Na hrvatskom tržištu nema velike potražnje ni navike za konzumaciju čeri paradajza, što dodatno povećava troškove distribucije
Domaći proizvođači se suočavaju sa niskim otkupnim cenama i velikim razlikama u maržama koje nameću trgovinski lanci
Skoro svake godine, posebno tokom letnje turističke sezone kada milioni turista stižu u Hrvatsku, određeni prehrambeni proizvodi postaju tema pažnje javnosti zbog naglih povećanja cena. Jedne godine to je puter ili čokolada, druge godine kafa, trešnje ili višnje, a ovog leta posebnu pažnju je privukao paradajz.
Na nekim domaćim tržištima cena kilograma paradajza dostigla je čak 10 evra, zbog čega je u nekim krajevima skuplji čak i od kilograma svinjetine, a negde čak i od teletine. Međutim, to nije slučaj sa svim vrstama paradajza. Cenu od 10 evra po kilogramu postižu čeri paradajzi, koji su već skuplji od klasičnih potrošačkih sorti.
Pero Pušić, predsednik udruženja "Črleno srce" iz Preloga, koje okuplja dvadesetak porodičnih poljoprivrednih gazdinstava iz Međimurja specijalizovanih za uzgoj paradajza, objasnio je zašto. Prema njegovim rečima, uzgoj čeri paradajza nije značajno zahtevniji od uzgoja standardnog paradajza, ali je njegova berba znatno složenija, piše N1.
Hoće li paradajz poskupeti?
„To nije standardni konzumni paradajz. Čak ni uzgoj čeri paradajza nije ništa komplikovaniji od uzgoja standardnog paradajza, jedino što je manji, pa je njegova berba zahtevnija i duže traje“, rekao je Pušić. Dodaje da razlog visoke cene nije samo proizvodnja, već i tržišne navike hrvatskih potrošača.
„U Hrvatskoj ne postoji potrošačka navika konzumiranja čeri paradajza. A s obzirom na to da je manji, troškovi njegovog transporta i svega ostalog su mnogo veći u poređenju sa sortama koje se više prodaju. Nikome nije isplativo voziti trista malih pakovanja čeri paradajza. Jasno je da to povećava troškove transporta. Stoga, ove paradajze nećete naći na prodaji u prodavnicama“, objasnio je.
Takođe naglašava da je njihova visoka cena opravdana njihovim kvalitetom jer su čeri paradajzi, kaže, izuzetno slatki i veoma ukusni. Govoreći o trenutnim cenama paradajza i ostalog povrća, Pušić smatra da domaći proizvođači ne planiraju nikakva nova povećanja cena tokom jeseni. Međutim, upozorava da će mnogo toga zavisiti od politike trgovinskih lanaca.
Zašto je domaći paradajz ukusniji od uvoznog?
„Naši poljoprivredni proizvodi, kada ih prodajemo trgovinskim lancima, imaju izuzetno niske cene. Stvar je u tome što trgovinski lanci, koji su uglavnom u stranom vlasništvu, naduvaju marže. Na primer, naša otkupna cena za lubenice je oko 20 centi po kilogramu, a za krompir 30 do 35 centi, dok su cene u prodavnicama višestruko veće“, istakao je.
Prema njegovim rečima, domaći proizvođači mogu da proizvedu većinu useva koji su potrebni hrvatskom tržištu, ali je potrebno da trgovinski lanci budu spremni da kupuju domaće proizvode po fer cenama: „Ono što se sada dešava je ogromna razlika između naduvavanja cena trgovinskih lanaca i stiskanja malih proizvođača“, upozorava Pušić.
Na policama hrvatskih prodavnica, uz domaći paradajz, nalazi se i uvozni, uglavnom iz Španije i Italije. Iako često mogu da se takmiče po ceni, Pušić smatra da domaći proizvodi imaju važnu prednost: „Postoji agronomsko pravilo prema kojem voće ubrano u optimalnoj zrelosti i proizvedeno u blizini distributivnog centra pruža krajnjem potrošaču najbolji ukus. Dok mogu da se takmiče po ceni, proizvodi iz Španije ili Grčke ne mogu da se takmiče po ukusu jer im je potrebno nekoliko dana da stignu na naše tržište, zatim prolaze kroz pretsortiranje u distributivnim centrima i tek onda stižu na police prodavnica“, objasnio je.
Na kraju, Pušić upozorava i na dugogodišnji problem u hrvatskoj poljoprivredi. Smatra da turizam, koji je najveći potrošač hrane u Hrvatskoj, još uvek nije dovoljno povezan sa domaćom proizvodnjom, zbog čega veliki deo potencijala domaćih proizvođača ostaje neiskorišćen.
(Izvor: N1)
