali kroz to iskustvo ne prolaze sve žene na isti način - dok su kod nekih simptomi blagi ili ih nema, kod drugih su izraženi i značajno narušavaju kvalitet života, čak i dugotrajni, traju i duže od 7 godina nakon poslednje menstruacije.

Profesor dr Miroslava Gojnić Dugalić kaže da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da većina žena u menopauzu ulazi između 45. i 55. godine života, dok je prosečna starost nastupanja prirodne menopauze oko 51. godine.

- Statistika pokazuje da na svetu oko 75 do 80 odsto žena tokom perimenopauze i menopauze ima valunge i noćno znojenje, a i u evropskim studijama ovi simptomi se beleže kod približno 74 odsto žena. Kod približno 25 odsto pripadnica nežnijeg pola simptomi su izraženi i značajno narušavaju kvalitet života, radnu sposobnost i svakodnevno funkcionisanje. Simptomi mogu da traju nekoliko godina, a kod određenog broja žena i više od sedam godina nakon poslednje menstruacije - kaže prof. dr Miroslava Gojnić Dugalić, koja je i predsednica Mediteranskog društva za metabolički sindrom, dijabetes i hipertenziju u trudnoći i Generalni sekretar UGOSKGRS - Udruženje ginekologa i akušera Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.

Prevremena i rana menopauzi

Nekada žene uđu i u prevremenu i u ranu menopauzu.

Prema rečima naše sagovornice, prevremena menopauza, pre 40. godine, javlja se kod približno jedan odsto žena, a rana menopauza, između 40. i 45. godine, pogađa oko pet odsto žena žena.

- Kod ovih žena povećan je rizik od osteoporoze, kardiovaskularnih bolesti i drugih zdravstvenih komplikacija, zbog čega je rana dijagnoza i adekvatna terapija od posebnog značaja - napominje prof. dr Miroslava Gojnić Dugalić.

Veliki deo ženske populacije u Srbiji u perimenopuzi ili postmenopauzi

U Srbiji ne postoji nacionalni registar, niti velika epidemiološka studija koja bi precizno pokazala koliko žena ima tegobe u menopauzi ili koliko njih koristi hormonsku terapiju.

Zbog toga se, kako kaže profesorka, u stručnoj praksi uglavnom koriste evropski i svetski epidemiološki podaci, koji se smatraju primenjivim i na našu populaciju.

- Prema procenama demografa, Srbija ima oko 1,3 do 1,5 miliona žena starijih od 45 godina, što znači da se veliki deo ženske populacije nalazi u perimenopauzi ili postmenopauzi. Istovremeno, mi ginekolozi upozoravamo da mnoge žene ne traže pomoć, smatrajući da su tegobe "normalan deo starenja" - kaže prof. dr Miroslava Gojnić Dugalić.

Zašto je važan ginekolog

Iako je menopauza prirodan proces, ona nije bez posledica po zdravlje.

- Redovni ginekološki pregledi omogućavaju pravovremeno prepoznavanje simptoma, procenu potrebe za hormonskom ili nehormonskom terapijom, prevenciju osteoporoze, procenu rizika za kardiovaskularne bolesti, očuvanje seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

- Danas većina tegoba povezanih sa menopauzom može uspešno da se ublaži, ali je prvi korak razgovor sa ginekologom i individualni pristup svakoj pacijentkinji. Za mnoge žene ovaj period donosi brojne fizičke i emocionalne promene koje mogu značajno uticati na kvalitet života. Svaka žena menopauzu doživljava drugačije. Dok neke prolaze gotovo bez tegoba, druge se suočavaju sa nizom simptoma koji mogu trajati godinama - objašnjava profesorka.

Tegobe na koje se žene najćešće žale

Otkriva da se žene najčešće žale na valunge i noćno znojenje, neredovne menstrualne cikluse, poremećaje sna, promene raspoloženja, razdražljivost i anksioznost, umor i pad koncentracije, suvoću vagine i bolne seksualne odnose, smanjen libido, bolove u zglobovima i mišićima i povećanje telesne težine.

- Dugoročno, pad nivoa estrogena povećava rizik od osteoporoze, kardiovaskularnih bolesti i promena u metabolizmu, zbog čega je važno redovno pratiti zdravstveno stanje. Ginekolog ima ključnu ulogu u prepoznavanju promena koje prate menopauzu, ali i u prevenciji mogućih komplikacija. Redovni pregledi omogućavaju pravovremeno otkrivanje zdravstvenih problema i izbor terapije prilagođene svakoj pacijentkinji.

