Teretni saobraćaj je drastično smanjen, roba se prevozi manjim baržama što povećava troškove i usporava transport, dok turistički brodovi više ne dolaze u Beograd
Nizak vodostaj otkriva olupine nemačkih brodova kod Prahova, dok su građani pozvani na racionalnu potrošnju vode zbog pritiska na vodovodni i energetski sistem
Dramatičan pad vodostaja Dunava, izazvan dugotrajnom sušom i ekstremnim toplotnim talasom koji je zahvatio čitavu Evropu, doveo je rečni saobraćaj i vodosnabdevanje u Srbiji i regionu u stanje ozbiljne pripravnosti. Hidrološka situacija na drugoj po veličini evropskoj reci dostigla je kritične tačke, a nadležne službe i stručnjaci svakodnevno apeluju na građane i privredu.
Vanredna situacija i najkritičnije tačke u Srbiji
Zbog rekordno niskog vodostaja Dunava i suše koja je isušila kanalske mreže, vanredna situacija je proglašena u tri grada i opštine u Srbiji - Somboru, Kuli i Vrbasu. Najveći problemi u plovidbenom putu u našoj zemlji trenutno se beleže na severozapadnom toku reke, u rejonu Apatina, Bezdana i Bogojeva. Na ovim deonicama izbili su peščani sprudovi, zbog čega je rečni saobraćaj značajno usporen i otežan.
Kapetani rečne plovidbe upozoravaju da putnički kruzeri i turistički brodovi uopšte više ne dolaze u Beograd. S druge strane, trgovačka flota i teretni saobraćaj primorani su da drastično smanje kapacitete punjenja. Kako navode hidrolozi i rečni kapetani, velike barže više ne mogu ploviti pod punim teretom, pa se roba mora pretovarivati u manje barže sa plićim gazom, što značajno poskupljuje i usporava transport robe.
Iako smo blizu istorijskih minimuma iz prošlosti, stručnjaci podsećaju da je izuzetno nizak nivo reke istovremeno prilika za čišćenje rečnog korita i uklanjanje prepreka. Posebna pažnja usmerena je na Prahovo, gde nizak vodostaj iznova otkriva olupine potopljenih nemačkih ratnih brodova iz Drugog svetskog rata.
Apel građanima i pritisak na energetski sistem
Zbog nastale krize i sušnog perioda za koji Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) procenjuje da se neće bitnije promeniti do samog kraja avgusta, upućen je hitan apel celoj Srbiji da se voda troši krajnje racionalno. Kapetani rečne plovidbe pozvali su građane da ne zalivaju bašte, dvorišta, baštenske vrtove i travnjake, kako bi se očuvao stabilan pritisak u vodovodima.
Ova hidrološka kriza direktno ugrožava i energetski sektor. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je na ozbiljnost situacije, istakavši da bi eventualno dodatno spuštanje vodostaja Dunava za samo 30 centimetara moglo da izazove ogromne krizne posledice za funkcionisanje države i privrede. Najteža situacija je u Vojvodini, a posebno u delovima Banata, gde kiša nedeljama nije pala. Istovremeno, ekstremne vrućine dovele su do ogromne potrošnje električne energije za rashlađivanje, koja je dostigla zimske rekorde.
Regionalni problem: Ugrožene i nuklearne elektrane
Nizak vodostaj Dunava nije problem samo u Srbiji, već stvara teške posledice duž celog toka kroz centralnu i istočnu Evropu. U susednoj Mađarskoj zabeležene su dramatične vrednosti – vodostaj kod Pakša pao je na čak minus 121 centimetar. Ovoliki pad nivoa reke direktno je ugrozio rad i sisteme hlađenja u tamošnjoj nuklearnoj elektrani Pakš, zbog čega je doneta odluka o prilagođavanju rada postrojenja kako bi se sačuvala bezbednost i stabilnost.
Stručnjaci RHMZ-a ističu da su dva glavna uzroka ove situacije: višemesečni nedostatak ozbiljnijih padavina u celom slivu Dunava u srednjoj Evropi i rano topljenje snega na Alpima koje je završeno još početkom proleća. Prognoze za naredne dane ne donose brzo olakšanje, pa će očuvanje rečnog transporta i energetske stabilnosti ostati primarni zadatak nadležnih službi sve do prve veće jesenske kiše.
