Studija je pokazala da geni ukusa i mirisa mogu biti važan alat za razumevanje uticaja , ali su potrebna dodatna istraživanja na većem i raznovrsnijem uzorku.
Ova metoda može pomoći naučnicima da preciznije razjasne veze između ishrane i hroničnih oboljenja kao što su dijabetes, srčane bolesti i rak
Osobe koje vole ukus i miris luka imaju gen zbog kojeg imaju manje šanse da dobiju dijabetes tip 2 i li visok krvni pritisak, pokazala je nova studija međunarodnog tima istraživača.
Do ovog zaključka oni su došli kroz zanimljivo putovanje kroz genetiku - pristup za koji istraživači veruju da bi se mogao koristiti za otkrivanje veza između ishrane i zdravlja koje su pouzdanije i definitivnije.
- Naše istraživanje pokazuje da su geni ukusa i mirisa obećavajući alati za proučavanje veza između ishrane i bolesti, i mogu pomoći u jačanju dokaza o uzroku i posledici u istraživanjima ishrane. Ovo je važno jer nam trebaju bolji načini da razumemo kako ishrana utiče na bolesti poput dijabetesa, srčanih bolesti i raka - kaže genetski epidemiolog Danijel Hvang sa Univerziteta u Kvinslendu u Australiji.
Tim, čije je istraživanje objavljeno 1. juna 2026. u časopisu BMC Medicine, započeo je sa podacima prikupljenim od više od 160.000 ljudi starosti između 37 i 73 godine u bazi podataka o zdravstvenim istraživanjima u Velikoj Britaniji, pokrivajući i genetiku i preferencije učesnika u pogledu hrane.
Analiza je identifikovala stotine asocijacija koje uključuju 96 preferencija u hrani.
To je uključivalo genetske varijante povezane sa preferiranjem:
- belog luka,
- grejpfruta,
- crnog luka,
- rena ili vasabija (japanski ren),
- boba,
- dodavanjem soli u hranu.
Nakon analize 325 gena ukusa i mirisa i 140 različitih namirnica, jedna veza se pokazala kao posebno zanimljiva: između sklonosti ka crnom luku i specifične varijante gena receptora mirisa OR2T6.
Ova povezanost je potom potvrđena kroz manju istraživačku bazu podataka mlađih osoba starosti 25 godina – pokazujući da genska varijanta deluje kao pokazatelj sklonosti ka luku u svim starosnim grupama.
Na gene ne utiče životni stil
To je važno jer su naši geni fiksirani od rođenja. Na njih ne utiču drugi životni stilovi ili pritisci okoline koji utiču na zdravlje.
Na primer, razvoj dijabetesa može navesti nekoga da promeni ishranu, ali ne može promeniti gene koje je nasledio.
Kada je ta veza uspostavljena, istraživači su ispitali odvojene genetske skupove podataka kako bi povezali varijantu gena OR2T6 sa zdravstvenim ishodima.
Tu dolazi do izražaja smanjeni rizik i od visokog krvnog pritiska i od dijabetesa tipa 2.
Ovaj proces korišćenja fiksnih genskih varijanti kao zamena za samoprijavljene podatke kao što je unos hrane – koji mogu biti nepouzdani i menjati se tokom vremena, poznat je kao Mendelova randomizacija .
- Istraživanje Mendelove randomizacije u ishrani se širi, a studije razjašnjavaju uzročne efekte unosa kafe, alkohola i mleka - kaže Hvang i dodaje da pomaže u rešavanju problema koji smo pomenuli na početku, gde veze između ishrane i zdravlja mogu biti nejasne_
- Uprkos ovom napretku, Mendelova randomizaciona ispitivanja hrane i obrazaca ishrane ostaju izazovna zbog teškoća u identifikovanju validnih genetskih markera koji pouzdano odražavaju šta ljudi jedu.
Miris i ukus direktno utiču na ono što volimo da jedemo
Fokusirajući se na gene ukusa i mirisa, istraživači sugerišu da se može povući jasnija granica između preferencija u hrani i genetike, jer ukus i miris direktno doprinose onome što volimo da jedemo.
Za sada, veza između preferiranja luka i ovih poboljšanih zdravstvenih ishoda prestaje da bude direktan uzrok i posledica.
Istraživači kažu da rezultat mora biti ponovljen u većim i raznovrsnijim grupama pre nego što se mogu izvući bilo kakvi uzročni ili klinički zaključci.
Kažu i da vredi istražiti vezu sa bioaktivnim jedinjenjima u crnom luku. Međutim, ono što istraživače najviše zanima jeste da pokažu da njihov pristup ukusa i mirisa funkcioniše.
Iako se samo jedna namirnica pojavila kao jak kandidat u analizi, to je u nekim aspektima prednost - sugeriše da je analiza dovoljno robusna da istakne samo istinske veze.
Procenjuje se da je nezdrava ishrana uzrok oko 11 miliona prevremenih smrtnih slučajeva svake godine, što je visoka cena koju treba platiti za previše zaslađenih pića ili nedovoljno voća i povrća.
- Utvrđivanje da li određena hrana uzrokuje ili je povezana sa bolešću predstavlja značajan izazov u epidemiologiji ishrane. Izgradili smo okvir vođen genima ukusa i mirisa kako bismo pomogli naučnicima da bolje razumeju kako ishrana doprinosi hroničnim bolestima - kaže Hvang.
