Španski Vrhovni sud je nedavno odlučio da migranti koji ulaze u Seutu i Melilju ne mogu biti automatski vraćeni
Na društvenim mrežama šire se brojne teorije o uzrocima krize
Oštre kritike stižu na račun Španije iz više evropskih zemalja zbog najmasovnije migrantske krize u poslednjih nekoliko godina, kada je za samo 24 sata blizu 60.000 Marokanaca morem i kopnom upalo u špansku enklavu Seutu na severu Afrike, posle čega su izbili i ulični sukobi sa policijom. Međutim, najteže prozivke zemlji sa Pirinejskog poluostrva uputio je Izrael, ali njihov sukob nije svež - datira još od rata u Gazi.
Španija je među najglasnijim zagovornicima priznanja palestinske države. Španski zvaničnici su tokom rata u Gazi (2023-2025.) - u kojem je, prema procenama međunarodnih organizacija direktnih i indirektnih žrtava, poginulo više od 75.000 ljudi, među kojima je znatan broj dece, usled vojnih dejstava i blokade humanitarne pomoći, dok su izraelske vlasti operaciju pravdale borbom protiv Hamasa - govorili da je reč o genocidu.
Ali, nije se sve završilo samo na rečima. Nekoliko meseci po početku rata u Gazi - koji je započet 7. oktobra 2023. napadom Hamasa na Izrael, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi - Španija se pridružila tužbi Južnoafričke Republike protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde (MKS), kao jedna od prvih zemalja koje su se uključile u ovaj proces.
Izrael dočekao priliku da uzvrati udarac
Sada je Izrael dočekao svoju priliku da uzvrati udarac. Iako se sam izraelski premijer Benjamin Netanjahu dosad nije oglašavao, to je učinio Deni Danon, izraelski ambasador pri Ujedinjenim nacijama (UN).
"Španija, koja ne propušta nijednu priliku da drži lekcije Izraelu, proglasila je vanredno stanje u Seuti zbog krize izazvane svojom migracionom politikom. Možda bi, pre nego što nastavi da kritikuje druge, trebalo da objasni svetu zašto i dalje održava kolonijalne enklave u Africi", napisao je danas Danon na društvenoj mreži "Iks" (X), misleći na činjenicu da se Seuta geografski nalazi u Africi, ali je enklava koja pripada Španiji.
Ali, istine radi, Španija nije proglasila vanredno stanje, kako tvrdi izraelski ambasador, već su vlasti Seute tražile da se ona uvede.
Šta kažu druge evropske zemlje
Da je situacija u Seuti i te kako komplikovana, a može se reći čak i opasna po Španiju, potvrđuje i podatak da su mnoge evropske zemlje, uključujući Francusku i Nemačku, pojačale kontrole na svojim granicama, dok su Italija i Finska tražile da se Španija isključi iz Šengenskog prostora. Njihov najveći strah je, tvrde, da će sada marokanski migranti pokušati da ilegalno prežu u njihove zemlje.
Iako osude zemlje na Iberijskom poluostrvu stižu mahom od desničarskih lidera, njihova upozorenja nisu baš bez osnova, naravno, ako izuzmemo njihov neprijateljski stav prema migrantima uopšte.
Odluka španskog suda
Naime, cela zabuna je izgleda nastala odlukom Vrhovnog suda Španije. Nedavna odluka predviđa da strani državljani koji pokušaju da morskim putem uđu u Seutu i Melilju (druga španska eksklava) ne mogu biti vraćeni u Maroko, ali da migranti koji neregularno uđu mogu biti uhapšeni samo ako pređu jasno utvrđene granične prepreke, poput ograda.
Vrhovni sud je ranije ovog meseca saopštio da migranti koji su presretnuti u pokušaju da stignu u Seutu i Melilju (u koju je ušlo svega nekoliko stotina Marokanaca), više ne mogu da budu vraćeni u matične zemlje po skraćenom postupku. Drugim rečima, odlučeno je da se ne primenjuje automatsko "odbijanje na granici", koje omogućava ubrzano udaljavanje migranata uhvaćenih pri prelasku granične ograde.
Krijumčari su iskoristili ovu sudsku odluku i predstavili je kao "otvorena vrata" za ulazak u Španiju, iako odluka nije značila da je ulazak ilegalnim migrantima dozvoljen.
