Keserović savetuje da voćarstvo bude porodični biznis i preporučuje veće ulaganje u savremene sisteme zaštite i navodnjavanja
Visoke temperature i nedostatak berača negativno su uticali na prinose određenih sorti voća, posebno višanja i kasnih sorti trešnje
Dobar rod šljive ove godine snizio je otkupnu cenu, koja je pala na 18 dinara za kilogram. Postavlja se pitanje kakva je situacija sa ostalim kulturama, i da li su voćari ove sezone u problemu. Profesor u penziji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da je 2026. jedna od najrodnijih godina u poslednjih 30 godina.
On navodi da nije bilo velikih problema na početku godine kada je u pitanju šteta od poznih prolećnih mrazeva, koji su prošle godine desetkovali voće.
Navodeći da Srbija prosečno proizvede oko 1.450.000 tona voća, Keserović kaže da je prošle godine rod bio oko 1.050.000 tona što je, naglašava on, najmanji rod voća u poslednjih 20 godina, i da su se pojavile velike štete od grada u pojedinim krajevima, pogotovo na lokalitetima Fruške gore.
"Ono što je u poslednje vreme evidentno, to je pojava izuzetno visokih temperatura, koje su baš pojavile pri završetku berbe borovnice, zatim u vreme berbe kajsije i višnje, koja je naša uzdanica u Srbiji, jer pored maline i jabuke, ulazi među 10 izvoznih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. I naravno, sada, i kod šljive, u toku su berbe neke ranije sorte šljiva", rekao je on.
Keserović kaže da su jako veliki troškovi berbe i da je na visokim temperaturama efikasnost berača daleko manja, pa se mora koristiti mehanizovana berba, navodeći tresače i kombajn.
On je rekao da su troškovi korišćenja tresača kod višnje od četiri do pet dinara, od korišćenja kombajna po jednom kilogramu su oko dva dinara, dok su kod ručne berbe troškovi i preko 19 ili 20 dinara.
Kakve su otkupne cene i ko će najviše da zaradi
Keserović kaže da proizvođači jagode i maline treba da budu zadovoljni cenom.
"Takođe, kod borovnice, cena je bila 7,5 evra, posle toga je pala na 5,5 evra. Rane sorte trešnje imale su dosta visoku cenu. Naravno, oni proizvođači koji su prilikom podizanja zasada išli sa ranijim sortama, kao što je sorta Burlat C1, ili Celeste, zatim Karmen, koja je jedna od otpornijih sorti, tu su proizvođači ostvarili dobre rezultate. Međutim, kasnije, neke sorte, kao što je Regina, koja kasnije sazreva i koja je najviše prisutna u Srbiji, tu su se pojavile izuzetno visoke temperature i nanele su velike štete. Po mojoj proceni, kod te sorte propalo je čak 30 odsto plodova, jer su bile visoke temperature, nije bilo dovoljno samih berača", rekao je on.
On je naveo da je početna cena maline sada oko 400 dinara, a da će do kraja možda biti i 450, 500 dinara.
U Merošini, Prokuplju i Blacu, kaže Keserović, gde je tradicionalno velika proizvodnja Oblačinske višnje, visoke temperature su uticale na kvalitet.
"U uslovima navodnjavanja u Vojvodini, ta cena je negde bila oko, otprilike, 70 do 75 dinara. Međutim, već dole u centralnoj Srbiji, ta cena je pala na 45-50 dinara. Ja bih rekao da su u ovoj situaciji su najbolje prošli hladnjačari, trgovci i prerađivači, jer je bila idealna godina za preradu. Izuzetno je dobar kvalitet plodova kod svih voćnih vrsta, a nažalost, najgore su prošli ovi mali, sitni proizvođači koji nisu imali vrhunsku tehnologiju u samoj proizvodnji. Kod svih voćnih vrsta, tamo gde je visoka tehnologija proizvodnja, tu će se ostvariti neki rezultati. Međutim, tamo gde je ekstenzivna proizvodnja, gde je jako mali prinos kod svih voćnih vrsta, tu ne očekujemo neku veliku zaradu", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Prema njegovim rečima, minuse će beležiti sitni proizvođači, a najviše će ove sezone zaraditi trgovci, prerađivači i hladnjačari.
Kakva je računica i šta mora biti prioritet
Keserović savetuje proizvođačima da im proizvodnja voća bude porodični biznis.
Ako jedna porodica ima 30-40 ari i sve kompletno uradi - od rezidbe, zaštite, berbe, onda može lepo da zaradi.
Prema njegovim rečima, u Srbiji bi sami proizvođači trebalo da budu akcionari u prerađivačkim centrima i u hladnjačama.
"Ja sam predlagao da otprilike hladnjačari uzimaju oko 45 odsto, proizvođači oko 55 odsto, da se da akotna neka cena, i kada se proda malina, da se onda deli sama ta dobit", rekao je on.
On naglašava da je važno da se izabere odgovarajuća voćna vrsta za odgovarajuće agroekološke uslove, ali i da resorno ministarstvo mora kroz podsticajne mere da stimuliše tehnologije ucilju smanjnja negativnih posledica klimatskih promena.
"Pozni prolećni mrazevi su vrlo česti u Srbiji i odnose najviše roda. U Srbiji, pogotovo u prošloj godini, to se desilo. Postoje tu sistemi zaštite, antifrost sistem, zadimljavanje. Postoji takozvani SPAX sistem, ubacivanje toplog vazduha. Kada je u pitanju grad, vidimo da se protivgradne rakete nisu pokazale kao efikasne. Ali zato postoji jedan novi sistem, to je SPAX sistem, to su takozvani protivgradni topovi koji se koriste", rekao je on.
U svetu je prodato oko 10.000 tih topova, 40 zemalja sveta ga koriste, navodi Keserović koji je izrazio zadovoljstvo što je prvi tprotivgradni top došao u Srem, dok ih u Srbiji ima već 10.
On je naveo da se u podsticaje moraju uvrstiti one mere koje bi sprečile gubitak prinosa koji imamo svake godine, kao i pomoć gazdinstvima koja se bave voćarskom proizvodnjom.
Keserović naglašava da prioritet mora da bude rešavanje problema vode.
"U Vojvodini imamo slučaj da je čak zabranjeno navodnjavanje iz Dunava, što će dodatno uticati na smanjenje prinosa. U narednom periodu mora da se više uloži sredstava u sisteme za navodnjavanje u Srbiji. To mora da bude prioritet u ovoj zemlji", istakao je Keserović.
(Euronews)
