Naučna istraživanja pokazuju da ta navika podstiče mozak, razvija maštu i omogućava starijima da se osećaju povezano sa društvom
Prisutnost starije osobe pored prozora može poslužiti kao signalni sistem za komšije, te doprinosi njihovoj bezbednosti i socijalnoj integraciji
Kome nije poznat ovaj prozor: starija gospođa ili gospodin koji gotovo svakog dana sede pored prozora i satima posmatraju ko prolazi ulicom. U društvu se brzo stvori uobičajeni stereotip: "Prosto su radoznali i guraju nos u tuđa posla." Međutim, psiholozi tvrde da je ovaj utisak potpuno pogrešan.
Nije u pitanju nikakva želja za senzacionalizmom, niti potreba za kontrolom. Za mnoge penzionere, pogled kroz prozor predstavlja mnogo više od obične zabave i ima duboku mentalnu i emotivnu ulogu.
Britanska studija otkrila pravu pozadinu
Za osobe koje su slabije pokretne ili retko napuštaju svoj dom, prozor postaje glavni prozor u svet. Prolaznici, deca koja se igraju na ulici ili smena godišnjih doba unose prekopotrebnu dinamiku i daju jasan strukturni okvir svakodnevici.
Do ovog zaključka došla je i studija naučnika sa britanskog Univerziteta u Svonsiju. Istraživači su ispitali 42 osobe starije od 65 godina koje su usled smanjene pokretnosti retko izlazile iz kuće. Učesnici su potvrdili da im posmatranje komšiluka - poput građevinskih radova u ulici, komšijskog deteta koje uči da vozi bicikl ili prosto promena vremena - daje snažan osećaj da su i dalje aktivni učesnici u društvenom životu.
Kako posmatranje ulice stimuliše mozak
Zanimljivo je da se ova navika retko završava samo na pukom posmatranju. Mnogi stariji ljudi počinju da osmišljavaju male priče o prolaznicima: Kuda to žuri čovek u odelu? Zašto je komšinica danas zamišljena? Ova vrsta mentalne gimnastike i mašte održava mozak aktivnim i pomaže im da se osećaju povezano sa okolinom.
Ipak, naučnici napominju da prozor nije čarobni lek protiv usamljenosti, ali dokazano povećava osećaj blagostanja i štiti od osećaja izolovanosti.
Mesto pored prozora kao sistem bezbednosti
Ova navika ima i jednu potpuno praktičnu, ali izuzetno važnu dimenziju. Još osamdesetih godina prošlog veka, britanski geograf Grejam D. Rols definisao je prostor ispred prozora kao takozvanu "zonu posmatranja".
Osoba koja redovno sedi na istom mestu ubrzo postaje prepoznatljivo lice u kraju. Ako ta osoba iznenada nestane sa prozora na nekoliko dana, to može privući pažnju komšija, pa u najboljem slučaju neko može svratiti da proveri da li je sve u redu sa zdravljem komšije.
Ne podsmevajte se ovoj navici
Ukoliko primetite da vaši roditelji, bake ili deke provode sate pored prozora, nemojte to smatrati lenjošću ili "zurenjem u prazno". Stručnjaci savetuju da se ova navika nikada ne shvati kao mana niti prekoreva.
Umesto toga, rođaci i prijatelji mogu to iskoristiti za bliskost: sedite pored njih, posmatrajte zajedno šta se dešava napolju i započnite razgovor o dešavanjima na ulici.
Gest koji menja sve
Takođe, izuzetno važnu ulogu igraju i prolaznici. Obično prijateljsko mahanje, osmeh ili kratak pozdrav komšije ili poštara dok prolaze pored prozora, starijoj osobi uvećavaju osećaj vrednosti. To im šalje jasnu poruku: "Vidim te, ti si i dalje deo našeg sveta."
(blick.ch)
