Prevremena menopauza nije perimenopauza: Simptomi skoro isti, ali ih ključna stvar razdvaja

Iako dele gotovo identične simptome poput valunga i neredovnih ciklusa, perimenopauza i prevremena menopauza kriju potpuno različite medicinske stvarnosti.

Kada menstrualni ciklus počne da se menja znatno pre očekivanog životnog doba - već u tridesetim ili ranim četrdesetim godinama, to kod svake žene prirodno izaziva zbunjenost i strah.

Upravo zbog toga je ključno razumeti precizne medicinske odrednice, jer se u javnosti često mešaju pojmovi perimenopauze, rane i prevremene menopauze. Ovi termini se koriste na različite načine, što potragu za odgovorima čini još više frustrirajućom.

Glavna razlika: Perimenopauza vs. prevremena menopauza

Za otklanjanje najčešće dileme važno je naglasiti – to nisu isti pojmovi:

• Perimenopauza je potpuno prirodan, prelazni period koji prethodi menopauzi. Najčešće počinje u četrdesetim godinama i predstavlja fazu u kojoj jajnici postepeno smanjuju proizvodnju hormona. U perimenopauzi menstruacija i dalje postoji (iako je neredovna) i trudnoća je i dalje biološki moguća.
• Prevremena menopauza (odnosno prevremena insuficijencija jajnika - POI) nije prirodan korak u tom trenutku, već medicinsko stanje gde jajnici prestaju sa radom znatno ranije nego što je uobičajeno (pre 40. godine života).

Pored ovoga, medicina razlikuje i ranu menopauzu, koja nastupa između 40. i 45. godine života. Za razliku od prevremene, rana menopauza se smatra prirodnim procesom gašenja funkcije jajnika koji je, najčešće usled genetike, samo nastupio nekoliko godina pre proseka.

Dakle, dok je perimenopauza samo uvod u prirodno starenje organizma, prevremena menopauza predstavlja konkretan zdravstveni poremećaj koji se u medicini definiše kao prevremena insuficijencija jajnika, što je termin koji će se preplitati u daljem tekstu.

Šta je prevremena insuficijencija jajnika (POI)

U medicinskim krugovima, umesto izraza "prevremena menopauza", lekari radije koriste termin prevremena insuficijencija jajnika (POI). Ovaj poremećaj opisuje prevremene promene u folikulima jajnika - mikroskopskim kesicama u kojima se čuvaju i sazrevaju neoplođene jajne ćelije i koje su zadužene za lučenje ključnih hormona, estrogena i progesterona.

Kada dođe do insuficijencije, to znači da u jajnicima ili nema dovoljno folikula ili oni preostali ne funkcionišu kako bi trebalo. Posledica ovog procesa je proređivanje menstrualnih ciklusa ili njihov potpuni gubitak pre 40. godine života.

Ove strukturne promene prate i drastične fluktuacije u nivou hormona:

• Kako funkcija jajnika slabi, nivo estradiola (najaktivnijeg oblika estrogena) naglo opada.
• Sa druge strane, mozak pokušava da "natera" jajnike da rade jače, zbog čega hipofiza pojačano luči polne hormone poput FSH (folikulostimulirajućeg hormona).

Upravo taj hormonski disbalans - nizak estrogen uz visok FSH - dovodi do pojave fizičkih simptoma i predstavlja ključni faktor za postavljanje dijagnoze.

Trudnoća je i dalje biološki moguća

Reč "insuficijencija" (oslabljena funkcija) koristi se zato što jajnici u ovom stanju ne moraju potpuno i trajno da prestanu sa radom, već njihova funkcija može periodično da se vraća.

To u praksi znači da kod žena sa prevremenom insuficijencijom jajnika i dalje postoji mala šansa za začeće. Američki koledž za akušerstvo i ginekologiju (ACOG) procenjuje da između 5-10 odsto žena sa ovim stanjem ostvari spontanu trudnoću, bez medicinske intervencije. Zbog toga je, ukoliko se trudnoća ne želi, kontracepcija i dalje neophodna.

Zašto dolazi do ranije menopauze

U čak 90 odsto slučajeva, tačan uzrok prevremene insuficijencije jajnika ostaje nepoznat (idiopatski uzrok). Ipak, medicina prepoznaje nekoliko jasnih faktora koji mogu da oštete folikule jajnika ili smanje njihov broj:

• Genetski poremećaji: Stanja poput Tarnerovog sindroma ili sindroma Fragilnog X hromozoma.
• Autoimune bolesti: Bolesti štitne žlezde (tireoiditis) ili Adisonova bolest, gde imuni sistem napada tkivo jajnika.
• Onkološki tretmani: Hemoterapija ili zračenje karlice mogu trajno da oštete genetski materijal u jajnicima.
• Toksini iz okruženja: Dugotrajno pušenje dokazano ubrzava ulazak u menopauzu, a rizik je povišen i kod bivših pušača. Izloženost pesticidima i teškim hemikalijama takođe igra ulogu.

