Korisnici koji bez opravdanog razloga odbiju ponuđeni posao mogu biti kažnjeni smanjenjem naknade ili čak privremenim ukidanjem pomoći
Rad na pola radnog vremena više ne štiti automatski od zahteva za prelazak na puno radno vreme; svaki slučaj se procenjuje pojedinačno
Od 1. jula 2026. godine u Nemačkoj važe stroža pravila za osobe koje primaju osnovnu socijalnu pomoć (Grundsicherungsgeld). Cilj reforme je da se korisnici podstaknu da što pre pronađu posao, a u određenim slučajevima Jobcenter (Centar za zapošljavanje) sada može zahtevati i zaposlenje sa punim radnim vremenom.
Nemački Bundestag usvojio je početkom marta izmene Zakona o socijalnoj zaštiti (SGB II), a nova pravila su stupila na snagu 1. jula 2026. godine. Dosadašnji Bürgergeld (građanski dodatak) zvanično je preimenovan u Grundsicherungsgeld (osnovna socijalna pomoć), a naglasak je ponovo stavljen na što brži povratak korisnika na tržište rada.
Jobcenter može tražiti zaposlenje sa punim radnim vremenom
Prema novim pravilima, osobe koje primaju socijalnu pomoć moraju iskoristiti sve razumne mogućnosti kako bi smanjile ili potpuno prekinule zavisnost od državne pomoći.
To znači da Jobcenter, ukoliko proceni da je to opravdano, može od korisnika zahtevati prihvatanje posla sa punim radnim vremenom.
Međutim, to ne znači da svi korisnici automatski moraju da rade 40 sati nedeljno. Svaki slučaj se procenjuje pojedinačno, uzimajući u obzir zdravstveno stanje, porodične okolnosti, mogućnost čuvanja dece i druge lične okolnosti.
Ni rad na pola radnog vremena više nije dovoljna zaštita
Osobe koje već rade na nepuno radno vreme više nisu automatski izuzete od zahteva za prelazak na puno radno vreme.
Ako njihova plata nije dovoljna za izlazak iz sistema socijalne pomoći, Jobcenter može od njih tražiti:
- da zatraže više radnih sati kod trenutnog poslodavca,
- ili da se prijavljuju na bolje plaćene poslove sa punim radnim vremenom.
U pojedinačnim slučajevima korisnik može biti pozvan čak i da napusti postojeći posao sa nepunim radnim vremenom ili takozvani "mini-posao" (mini-job) ako postoji realna mogućnost zaposlenja na bolje plaćenom radnom mestu.
Pre donošenja takve odluke, Jobcenter mora proceniti sigurnost novog zaposlenja, trajanje ugovora, vreme putovanja na posao i stvarnu finansijsku korist za korisnika.
Kada puno radno vreme nije obavezno?
Zakon predviđa niz izuzetaka u kojima osobe ne moraju prihvatiti posao sa punim radnim vremenom.
- Roditelji male dece: Roditelj koji se brine o detetu mlađem od 14 meseci po pravilu nije u obavezi da prihvati zaposlenje sa punim radnim vremenom.
- Nema mesta u vrtiću: Nakon što dete navrši 14 meseci, posao se može zahtevati samo ako je nega deteta stvarno obezbeđena. Samo zakonsko pravo na mesto u vrtiću nije dovoljno. Ako nema slobodnog mesta ili radno vreme vrtića nije usklađeno sa radnim vremenom roditelja, to može biti opravdan razlog za odbijanje zaposlenja.
- Nega člana porodice: Osobe koje neguju člana porodice mogu biti izuzete od obaveze rada ako se potrebna nega ne može organizovati na drugi način.
- Zdravstveni razlozi: Osobe koje imaju fizička, psihička ili druga zdravstvena ograničenja takođe ne moraju automatski da rade puno radno vreme. O tome odlučuju lekarska veštačenja i procena radne sposobnosti.
- Predugo putovanje na posao: I vreme putovanja igra važnu ulogu. Za posao sa više od šest radnih sati dnevno, prihvatljivim se smatra ukupno putovanje do oko dva i po sata dnevno. Ako bi putovanje bilo znatno duže ili bi predstavljalo dodatno opterećenje zbog zdravstvenih ili porodičnih razloga, Jobcenter to mora uzeti u obzir.
Kazne za neopravdano odbijanje posla
Korisnici koji bez opravdanog razloga odbiju odgovarajući posao ili namerno spreče zaposlenje mogu biti kažnjeni.
U pravilu, osnovna novčana naknada može im se umanjiti za 30 odsto tokom tri meseca. Troškovi stanovanja i grejanja se pritom ne smeju smanjivati.
U izuzetnim slučajevima, ukoliko korisnik svesno odbije konkretan posao koji je mogao odmah da prihvati, moguće je privremeno i potpuno ukidanje osnovnog dela socijalne pomoći. Pre donošenja svake takve odluke, korisnik ima pravo da iznese svoje izjašnjenje.
Šta učiniti ako smatrate da zahtev nije opravdan?
Stručnjaci savetuju da se dopisi Jobcenter-a nikako ne ignorišu.
Ako postoje opravdani razlozi zbog kojih osoba ne može da prihvati posao sa punim radnim vremenom, potrebno ih je što pre pismenim putem obrazložiti i priložiti odgovarajuće dokaze, poput lekarske dokumentacije, potvrda o čuvanju dece ili članova porodice i drugih relevantnih dokumenata.
Ako Jobcenter uprkos tome donese odluku o smanjenju socijalne pomoći, korisnik ima pravo da podnese prigovor u propisanom roku, a u hitnim slučajevima može zatražiti i zaštitu pred socijalnim sudom.
(Fenix Magazin)
