Kompanija Ominimo je postala prvi srpski jednorog sa procenjenom vrednošću od 1,6 milijardi dolara
Ominimo vidi svoj krajnji cilj u stvaranju svetski najbolje platforme za procenu rizika, dok IPO predstavlja moguću opciju u daljoj budućnosti
Godinama se o prvom srpskom jednorogu govorilo kao o onome što jeste ta retka životinja -kao o mitu, nedosanjanom snu, ali i velikoj ambiciji domaće startap scene. Konačno, Srbija je ove godine dobila svog prvog jednoroga. Kompanija Ominimo, nakon uspešno zatvorene investicione runde Serije B, dostigla je vrednost od 1,6 milijardi dolara. Time je postala najvrednija osiguravajuća kompanija na prostoru bivše Jugoslavije, ali i jedna od najvrednijih kompanija u Srbiji. U razgovoru za "Blic Biznis", Dušan Komar, jedan od osnivača Ominima, govori kako je napravljena takva kompanija.
U poslovnom svetu jednorozi su privatne startap kompanije procenjene na najmanje milijardu dolara, čije akcije još nisu izašle na berzu. Sam naziv nastao je upravo zato što su takve kompanije nekada bile gotovo mitska pojava: retke, izuzetne i teško dostižne. Danas jedna od njih govori srpskim jezikom.
Ipak, vrednost Ominima nije samo u cifri od 1,6 milijardi dolara. Prvi jednorog menja način na koji međunarodni investitori gledaju čitavo tržište iz kojeg je potekao. On otvara vrata većim ulaganjima, podiže ambicije drugih osnivača i pokazuje da kompanija rođena u Srbiji može da igra u najvišoj globalnoj ligi.
A kada jednog dana dođe do egzita, priča se tu obično ne završava. Kapital, znanje i iskustvo osnivača često se vraćaju u zemlju, ulažu u nove ideje i pomažu sledećoj generaciji preduzetnika. Tako jedan uspeh prestaje da bude izuzetak i postaje početak ekosistema.
U Intervjuu za naš portal, Dušan Komar odgovara, između ostalog, kako je nastao Ominimo.
Kada se porede primeri jednoroga iz Evrope, često se navodi primer Estonije i „Skajp momenat” iz 2005. godine koji je transformisao njihovu ekonomiju. Verujete li da je Ominimo taj pokretač koji će Srbiju pozicionirati kao najnapredniju IT destinaciju u ovom delu Evrope?
- Voleo bih da bude tako, ali mislim da u ovakvim situacijama treba zadržati dozu skromnosti i izbeći pretenciozne zaključke. Ako smo uspeli da pokažemo da iz Srbije i regiona mogu da nastanu globalne tehnološke kompanije, da makar malo povećamo pažnju međunarodnih VC fondova i možda ohrabrimo neke mlade ljude da se upuste u izgradnju sopstvenih kompanija, onda smo već napravili važan korak.
Voleo bih da naša zajednička ambicija bude da za pet ili deset godina imamo desetine kompanija koje razvijaju vrhunsku tehnologiju, zapošljavaju najbolje talente iz Srbije, uspešno posluju globalno i privlače najrenomiranije svetske investitore. Voleo bih da tada činjenica da je Ominimo bio prvi srpski jednorog bude potpuno nevažna, zato što ćemo ih imati dvadeset.
Primetno je da vas u medijima često "svojataju", odnosno, primetna je želja da vas pripoje negde - od Kipra gde je sedište holdinga, preko Mađarske kao prvog tržišta, do Poljske i Holandije, pa i Hrvatske. Kako vi odgovarate na pitanje: Čija je zapravo kompanija Ominimo?
- Mislim da previše pažnje posvećujemo tome čija je neka kompanija, umesto šta je napravila. Ako bismo gledali samo adresu holding kompanije, onda UiPath ne bi bio rumunski, već delaverski, a Infobip ne bi bio hrvatski, već kajmanski. To jednostavno nije način na koji funkcionišu globalne tehnološke kompanije.
Imam utisak da kod nas često prvo tražimo razlog da nečiji uspeh umanjimo ili dovedemo u pitanje. A tek kada postane toliko veliki da više ne može da se ospori, počnemo da ga svojatamo i raspravljamo čiji je. Ja mislim da za tim nema potrebe. Ominimo je nastao u Srbiji i na to smo ponosni. Mnogo više bih voleo da se bavimo time kako da Srbija dobije što više ovakvih kompanija, nego raspravama kome formalno pripadaju.
Nakon četiri evropska tržišta, planirate ulazak na još šest u EU, ali i na tržište SAD. Da li je Amerika najveći test za evropske insurtech kompanije i kako se pripremate za taj korak?
