Zabluda o "hip dips": Besomučno vežbanje čini udubljene kukove još vidljivijim, otkriva profesor anatomije

U eri kada se na društvenim mrežama svaki milimetar tela stavlja pod lupu, jedna potpuno prirodna anatomska karakteristika postala je novi estetski "problem" koji mnogi očajnički pokušavaju da reše.

U pitanju su udubljeni kukovi - u medicini formalno poznati kao trohanterična depresija. Ovaj termin opisuje prirodno ulegnuće na spoljašnjoj strani kukova, koje se nalazi između vrha karlice (bedrene kosti) i koštanog ispupčenja butne kosti (velikog trohantera).

U svakodnevnom govoru, ova pojava je poznata i kao "violinski kukovi", zbog siluete koja podseća na zakrivljene ivice ovog instrumenta, dok je na društvenim mrežama i u fitnes industriji napravio pravi bum engleski izraz "hip dips".

Iako su ova udubljenja na kukovima potpuno normalna anatomska struktura ljudskog tela, a ne estetska mana ili deformitet, ona su danas pod većom lupom nego ikada pre. Ali, da li je moguće rešiti ih se i da li uopšte vredi ulaziti u tu borbu?

Anatomija iza "problema": Zašto nastaju udubljeni kukovi

Udubljenja na kukovima postoje i kod muškaraca i kod žena, kaže Adam Tejlor, profesor anatomije na Univerzitetu u Lankasteru, u Engleskoj.

- Ona su jednostavno vidljivi rezultat prostora između dve kosti - dela karlice koji se naziva ilijačni greben i koštane izbočine na gornjem delu butine koja se naziva veliki trohanter - objašnjava profesor Adam Tejlor.

On dodaje da to koliko će ova udubljenja biti izražena prvenstveno zavisi od strukture kostiju, veličine mišića i rasporeda masti u tom području.

- Drugim rečima, ona su uglavnom rezultat genetike - napominje profesor Tejlor.

Ipak, pritisak modernih standarda lepote nameće drugačije viđenje. Iako se pojam atraktivne figure drastično razlikuje od osobe do osobe, istraživanje objavljeno u "PubMed" pokazuje da mnogi ljudi smatraju kako ova udubljenja kukova narušavaju prirodne, glatke konture tela.

Zamka besomučnog vežbanja u teretani

Na internetu postoji bezbroj tutorijala sa vežbama koje obećavaju "popunjavanje" ovih udubljenja. Najčešće se preporučuju vežbe koje ciljaju gluteus medius, srednji mišić zadnjice koji se nalazi direktno iznad udubljenja. Takve vežbe uključuju:

• abdukcije kukova (odmicanja nogu) u ležećem ili stojećem položaju, i bočno savijanje kukova;
• vežbe sa opterećenjem kao što su čučnjevi, iskoraci, vežbe penjanja (step-up) i gluteus mostovi.

Profesor Tejlor, međutim, upozorava na anatomsku začkoljicu koju fitnes industrija i influenseri uporno prećutkuju:

- Pošto se srednji gluteus sastoji od tri grupe vlakana, kombinacija različitih vežbi će verovatno dati bolji mišićni tonus nego da se držite samo jednog pokreta. Ali evo u čemu je zamka: kako gradite mišiće i smanjujete masnoću u tom području, kosti i mišići ispod njih zapravo mogu da postanu još istaknutiji. To znači da udubljenje može postati vidljivije, a ne manje.

- Sloj vezivnog tkiva, poznat kao fascija, drži mišiće odvojenima i osigurava da će na mestu gde se oni spajaju sa kosti uvek postojati izvesno udubljenje - objašnjava profesor u tekstu za časopis "The Conversation".

Skrivena opasnost preterivanja: Kada želja za savršenstvom pređe u bol

Pored toga što vežbanje možda neće doneti željeni estetski efekat, preterivanje nosi i ozbiljne zdravstvene rizike. Profesor Tejlor naglašava da preopterećenje ovog mišića ponavljajućim vežbama može da dovede do mikrotrauma tetiva.

- Preopterećenje gluteus medijusa je vodeći uzrok mikrotrauma mišića i njegovih tetiva. To može da izazove stanje koje se naziva sindrom velikog trohanteričnog bola. Ovo stanje pogađa upravo isto područje kao i udubljenje kuka, do četiri puta je češće kod žena nego kod muškaraca, a istraživanja pokazuju da će tokom života pogoditi i do četvrtine opšte populacije - ističe profesor Tejlor.

Simptomi ovog sindroma uključuju:

• osetljivost i bol u kuku,
• bol u butini,
• bol u zadnjici.

Što je najgore, proces oporavka može trajno da oslabi tetive:

- Proces oporavka tela podrazumeva zamenu oštećenog tkiva tetiva slabijim oblikom kolagena, čime se postepeno, tokom vremena, smanjuju čvrstoća i integritet tetiva - upozorava profesor anatomije.

Estetski zahvati: Brza rešenja sa cenom

Za one koji ne žele da čekaju ili su shvatili da vežbanje ne pomaže, estetska medicina nudi rešenja, ali ni ona nisu bezazlena.

- Jedna od opcija je hirurški transfer (lipofiling) masti, gde se masno tkivo uzima sa delova tela gde ga ima viška (poput stomaka ili butina) i ubrizgava u udubljenja na kukovima - objašnjava profesor Tejlor, ali podseća na rizike koji mogu da prate ovu proceduru:

• modrice,
• infekcije,
• prevremen gubitak ubrizgane masti,
• nekroza (odumiranje) tkiva,
• u retkim ali ozbiljnim slučajevima - masna embolija.

S druge strane, sve popularnija i manje invazivna metoda su injekcije hijaluronske kiseline (fileri), koje privlače vodu i privremeno daju volumen tom delu tela.

- Pošto se ove injekcije daju u područje koje je prožeto samo malim krvnim sudovima, rizici su manji. Međutim, rezultati nisu trajni jer telo vremenom prirodno razgrađuje hijaluronsku kiselinu, što znači da je potrebno da se tretmani ponavljaju - napominje profesor.

Najbolji savet je ujedno i najteži

Iako se udubljeni kukovi anatomski javljaju kod oba pola, pritisak da se oni promene vrši se gotovo isključivo na žene, što jasno oslikava društvene standarde i način na koji se žene uče da posmatraju svoje telo.

Iskren odgovor profesora Tejlora je da se udubljenja na kukovima ne mogu trajno eliminisati, osim ako se ne podvrgnete operaciji. Ona su integralna karakteristika skeleta i nikakvo vežbanje u teretani neće pomeriti kosti.

- Vežbanje može donekle da promeni oblik okolnih mišića, ali može malo da utiče na samo udubljenje, a nosi ozbiljne rizike od povreda ako se pretera. Za većinu ljudi, najjednostavnija opcija ostaje ona koja je najmanje moderna: ostaviti ih na miru i prihvatiti svoje telo onakvo kakvo jeste - poručuje profesor Adam Tejlor.