Penizoner iz Brnjaka opisuje kako je tehnološki napredak olakšao život na selu, posebno zahvaljujući automobilima
Iako je posao danas lakši, žali za izgubljenom slogom, druženjima i tradicionalnim običajima među komšijama
Nekada su iz Brnjaka peške terali stoku na pijacu, a kući se vraćali i kada je ne bi prodali. Danas gotovo svaka kuća ima automobil, posao je lakši, a život na selu drugačiji nego pre nekoliko decenija. Upravo o tim promenama govori penzioner iz Brnjaka kod Zubinog Potoka, koji i danas radi na svom imanju. Kaže da je tehnološki napredak ljudima olakšao svakodnevicu, ali da ono najvažnije nije uspelo da sačuva - slogu među komšijama, druženje i običaj da ljudi jedni drugima dolaze u posedak.
Iako je radni vek završio i sada je penzioner, kaže da svakodnevno ima obaveze oko domaćinstva. Na imanju drži stoku, radi u šumi i, kako kaže, pomaže deci koliko može.
- U penziji sam, imam malo, dve krave, 10 ovaca. Ima posla, pa malo pomognem deci, tako. Ovde smo kupili šumu, pa ovde radimo. Ja sam radio kao portir u opštini Zubin Potok, tamo sam i penzionisan. Radio sam prvo u mesnoj zajednici, pa u mesnoj kancelariji - počeo je Miloje Milenković za RTV Novi Pazar.
Od pešačenja sa stokom do života u kojem svaka kuća ima automobil
Najveću razliku između nekadašnjeg i današnjeg života vidi u tome koliko su poslovi postali lakši. Seća se vremena kada su ljudi satima pešačili da bi prodali stoku, dok se danas gotovo sve završava uz pomoć automobila.
- Nekad smo mi iz Brnjaka peške terali stoku na pijac, prolazili ovim putem gore i tamo smo išli i vraćali se, tako. Pa ne prodamo, pa se vratimo. Teško je nekad bilo, sad je sve lakše. Ima se vozilo, prevozi se stoka vozilom, svaka kuća ima auto, jedno, dvoje, niko nije više bez auta i lakše se živi.
"Fali nam sloga"
Ipak, smatra da je uz sav napredak izgubljeno nešto mnogo važnije. Ljudi se, kaže, danas mnogo ređe posećuju i druže nego ranije.
- Fali nam sloga, razjedinjen narod. Manje naroda, nešto se omrzlo. Nema, nema više ni posedak jedno kod drugog da dođe da se posedi. Jedino svojta neka uža i to retko. Sve manje, ali dobro. Ipak se posećuju više prijatelji, neki sa strane, nego oni bližnji.
"Ne slušamo nikoga, živimo sami za sebe"
Govoreći o promenama koje su se dogodile kroz decenije, Miloje se osvrnuo i na politiku, ali kaže da danas najviše gleda svoj život i svoju porodicu.
- Ja sam bio Titov vojnik. Ja sam za njim plakao više nego za mojim roditeljima. Ali šta da radimo. Šta da slušamo, nema da slušamo nikoga. Koji dobro rade, da im Bog da dobro. Ko ne radi, šta da mu radimo.
"Božić čestitamo njima, oni nama Bajram"
Posebno ističe da su odnosi među ljudima različitih veroispovesti u ovom kraju ostali dobri bez obzira na sve što se dešavalo prethodnih decenija. Kaže da je odrastao družeći se sa vršnjacima iz okolnih mesta i da se to poštovanje zadržalo do danas.
- Mi smo ovde i u Ribariću, Strumce, igrali fudbal s tim momcima, po ovim brdima i pored jezera. Niko nikoga nije mrzeo. Mada i sad se ne mrzimo. Sad s njima smo mi bolji nego što su neki naši sad, što su otišli tamo po Srbiji, došli ovde.
Dodaje da i njegov sin već godinama sarađuje sa ljudima iz Ribarića i Novog Pazara, a da se praznici i danas međusobno poštuju.
- Moj sin tera drva 20 godina. Oni su iz Ribarića, Pazara. On je s njima bolji, uvek im čestitaju. Oni nama slavu, Božić, mi njima Bajram i to, sve je to lepo. Nikad bolje nije bilo.
"Loše zapamtio nisam"
Miloje smatra da prošlost ne treba zaboraviti, ali da od nje ne treba ni živeti. Veruje da mržnja nikome nije donela dobro i da su dobri međuljudski odnosi ono što treba sačuvati.
- Bili su ratovi, to da se zaboravi. Ali kad je rata, nema brata. Ali sad je trenutno dobro sa svima ovde. Baš ova livada ovde, to jedan iz Starčevića, dao nam na uslugu tu, da za njegovu livadu sečemo drva.
Kao primer međusobnog poštovanja navodi događaje kojih se i danas rado seća.
- Imali su prodavnice. Mi dođemo iz Brnjaka, puna prodavnica. Oni prvo nas usluže, pa posle njih. Bilo je sve dobro. Ja zapamtio loše nisam. A što je nekad bilo, to da zaboravimo, šta će nam to. Nikad zlo nije dobro donelo - zaključio je Miloje Milenković.
Na kraju razgovora Milenković kaže da, uprkos svim promenama, veruje da budućnost može biti bolja.
