Ekstremna suša u centralnoj Evropi oborila je nivo Dunava u Srbiji na najniži nivo u poslednjih 50 godina
Za oporavak Dunava potrebno je značajno povećanje padavina, ali prognoze najavljuju mogući dalji pad vodostaja i tek u jesen eventualni povratak reka u normalu
Ekstremna suša u centralnoj Evropi oborila je vodostaj Dunava na minimum koji nije viđen pola veka, ugrožavajući vodosnabdevanje u Srbiji i rečni saobraćaj. Hidrolog RHMZ-a Dejan Vladiković upozorava za "Blic" da oporavka reka nema pre jeseni, dok iz ogoljenog korita izranjaju eksplozivne naprave i olupine brodova, a u više opština prete restrikcije vode.
Rekordi oboreni mesecima ranije
Kako objašnjava Vladiković, minimalni vodostaji na Dunavu obično se beleže krajem avgusta, ali su ove godine niske vode počele već u maju zbog prolećnog deficita padavina u Austriji, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj, kao i izuzetno malih zaliha snega tokom zime. Na potezu od Bezdana do Bogojeva, svakodnevno se beleže istorijski minimumi vodostaja reke za poslednjih 50 godina merenja.
- Nivo Dunava kod Bezdana pao je na 120 centimetara ispod nulte tačke, opasno se približivši apsolutnom rekordu iz 1909. godine od minus 143 centimetra. Postoji realna šansa da i taj apsolutni rekord bude nadmašen ukoliko se ovakav trend nastavi - upozorava Vladiković.
Kako je ranije ocenio, govoreći o dugoročnim trendovima, klimatske promene dovode do sve učestalijih hidroloških ekstrema.
- Stručna javnost godinama upozorava da će se ovakve pojave sve češće smenjivati, od naglih i razarajućih poplava do ekstremno niskih vodostaja. Zbog toga je neophodno prilagođavanje klimatskim promenama i podizanje svesti o njihovim posledicama - rekao je ranije Vladiković.
Vanredna situacija u tri grada
Zbog ekstremne situacije, vanredna situacija već je proglašena u Somboru, Kuli i Vrbasu.
- U narednih mesec dana vrlo su moguće i restrikcije vode u vodosnabdevanju. Pored toga, moguća su ograničenja u navodnjavanju poljoprivrednih površina, dok je rečni saobraćaj već pretrpeo ozbiljne posledice - ističe Vladiković, dodavši da je RHMZ već izdao upozorenja na biološki minimum na Kolubari, Crnom i Belom Timoku, Toplici i Vlasini.
Zašto u slivu Save ima više vode?
Ono što ipak privlači pažnju jeste da je, za razliku od Dunava, na Savi situacija u rečnom koritu povoljnija.
- Oblačne mase sa kišom koje dovode vodu slivu Save, prešle su preko Jadrana, Gorskog kotara, Crne Gore i Bosne, dok je dunavski sliv u centralnoj Evropi bio "potpuno suv - doslovce kao barut. Zbog toga, oporavak reka i njihov povratak u normalne okvire ne treba očekivati pre septembra, oktobra ili čak novembra - objasnio je za "Blic" Vladiković.
Opasnost vreba iz plićaka
"Povlačenje" reke drastično je preoblikovalo pejzaž, ostavljajući za sobom prizore koji decenijama nisu viđeni. U Novom Sadu je, na primer, prvi stub Mosta slobode u potpunosti ostao na suvom, a ispod Petrovaradinske tvrđave pronađene su avio-bomba i minobacačka granata iz Drugog svetskog rata. Širom toka Dunava izronile su olupine starih nemačkih i austrijskih brodova, dok su u Bugarskoj čak pronađene kosti za koje se veruje da pripadaju praistorijskom mamutu.
Ovakav pad vodostaja nosi velike rizike za kupače. Vladiković apeluje na građane da nikako ne skaču u vodu na neproverenim mestima zbog pojave sprudova i školjki koje mogu izazvati povrede.
- Zbog pojave sprudova i školjki u plitkoj vodi nikako se ne sme skakati na neproverenim mestima jer su povrede izvesne. Dodatnu opasnost predstavljaju stara, neeksplodirana eksplozivna sredstva i olupine koje su isplivale na površinu. Ako ih kupači primete, važno je da odmah pozovu nadležne. Takođe, zbog smanjenog nivoa kiseonika i bujanja algi, savet kupačima je da prate zvanična obaveštenja zavoda za javno zdravlje o bezbednosti vode - apeluje Vladiković.
Na udaru i popularna kupališta
Takođe, zbog niskih vodostaja, na udaru su i popularna kupališta. Tako na pančevačkom kupalištu Bela stena, građani sada bukvalno mogu da pešače po rečnom dnu, jer su od moćnog Dunava ostale samo barice.
- Plitka i topla voda dovela je do ubrzanog razmnožavanja algi, što je uzrokovalo pad kvaliteta vode. Na taj način je ekološki status reke narušen, a zbog nedostatka kiseonika u toploj vodi, riblji i životinjski svet nalaze se u životnoj opasnosti - upozorava Vladiković.
Zbog toga, nadležni iz JKP "Gradsko zelenilo" u Novom Sadu napominju da je voda na većini mesta na kupalištu Štrand svrstana u četvrtu klasu (slab ekološki status). Ističu i da je kupanje u Dunavu i dalje dozvoljeno, uz preporuku da se nakon kupanja obavezno istuširate.
Kada se očekuje "povratak" reka
Klimatske promene ostavljajui danak - rečni transport je desetkovan, brodovi hoteli ostali su zarobljeni u plićacima, a teretne barže ne mogu da plove pune.
Nažalost, kako kaže Vladiković za "Blic", prognoze vremena ne ulivaju nadu.
- Tokom avgusta očekuje se dodatni pad vodostaja od 10 do 15 centimetara. Za ozbiljniji oporavak Dunava neophodno je da širom centralne Evrope padne između 100 i 150 milimetara kiše, a to se očekuje tek u septembru - podvlači hidrolog za "Blic".