Sančez okrivio bande trgovaca ljudima
Španski premijer Pedro Sančez je danas posetio Seutu u pratnji španskog ministra unutrašnjih poslova Fernanda Grande-Marlaske, gde se sastao sa predstavnicima policije, Civilne garde i lokalnih vlasti. Održao je govor i objasnio koga smatra krivcem za krizu.
- Migrantska kriza u Seuti predstavlja kršenje teritorijalnog suvereniteta Španije, a iza nje stoje bande krijumčara koje namerno obmanjuju migrante o pravnom statusu nakon nedavne odluke španskog Vrhovnog suda - naglasio je Sančez.
Oko 60.000 migranata ušlo je u protekla 24 sata iz Maroka u špansku enklavu u severnoj Africi, Seutu, izjavio je šef regionalne vlade Seute, Huan Hesus Vivas, navodeći da se ta brojka podudara sa oko 70 odsto redovnog stanovništva tog grada. Prilikom pokušaja prelaska u špansku enklavu poginuo je najmanje 43 migranata, prenosi AP.
- Situacija kroz koju Seuta prolazi potpuno je neodrživa - dodao je Vivas.
Društvene mreže pune teorija o upadu migranata u Seutu
Dok je situacija u Španiji i dalje veoma nestabilna, društvene mreže su pune teorija o tome zašto je došlo do najveće migrantske krize u Seuti od 2021, kada je u ovu enklavu ušlo oko 10.000 migranata iz Maroka. Širi se snimak koji navodno prikazuje grupu mladih muškaraca kako izlazi iz kamiona u blizini španske Seute, dok pripadnik marokanskih bezbednosnih snaga stoji pored vozila i ne reaguje.
Međutim, nije moguće nezavisno potvrditi kada je snimak nastao, na kojoj tačno lokaciji je zabeležen, niti da li su ljudi iz kamiona nakon toga krenuli ka španskoj granici. Na osnovu samog snimka takođe se ne može utvrditi da li je uniformisani muškarac pripadnik Kraljevske žandarmerije, kako tvrde korisnici društvenih mreža.
Novinari lista "El Pais", koji su se nalazili sa marokanske strane granice, izvestili su da su hiljade ljudi tokom noći prolazile ka Seuti uprkos prisustvu žandarmerije, pomoćnih snaga i interventnih vozila. Prema njihovom izveštaju, veliki broj ljudi nije nailazio na ozbiljniji otpor, iako su na drugim mestima marokanske snage koristile vodene topove i suzavac.
To je izazvalo sumnje da je Rabat namerno ublažio kontrolu granice. Španske vlasti za sada nisu javno optužile Maroko da je organizovao prelazak, a Madrid navodi da sarađuje sa marokanskim vlastima na sprečavanju novih dolazaka.
Veliki broj korisnika društvenih mreža da su marokanske vlasti tendenciozno poslale migrante na špansku teritoriju kako bi španske enklave postale deo Maroka. Naravno, reč je o spekulacijama za koje nema zvaničnih potvrda.
Kažnjavanje Sančezove vlade?!
Na društvenim mrežama pojavile su se i tvrdnje da je događaj povezan sa odnosima Maroka i Izraela. Maroko je 2020. normalizovao odnose sa Izraelom u okviru sporazuma postignutog uz posredovanje administracije američkog predsednika Donalda Trampa, nakon čega su dve zemlje značajno proširile vojnu, obaveštajnu i ekonomsku saradnju. Istovremeno, SAD su priznale marokanski suverenitet nad Zapadnom Saharom, što je Rabatu bio jedan od glavnih podsticaja za sklapanje sporazuma, prenosi Index.
Takve tvrdnje proizlaze iz šireg regionalnog sukoba: Maroko Zapadnu Saharu smatra svojom teritorijom, dok njegov glavni rival Alžir podržava Front Polisario i pravo Saharaca na nezavisnost. Zbog toga pojedini komentatori približavanje Španije Alžiru tumače kao pretnju interesima Maroka i njegovih saveznika i tvrde da se migrantski pritisak koristi kako bi se kaznila Sančezova vlada.
Za tvrdnju da je Izrael na bilo koji način učestvovao u organizovanju ili podsticanju dolazaka migranata ne postoje nikakvi verodostojni dokazi.
