Nedostatak vitamina D sam po sebi povećava rizik od smrti za 91 odsto, dok abdominalna gojaznost povećava rizik za 47 odsto.
Abdominalna gojaznost može smanjiti količinu dostupnog vitamina D, dok njegov nedostatak pogoršava upalne procese i probleme sa imunitetom
Nova obimna studija na više od 5.500 osoba starijih od 50 godina istraživala je opasnu vezu između abdominalne gojaznosti i nedostatka vitamina D. Pokazalo se da su ljudi koji su istovremeno živeli sa oba ova zdravstvena stanja nosili čak 123 odsto veći rizik od prerane smrti u poređenju sa osobama koje nisu imale nijedan od ovih problema.
Rezultati objavljeni u časopisu Diabetes, Obesity and Metabolism plod su šestogodišnjeg praćenja stručnjaka iz Sao Karlosa i Londona. Naučnici su detaljno analizirali kako masno tkivo i ovaj važan hormon međusobno utiču na imunitet, razvoj hroničnih upala, kao i na celokupno očuvanje kardiovaskularnog i metaboličkog zdravlja tokom starenja.
- Abdominalna gojaznost je dobro poznat faktor rizika jer je povezana sa upalom i metaboličkim problemima. Vitamin D, sa druge strane, jeste hormon koji deluje na različite organe, a njegov nedostatak narušava više telesnih funkcija. Kada se ova dva stanja pojave zajedno, jedno pojačava efekte drugog, čime se dodatno povećava rizik od smrti - objasnio je Tijago Silva Aleksandre, profesor na Odeljenju za gerontologiju Federalnog univerziteta u Sao Karlosu u Brazilu, koji je koordinirao istraživanje.
On je dodao da su praćenje nivoa vitamina D i smanjenje prekomerne abdominalne masnoće ključne mere za sprečavanje prerane smrti, posebno nakon 50. godine.
Rizici pojedinačnih stanja i njihov udruženi uticaj
Istraživači su šest godina pratili 5.520 osoba starijih od 50 godina. Svi učesnici bili su deo Engleske longitudinalne studije starenja (ELSA), jedne od najvećih svetskih studija posvećenih procesu starenja.
Podaci su pokazali da je nedostatak vitamina D (nivo ispod 30 nmol/l) sam po sebi bio povezan sa većim rizikom od smrti nego abdominalna gojaznost. Abdominalna gojaznost definisana je kao obim struka veći od 102 centimetra kod muškaraca i 88 centimetara kod žena.
Osobe koje su imale samo abdominalnu gojaznost imale su 47 odsto veći rizik od smrti, dok je nedostatak vitamina D sam po sebi bio povezan sa povećanjem rizika do 91 odsto. Međutim, kada su oba stanja bila prisutna istovremeno, rizik od smrti povećavao se više nego dvostruko.
Masnoća na stomaku može da smanji količinu dostupnog vitamina D
Aleksandre navodi da abdominalna gojaznost i nedostatak vitamina D mogu međusobno da pojačavaju štetne efekte, stvarajući svojevrsni začarani krug. Masno tkivo u predelu stomaka može da „zarobi“ vitamin D koji cirkuliše u organizmu i skladišti ga u adipocitima (masnim ćelijama), umesto da ostane dostupan u krvotoku.
- To znači da, iako telo možda ima uskladišten vitamin u masnom tkivu, on nije slobodno dostupan u krvi kako bi obavljao vitalne funkcije u drugim organima i sistemima - kaže brazilski stručnjak.
Gojaznost takođe može da utiče na način na koji telo prerađuje vitamin D. Kod osoba sa gojaznošću zabeležena je manja aktivnost enzima uključenih u metabolizam vitamina D, što dodatno ograničava količinu vitamina koju organizam može da iskoristi.
- Abdominalna gojaznost smanjuje količinu vitamina D u cirkulaciji, a taj nedostatak narušava imunološki sistem, pogoršavajući hroničnu upalu izazvanu viškom masnog tkiva i dramatično povećavajući rizik od smrtnosti - objašnjava Aleksandre za Agenciju FAPESP.
Kako starenje i upalni procesi pojačavaju rizik
Ova kombinacija može da bude posebno značajna u kasnijem životnom dobu, jer je samo starenje povezano sa stanjem hronične, blage upale.
- U normalnim uslovima, vitamin D deluje kao regulator imunološkog sistema i sprečava da upala izmakne kontroli. Kada su nivoi vitamina D niski, a postoji višak abdominalnog masnog tkiva, razvija se nepovoljno sistemsko okruženje koje ubrzava kardiovaskularne i metaboličke bolesti, kao i gubitak mišićne mase - naglašava Aleksandre.
Lančani uticaj vitamina D na fizičke i kognitivne funkcije
Novi nalazi deo su šireg niza istraživanja koja ispituju kako vitamin D utiče na zdravlje tokom starenja.
- U prethodnim istraživanjima identifikovali smo lančani efekat. Nedostatak vitamina D dovodi do gubitka snage, što rezultira sporijim hodanjem, zatim gubitkom samostalnosti i većom zavisnošću od drugih u svakodnevnim aktivnostima - objašnjava Aleksandre, piše Science Daily.
Istraživačka grupa je u posebnoj studiji takođe utvrdila da nedostatak vitamina D povećava rizik od kognitivnog pada.
- Vitamin D je hormon sa brojnim funkcijama. Ima ulogu u regulisanju krvnog pritiska, srčane frekvencije, centralnog nervnog sistema, imunskog sistema i endokrinog sistema. Zbog toga, kada su njegovi nivoi niski, više ključnih telesnih funkcija biva ugroženo - ističe stručnjak.