Masovni prelazak migranata izazvao je strah od hibridnog pritiska na Španiju i upitanost podrške saveznika iz NATO-a i EU
Maroko decenijama tvrdi da su Seuta i Melilja pod španskom okupacijom i u poslednje vreme dodatno pojačava svoje zahteve, uz podršku nekih međunarodnih partnera
Novi talas migranata koji je prošle nedelje pogodio španske enklave Seutu i Melilju ponovo je otvorio pitanje bezbednosti tih teritorija i pojačao zabrinutost Madrida zbog dugogodišnjih zahteva Maroka za njihovo pripajanje, objavio je danas briselski "Politiko".
Masovni prelazak migranata preko granice izazvao je strah od mogućeg "hibridnog pritiska" na Španiju, posebno u trenutku kada Madrid preispituje koliko može da računa na podršku tradicionalnih saveznika u NATO-u i Evropskoj uniji.
Maroko već decenijama polaže pravo na Seutu i Melilju, koje smatra teritorijama pod španskom okupacijom, ističe "Politiko".
U poslednje vreme, uz podršku dela međunarodnih partnera, Rabat je ponovo intenzivirao svoje stavove o budućem statusu ovih gradova.
Španska ministarka odbrane Margarita Robles odbacila je bilo kakvu mogućnost pregovora o suverenitetu, poručivši da "Seuta i Melilja ne smeju da budu dovedene u pitanje" i da su teritorijalni integritet i suverenitet Španije neprikosnoveni.
U Madridu su se pojavila upozorenja na mogućnost ponavljanja scenarija sličnog marokanskom "Zelenom maršu" iz 1975. godine, kada je masovna mobilizacija stanovništva doprinela povlačenju Španije iz Zapadne Sahare.
Bivši španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Garsija-Margaljo ocenio je da Madrid mora jasno da pokaže da kontrola nad Seutom i Meliljom nije predmet pregovora.
Pod kontrolom Španije od 1497. godine
Seuta i Melilja predstavljaju ostatke nekadašnjeg Španskog carstva i pod kontrolom Madrida su od 1668, odnosno 1497. godine.
Danas imaju status autonomnih gradova Španije i deo su Evropske unije.
Maroko je nakon sticanja nezavisnosti 1956. godine kontinuirano tražio suverenitet nad ovim teritorijama, a poslednjih godina podršku takvim stavovima pružili su pojedini američki i izraelski zvaničnici.
Američki kongresmen Mario Dijaz-Balart ranije je rekao da se Seuta i Melilja nalaze na marokanskoj teritoriji, dok je izraelski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Dani Danon kritikovao Španiju zbog, kako je naveo, "kolonijalnih enklava u Africi".
Izraelska misija u Madridu kasnije je saopštila da ti komentari ne predstavljaju zvaničan stav vlade.
Pritisak Maroka na Španiju
Istoričari podsećaju da je Rabat i ranije koristio pritisak na Madrid.
Do krize oko nenaseljenog ostrva Perehil došlo je 2002. godine kada su marokanske snage zauzele ostrvo, a Španija reagovala vojnom intervencijom.
Sličan pritisak viđen je i 2021. godine, kada je oko 8.000 migranata ušlo u Seutu nakon povlačenja marokanskih snaga sa granice.
Španska vlada je odbacila tvrdnje da je kriza pokazala slabost Madrida.
Ministar unutrašnjih poslova zemlje Fernando Grande-Marlaska ocenio je da je zemlja pokazala da je stabilan i uticajan regionalni akter.
Ipak, pitanje bezbednosti Seute i Melilje dodatno komplikuje neizvesnost oko spremnosti NATO-a da reaguje u slučaju eventualne krize - dok je ranije bilo nagoveštaja da bi ove teritorije mogle da budu obuhvaćene zaštitom Alijanse, stavovi pojedinih saveznika promenili su se poslednjih godina, navodi Politiko.
Špansko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je svaku mogućnost osporavanja statusa dve enklave, navodeći da je "španski karakter Seute i Melilje van svake sumnje i priznat međunarodnim pravom".
(Tanjug)
