Veća izloženost toplotnim talasima ubrzava biološko starenje za oko 0,531 godinu, a svaki produžetak talasa dodatno povećava ovaj efekat.
Najugroženiji su gojazni, gradska populacija i stanovnici suptropskih zona, dok su holesterol i A1C važni faktori rizika.
Toplotni talasi mogu da obrišu prosečno šest meseci ljudskog životnog veka svaki put kada se dogode, pokazalo je istraživanje Univerziteta Harvard i Medicinskog fakulteta Univerziteta Džeđijang u Kini koje je kombinovalo medicinske i meteorološke podatke.
Nakon što su naučnici prikupili podatke od 2.300 učesnika u okviru Kineske uzdužne studije o zdravlju i penzionisanju. Učesnici su bili starosti od 45 godina pa naviše, sa prosečnom starošću od 59 godina. Uzete su metrike kao što su njihov holesterol, krvni pritisak, šećer u krvi (A1C), kao i markeri za zapaljenja i funkciju bubrega. Tim je koristio ove vrednosti kako bi izračunao biološku starost osobe u odnosu na njenu hronološku starost.
Takođe su analizirali vremenske prilike tokom 12 meseci koji su prethodili tim merenjima vitalnih funkcija, a širom 50 kineskih gradova tražili su ono što su definisali kao toplotne talase: periode od četiri uzastopna dana kada su se temperature nalazile u gornjih 2,5 odsto za tu godinu.
Šta je studija otkrila
Prvobitno objavljena u časopisu Cyborg and Bionic Systems, studija zaključuje da je veća izloženost toplotnim talasima bila značajno povezana sa većim ubrzanjem biološkog starenja. Toplotni talasi su bili povezani sa ubrzanjem biološkog starenja od 0,531 godinu - otprilike šest meseci i nešto manje od dve nedelje.
Za svaki dan koliko se toplotni talas nastavljao nakon definisanog perioda od četiri dana, izloženost je dodavala još 0,057 godina tom razmaku u biološkoj starosti. Druga zapažanja uključivala su i nalaz da je izgledalo da su gojaznije osobe pogođene najagresivnijim tempom starenja, kao i ljudi koji žive u gradovima i suptropskim delovima Kine.
Holesterol i A1C su dve glavne promenljive koje su doprinele ubrzanim stopama starenja. Ovi faktori zajedno sugerišu obrazac metaboličkog stresa koji, čini se, diktira opšte zdravstveno stanje bolje, možda, nego što je većina nas do sada razumevala, prenosi Study finds.
Navodeći porast temperatura u vezi sa globalnim zagrevanjem, studija ukazuje na to da toplotni talasi postaju sve češći, dugotrajniji i žešći, čime uvećavaju zdravstvena opterećenja koja sa njima dolaze. Kao takvi, nalazi koji se tiču dugoročnih zdravstvenih efekata mogli bi da budu od presudnog značaja u budućnosti, dok autori pozivaju na adaptivne strategije javnog zdravlja.
Kako se boriti protiv vrućine
Ovo je samo razlog više da se pomogne ranjivim pojedincima, poput krhkih, bolesnih i starijih osoba kada temperature porastu. Potrebno je proveriti da li ti pojedinci u zajednici imaju pristup velikim količinama hladne, čiste vode; da li imaju funkcionalan klima-uređaj ili dobar ventilator, kao i da li imaju obroke koji zahtevaju malo ili nimalo kuvanja, ukoliko dođe do preopterećenja električne mreže.
Hladne supe i zdrave namirnice dugog trajanja poput tune, teglice kaše od jabuka i konzerviranog povrća mogu da pomognu nekome da pregura do sledećeg odlaska u prodavnicu.