Simptomi se kod muškaraca često manifestuju kroz razdražljivost, bes i povlačenje, a ređe kroz tugu i plač, što otežava prepoznavanje problema
Faktori rizika za očeve uključuju lošu komunikaciju sa partnerkom, nedostatak sna i finansijski pritisak, dok depresija majke dodatno povećava rizik za oca
Postporođajna depresija je dijagnoza koju naučnici sve češće uočavaju i kod očeva.
Tim naučnika sa švedskog Karolinska instituta, u saradnji sa Univerzitetom Sečuan u Kini, analizirao je podatke o više od 1.096.000 očeva u Švedskoj, prosečne starosti 33,8 godina u trenutku rođenja deteta, čija su deca rođena između 2003. i 2021. godine. Rezultati ove studije objavljeni su početkom 2026. godine u uglednom medicinskom časopisu JAMA Network Open.
Istraživači su došli do neočekivanog zaključka: tokom partnerkine trudnoće i neposredno nakon porođaja, kod očeva je zapravo zabeležena manja verovatnoća dijagnostikovanja psihijatrijskih poremećaja - depresija i poremećaji povezanih sa stresom, nego pre začeća. Ova faza je delovala kao privremeni "štit". Međutim, ta zaštita bila je samo privremena.
Kako se bližio kraj prve godine od rođenja deteta, učestalost dijagnoza depresije i poremećaja povezanih sa stresom skočila je za oko 30 odsto u poređenju sa periodom pre trudnoće.
Koautorka studije Đing Žou sa Karolinska instituta objašnjava da prelazak u očinstvo sa sobom nosi čitav niz novih stresora. Među njima su narušavanje odnosa sa partnerkom usled smanjene komunikacije i emocionalne bliskosti, hronični nedostatak sna i povećan finansijski pritisak – faktori koji postepeno i kumulativno povećavaju rizik od pogoršanja mentalnog zdravlja oca.
Autori studije zbog toga naglašavaju hitnu potrebu za dugoročnim praćenjem mentalnog zdravlja očeva, posebno u kasnijem periodu nakon porođaja, a ne samo tokom prvih nekoliko nedelja koje su uglavnom u fokusu javnosti.
Zašto je postporođajnu depresiju kod muškaraca tako teško prepoznati
Procenjuje se da otprilike jedan od deset očeva može doživeti postporođajnu depresiju, ali se tek kod svakog desetog među njima postavi zvanična dijagnoza, što je samo delić stvarnog broja. Ovaj rizik drastično raste ukoliko i partnerka pati od postporođajne depresije – u tom slučaju, verovatnoća da će oboleti i otac dostiže skoro 50 odsto.
Psiholog Bret A. Biler iz Medicinskog centra Univerziteta Hakensak u SAD objašnjava ovaj fenomen i sa biološke tačke gledišta: novopečeni očevi prolaze kroz hormonske promene, uključujući pad testosterona i porast estrogena i kortizola. Reč je o evolucionom mehanizmu koji bi trebalo da pojača privrženost detetu, ali istovremeno muškarce čini podložnijim depresiji i anksioznosti.
Prema rečima autora švedske studije, niska stopa dijagnostikovanja delom je posledica toga što mnogi očevi svesno potiskuju ili umanjuju svoje simptome.
Kako prenosi Daily Mail, "neki očevi minimiziraju ili internalizuju sopstvene simptome i izbegavaju traženje pomoći" jer ne žele da skreću pažnju sa potreba svoje partnerke dok je ona trudna i dok brine o bebi.
U čemu se razlikuje postporođajna depresija kod majki i očeva
Postporođajna depresija kod majki pogađa otprilike jednu od sedam ili osam žena. Simptomi se najčešće javljaju rano – već tokom same trudnoće ili u prvim mesecima nakon porođaja, kada su hormonske i životne promene najnaglije.
Kod očeva je situacija znatno podmuklija.
Iako pogađa otprilike jednog od deset muškaraca, kod njih se depresija razvija znatno kasnije, sa učestalošću koja drastično raste tek krajem prve godine od rođenja deteta.
Emocionalni slom naspram besa i bežanja
Manifestacija emocija kod polova je potpuno različita.
Kod majki depresija uglavnom udara na unutrašnji svet kroz tugu, anksioznost, nekontrolisan plač i dubok osećaj praznine i krivice.
Žene često sumnjaju u svoje roditeljske sposobnosti i mogu osetiti poteškoće u ostvarivanju emotivne veze sa bebom.
Sa druge strane, muškarci retko plaču ili pokazuju tugu.
Kod njih se depresija projektuje spolja kroz iritabilnost, nagle izlive besa i agresiju. Umesto suočavanja, očevi najčešće biraju bekstvo u rad - produženo ostajanje na poslu, ili utehu traže u alkoholu i drugim supstancama, svesno se izolujući iz porodičnog i društvenog života.
Fizički simptomi i nevidljivost u sistemu
Fizičke posledice kod žena se uglavnom ogledaju kroz hroničan umor, ozbiljne poremećaje sna i pad koncentracije. Srećom, svest o ovome je visoka, pa majke prolaze kroz rutinske skrininge tokom redovnih ginekoloških i pedijatrijskih kontrola, što omogućava brže prepoznavanje i lečenje.
Muškarci svoju psihičku bol najčešće somatizuju.
Oni se žale na učestale glavobolje ili hronične bolove u stomaku i potpuno gube interesovanje za aktivnosti koje su ih ranije ispunjavale. Međutim, zdravstveni sistem ih ne vidi. Zbog nedostatka rutinskih pregleda za očeve i društvene stigme, tek kod 10 odsto muškaraca se postavi zvanična dijagnoza, dok ostatak pati u potpunoj tišini.
Najteži scenariji i uticaj na porodicu
U svojim najekstremnijim oblicima, postporođajna depresija kod majki može dovesti do misli o samopovređivanju ili povređivanju deteta, što predstavlja urgentno stanje koje zahteva momentalnu psihijatrijsku pomoć.
Kod očeva se najteže posledice uglavnom prelivaju na celu kuću. Njihovo stanje vodi ka konstantnim porodičnim konfliktima i narušavanju odnosa sa partnerkom. Dugoročno, ovakvo toksično okruženje i emotivna odsutnost oca dokazano ugrožavaju emocionalni i bihevioralni razvoj deteta, ostavljajući trajne posledice na njegovo odrastanje.
Svesnost o postporođajnoj depresiji kod očeva od presudnog značaja
Činjenica da postporođajna depresija može pogoditi i očeve, izuzetno je važna. Pre svega zato što se muški simptomi - poput razdražljivosti, bežanja u posao ili pojačanog konzumiranja alkohola lako mogu pomešati sa običnim stresom ili nezainteresovanošću, umesto da se prepoznaju kao jasan signal da je ocu potrebna pomoć.
Štaviše, mentalno zdravlje roditelja utiče ne samo na njih same, već i na dobrobit partnera i dece.
- Dokazi ukazuju na to da perinatalna depresija kod očeva može povećati rizik od trenutnih i budućih problema sa mentalnim zdravljem kod majki i dece. Pored toga, očevi sa psihijatrijskim poremećajima mogu se suočiti sa dodatnom stigmatizacijom i zakasnelim prepoznavanjem i lečenjem, što produžava trajanje negativnih posledica po porodicu - zaključuju autori studije.