- Američko tržište auto-osiguranja dvostruko je veće od evropskog. Ako želite da budete globalni igrač, ne možete da zaobiđete najveće svetsko tržište. Međutim, Amerika nije jedno tržište, već pedeset različitih tržišta, jer se regulativa značajno razlikuje od savezne države do savezne države. Mnogi ozbiljni evropski finansijski startapi pokušali su da se probiju u Americi i nisu uspeli, tako da znamo da će ovo biti ogroman izazov. Istovremeno, kada je reč o modelima procene rizika u osiguranju, Amerika u mnogim aspektima i dalje zaostaje za najrazvijenijim evropskim tržištima. Zbog toga ne sumnjamo u našu tehnologiju i naše sposobnosti. Ali regulatorno i pravno okruženje u SAD je potpuno drugačije. Tužbe i sudski sporovi mnogo su češći nego u Evropi i to je jedna od ključnih razlika kojoj ćemo morati da se prilagodimo.
Zato ćemo krenuti postepeno, iz jedne ili dve savezne države, a zatim širiti poslovanje. U SAD već smo osnovali firmu, započeli proces licenciranja i razgovaramo sa potencijalnim partnerima.
Može li Novi Sad, kao jedan od vaših razvojnih centara, zaista postati regionalni centar za AI i fintech i šta nam još nedostaje da bismo imali više „jednoroga”?
- Univerzitet u Novom Sadu ima više od 40.000 studenata, što znači da studenti čine gotovo deset odsto stanovništva grada. Posebno FTN i PMF već godinama obrazuju vrhunske inženjere, matematičare i stručnjake za informacione tehnologije. Zato nije slučajno što Novi Sad već godinama postiže rezultate koji daleko prevazilaze njegovu veličinu kada je reč o tehnološkom preduzetništvu.
Naravno, ne treba zaboraviti ni Beograd sa oko 90.000 studenata, Niš sa više od 20.000 i Kragujevac sa oko 15.000. Srbija ima izuzetan talenat. Ono što nam nedostaje jesu hrabrost, inicijativa, istrajnost i ona zdrava doza neposlušnosti da sanjamo velike snove i ne odustanemo kada postane teško. A kada bih mogao da promenim još jednu stvar, to bi bilo osnivanje mega-fonda, ne od nekoliko desetina miliona, već od nekoliko milijardi evra, koji bi bio poveren na upravljanje jednom od vodećih svetskih venture capital fondova.
Takav fond i takav zaokret mogli bi da u potpunosti transformišu Srbiju u ekonomiju znanja, omoguće nam dugoročno dvocifrene stope privrednog rasta i postanu novi motor razvoja zemlje. Mislim da smo veliki deo rasta zasnovanog na povećanju zaposlenosti i stranim direktnim investicijama već ostvarili. Vreme je da sledeću fazu razvoja gradimo na znanju, tehnologiji i kompanijama koje stvaramo ovde.
Ominimo je sada najvrednija osiguravajuća kompanija na prostoru bivše Jugoslavije. Gde vidite granicu rasta i da li je sledeća faza izlazak na berzu (IPO)?
- Trenutno poslujemo na svega četiri, i dalje relativno mala tržišta. U naredne dve do tri godine planiramo ulazak na još desetak evropskih tržišta, među kojima su i neka od najvećih, poput Italije, Španije, Francuske i Velike Britanije. Pored toga, planiramo i izlazak na američko tržište.
Ako gledamo malo dalje unapred, u obzir dolaze i velika tržišta poput Brazila, Meksika, kao i pojedina azijska tržišta. Zato stalno ponavljam da smo tek na početku. Naš krajnji cilj nije izlazak na berzu, već stvaranje najveće i najbolje tehnološke platforme za procenu rizika na svetu. Izlazak na berzu svakako jeste jedna od opcija.
Ukoliko se za njega odlučimo, najverovatnije ćemo ciljati listiranje na Njujorškoj berzi. Ali put do tamo biće višegodišnji.
Šta biste poručili mladim preduzetnicima koji danas u Srbiji razmišljaju o pokretanju startapa da li je put do milijarde lakši sada kada je Ominimo „probio led”?
- Iskreno se nadam da smo makar malo doprineli tome da međunarodni VC fondovi obrate više pažnje na Srbiju i region i da u njima vide mesto iz kog mogu da nastanu globalne tehnološke kompanije. Ne bih, međutim, delio savete drugim osnivačima.
Oni najbolje znaju koja je to muka kada vam nedostaju podrška, lepa reč ili novac za plate. Ovo je izuzetno usamljenički i stresan posao.
Iz nekog razloga, mnogi imaju potrebu da vam objasne da ćete propasti, da je to što radite već neko pokušao, da nije ništa novo i da nećete uspeti. Ono što sve dodatno otežava jeste činjenica da statistika zaista kaže da većina startapa ne uspe. Nekada je odustajanje racionalna odluka.
Ali ponekad je uspeh odmah iza sledećeg ugla i to je ono što niko ne može da zna unapred. Zato im neću davati savete. Mislim da su ih dobili mnogo više nego što su tražili.
Samo ću im poželeti da istraju, da sačuvaju veru u ono što rade i da iskreno navijam da uspeju.