Statistika pokazuje da se prirodna prevremena menopauza (pre 40. godine) – kada nastupi spontano, a ne kao rezultat hirurškog uklanjanja materice ili jajnika – javlja kod između jedan do 3,5 odsto žena, dok rana menopauza (između 40. i 45. godine) pogađa oko pet odsto ženske populacije.

Uobičajeni simptomi prevremene menopauze

Prvi i najočigledniji znak je promena u menstrualnom ciklusu – menstruacije postaju nepredvidive, preskaču ili potpuno prestaju tokom više meseci.

Međutim, simptomi prevremene menopauze su slični onima kod perimenopauze i mogu da se jave i pre samog izostanka menstrualnog krvarenja, a uključuju:

• iznenadne nalete vrućine (valunzi),
• noćno znojenje,
• probleme sa spavanjem i nesanicu,
• Suvoću vagine i bolan seksualni odnos.

Lekari naglašavaju da žene ne treba da trpe ove simptome i čekaju da postanu nepodnošljivi, već je potrebno potražiti stručni savet bez obzira na godine života.

Kako se postavlja dijagnoza

Ako žena mlađa od 40 godina primeti da joj ciklus izostaje ili je neredovan duže od četiri meseca, prvi korak lekara je isključivanje trudnoće.

Nakon toga, radi se laboratorijska analiza krvi kako bi se proverio nivo FSH. S obzirom na to da funkcija jajnika može da varira, ginekolog će verovatno ponoviti ovaj test nakon četiri do šest nedelja kako bi potvrdio dijagnozu prevremene insuficijencije jajnika.

Po potrebi, rade se i dodatni genetski testovi (na hromozomske poremećaje kao što je Fragilni X hromozom), imunološki testovi, kao i provera hormona štitne žlezde (TSH).

Mogućnosti lečenja prevremene menopauze

Glavni razlog zašto lekari insistiraju na ranoj dijagnozi nije samo ublažavanje valunga, već zaštita dugoročnog zdravlja.

Nedostatak estrogena u ranom životnom dobu donosi ozbiljne rizike. Žene koje uđu u menopauzu pre 50. godine imaju znatno veći rizik od srčanih oboljenja, kao i 1,5 do 3 puta veći rizik od osteoporoze i preloma kostiju u odnosu na žene koje u menopauzu uđu u uobičajenim godinama (oko 51. godine), prenosi "Health Central".

1. Hormonska supstituciona terapija

Sistemska hormonska terapija je zlatni standard za lečenje prevremene insuficijencije jajnika. Ona nadoknađuje estrogen koji telu nedostaje i obično se sprovodi sve do 50. ili 51. godine života (kada bi menopauza inače prirodno nastupila).

2. Nehormonske opcije za ublažavanje valunga

Ukoliko pacijentkinja iz medicinskih razloga ne sme da uzima hormone, na raspolaganju su druge opcije za smirivanje vazomotornih simptoma:

• Određeni lekovi iz grupe antidepresiva (SSRI i SNRI) koji uspešno regulišu termoregulaciju u mozgu.
• Gabapentin (lek koji stabilizuje nervnu aktivnost).
• Savremeni nehormonski lekovi ciljano napravljeni za blokiranje valunga (poput fezolinetanta).
• Klinička hipnoza i tehnike kognitivno-bihevioralne terapije.

Kada je situacija alarmantna

Pored uobičajenih promena ciklusa, određeni simptomi zahtevaju hitan pregled kod ginekologa jer mogu da ukazuju na abnormalno krvarenje iz materice:

• Krvarenje ili tačkasti iscedak (spoting) između dve menstruacije.
• Krvarenje nakon seksualnog odnosa.
• Menstrualno krvarenje koje traje duže od 7 dana.
• Ekstremno obilno krvarenje (kada se uložak ili tampon potpuno natopi za manje od sat vremena).

Ukoliko se obilno krvarenje javi u kombinaciji sa bolom u grudima, vrtoglavicom ili kratkim dahom, neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Iz oblika kruške u jabuku: Menopauza nemilosrdno menja telo - 5 razloga zašto i 5 načina da se to zaustavi

Jutarnja navika menja hormonsku sliku dana: Prva stvar koju žene u perimenopauzi treba da urade nakon buđenja