Prevara sa vraćanjem kilometraže je i dalje česta kod prodaje polovnih automobila, a brojilo se može lako promeniti elektronski
Istrošenost šarki vozačevih vrata je efikasan pokazatelj stvarne kilometraže jer se na njima habanje ne može lako sakriti
Prodavci polovnih automobila danas imaju brojne trikove kako bi izvukli veću zaradu, a vraćanje kilometraže i dalje je jedna od najčešćih prevara. Neoprezni ili nedovoljno pripremljeni kupci često nasednu na detaljno očišćenu unutrašnjost i ispoliran lak, zaboravljajući da se digitalni brojači danas mogu promeniti za nekoliko minuta pomoću običnog laptopa.
Međutim, dok elektronika može da se prevari, stvarna istrošenost mehanike ne može tako lako da se sakrije. Manje poznat, ali veoma efikasan način za otkrivanje ove prevare nalazi se na mestu koje preprodavci gotovo nikada ne popravljaju niti menjaju - na šarkama vozačevih vrata.
Vrata i njihove šarke trpe stalno opterećenje, posebno kod automobila koji su korišćeni kao taksi vozila, dostavna vozila ili deo poslovnih flota.
Test je veoma jednostavan
Test je veoma jednostavan: otvorite vozačeva vrata do pola, čvrsto ih uhvatite za donji deo ili sam kraj i lagano pokušajte da ih podignete nagore. Ako osetite luft, ako se vrata pomeraju ili imaju zazor u šarkama, automobil je iza sebe verovatno prešao veliki broj kilometara. Kod vozila koja zaista imaju malu kilometražu, šarke bi morale da budu čvrste, a vrata stabilna.
Ako vrata vise, to znači da se u automobil svakodnevno ulazilo i izlazilo hiljadama puta, što može biti znak da je stvarna kilometraža mnogo veća od one koja piše na instrument tabli.
Ostatak kabine uglavnom samo potvrđuje ono što su vrata već otkrila. Materijali u modernim automobilima prilično su izdržljivi i ne habaju se preko noći. Tvrdnje da automobil ima 80.000 kilometara teško prolaze ako su volan, ručica menjača, dugmad za klimu i kvake vidno izlizani, ili ako je vozačevo sedište potpuno udubljeno i omekšalo.
Još jedan znak za uzbunu
Čak i kod vraćanja kilometraže putem softvera, amateri često moraju fizički da skidaju plastike oko instrument table, pa ogrebotine na spojevima, napukli poklopci ili sumnjivi šrafovi mogu odmah da budu znak za uzbunu. Sve na kraju mora da se poklopi sa dokumentacijom. Prosečan automobil u Srbiji godišnje pređe između 15.000 i 20.000 kilometara.
Zbog toga je deset godina star dizelaš sa svega 60.000 kilometara prava retkost i prodavac za takvu tvrdnju mora da ima ozbiljne dokaze. Servisna istorija i stari računi iz servisa trebalo bi da prate logičan sled godina.
Ako u uvoznoj dokumentaciji pronađete podatak da je zupčasti kaiš menjan na 180.000 kilometara, a u oglasu piše da automobil ima 130.000, sve je jasno. Broj na ekranu ne znači ništa ako ga ne prati stvarno stanje vozila.
Pre nego što izdvojite novac za polovni automobil, obavezno proverite šarke na vratima i odvezite vozilo kod mehaničara koji će ga pregledati na dizalici.
(Jutarnji list)