- Menopauza nije kraj, već početak novog perioda. Savremena medicina danas omogućava ženama da kroz menopauzu prođu uz znatno manje tegoba nego ranije. Otvoren razgovor sa lekarom, redovni preventivni pregledi i blagovremeno lečenje simptoma mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja i kvaliteta života. Nekada se događa i da zbog ranog ulaska u menopauzu žena ima problema sa začećem. A, s druge strane, važno je da što više razgovaramo sa ženama koje planiraju trudnoću, da ih posavetujemo… - kaže profesorka dr Miroslava Gojnić Dugalić

Podseća da je prirodna potreba svake osobe ostvarenje najboljeg sebe. Želja da budemo zadovoljni svojim izgledom, odrazom u ogledalu, ostvarenjem svojih zadataka i ciljeva, ispunjeni zadovoljstvom i srećom. Zdrava potreba je želja da pomognemo drugima da budu bolji, zadovoljniji, srećniji, zdraviji.

- U očuvanju zdravlja i lečenju, ginekolog, perinatolog ima veliki spektar mogućnosti da svim generacijama ženske populacije. Indirektno pomažemo i drugom polu, i porodici kao celini - kaže profesorka.

Trudnoća kao test ženskog zdravlja

Dodaje da je trudnoća test ženskog zdravlja:

- Trudnoća je ta koja nam pokaže koji organ našeg organizma ne podnosi veća opterećenja, koji radi dobro dok nismo trudni, ali u trudnoći javlja da je "umoran"... Bitno je sve to prepoznati. Kako? Jednostavno ako znamo da uz tumačenje organizma mame umemo da tumačimo šta nam kaže beba ali i posteljica. Važno je i obratiti pažnju na svoj organizam kako bi u trudnoći on funkcionisao kako treba i da bismo zdravu bebu doneli na svet.

- Ne treba prevideti da savremena medicina prepoznaje posteljicu kao poseban organ. Magično moćni medijator "razgovora" između majke i ploda. Ako uočimo da je "gladna" ili "mala", ili ima promene cirkulacije - znamo da već više od polovine krvnih sudova baze poseljice ne radi… Znamo da će beba dobijati manje hrane, kiseonika, imati otežan put komunikacije sa majkom - navodi sagovornica "Blic zdravlja".

Začarani krug stvaranja života

Ističe i da ne smemo da se razočaramo kada se nešto uoči, jer je moć kvalitetne medicine u predviđanju problema pre nego što ostavi posledice.

- I, to ne samo one koje vidimo odmah. Značajno je sprečiti da nam deca nose naočare ako nije neophodno. Da imaju sklonost ka gojenju od rođenja. Da sprečimo da u fazi puberteta otkrivamo sve više sindroma policističnih jajnika koje smo nekada mogli izazvati davanjem samo progesterona u sprečavanju prevremenih porođaja. Da sprečimo dosta onih problema koje kasnije u detinjstvu i životu vidimo u razvojnoj fazi kasnih životnih doba. Ne bi imali prevremene ovarijalne insuficijencije, više poznate kao "rani klimaks" - kaže profesorka.

Napominje i da nije potrebno poznavanje medicine da se shvati taj začarani krug bajke stvaranja života.

- Da li treba obezbediti da bebe imaju maksimalni kvalitet i sve što im je potrebno. Da se ne muče dok nastaju. Naravno da možemo! Moć ginekologa, uže stručnog perinatologa je baš u tome. Neretko su to finese, detalji, koji daju znak kojim sprečavamo komplikacije i obezbeđujemo da žena uživa u trudnoći znajući da dobija zdravu bebu.

- Sam test na šećer, daje odgovor za kasniji život osobe. Ne treba praviti konfuziju. Bitno je znati da li imamo problem bazično u jetri, mišićima, masnim tkivima, crevima ili u kombinaciji tih entiteta. Kako to otkrivamo? Jednostavnim testom ispitivanja šećera i insulina, ali mudrim i savremenim tumačenjem testa - objašnjava profesorka dr Miroslava Gojnić Dugalić.

Zatim pita i odovara...

Možemo li pročitati gene?

Možemo li znati koliko nam je potrebno sna, proteina, koji sport naš organizam želi?

Ili, kada smo u onoj vulnerabilnost fazi perimenopauze i klimaksa, sačuvati svoj san, libido, raspoloženje, koncentraciju?

Sprečiti slabost i atrofiju mišića, zgrušavanje krvnih sudova, kaskadu nepoželjnih događaja?

Možemo i to…

- Bitne su terapije koje se daju kroz vitamine, minerale, ali i aplikacijom hormona na koži... Ali to ne treba raditi ne univerzalno. Svako od nas je original za sebe. Moć medicine je u individualnom pristupu. Personalizovanoj medicini. Zamka je misliti da ono što prija drugarici može prijati i nama. Medicina nudi precizno i individualno nalaženje neravnoteže u hormonima i smanjujemo komplikacije kod PMS, PCO, peri i post menopauze, sprečavamo osteporozu… Zato je primenimo na pravi način… Uz savete ginekologa u koga imate poverenje - savetuje profesorka dr Miroslava Gojnić Dugalić za "Blic zdravlje".